PROREKAO SAM USPEHE VELJKA BIRMANČEVIĆA! Kajević otvoreno o svojoj karijeri!

Deceniju i po je proveo Asmir Kajević van granica rodne Crne Gore stvarajući upečatljiv igrački imidž od statusa omladinca do uloge lidera i vođe timova za koje je igrao. Tek kada je ispred reči karijera, prikazanim delima na terenu, izborio epitet "bogata" – odlučio je da se vrati i pomogne aktuelnom šampionu Dečiću u nameri da produži dominaciju u domaćim, ali i adekvatno se predstavi u međunarodnim okvirima.

Veoma iskusni organizator igre stigao je u Tuzi početkom leta iz redova novosadske Stare dame kao najzvučnije pojačanje. Dečić se trenutno suočava sa vrlo izazovnim periodom, u kojem vodi grčevite bitke za odbranu trona, a Kajević se u jeku šampionske trke u razgovoru za Meridian sport osvrnuo na brojne aktuelne, ali i teme iz prošlosti koje su obeležile dosadašnji deo njegovog izuzetno interesantnog fudbalskog puta.

- Osvojena titula prethodne godine garantovala je evropske kvalifikacije. Upravo me je to privuklo da dođem u Tuzi i iskustvom pomognem u ostvarivanju ciljeva. Napravili smo dobar rezultat u kvalifikacijama. Zaustavljeni smo od strane Helsinkija. Penal serija nas je sprečila da se domognemo plej-ofa za ulazak u Ligu konferencije. U prvenstvenu definitvno ne ide onako kako smo zamislili, kako zaista želimo. Povrede su učinile svoje i dosta uticale na naše partije. Dugo nam nedostaje pobeda i nadam se da ćemo je izboriti već u narednom kolu - kazao je vezista iz Rožaja.

Nije Dečić počeo sezonu u željenom maniru. Prvak je "prosuo" veliki broj bodova na koje je računao, a ispostavilo se da se Kajevićevo odusustvo zbog problema sa povredom vremenski poklopilo sa lošim rezultatima. Nije se situacija značajno promenila ni dolaskom novog stratega, ali veruje Asmir u bolje dane. Poučen dugogodišnjim stažom u Superligi fudbalski arhitekta je povukao paralelu između srpskog i crnogorskog prvenstva.

- Razlika ima zaista pregršt. Evidentne su kada se osvrnemo na infrastrukturu, kvalitet i intezitet igre. Svi navedeni faktori na strani su Superlige Srbije, ali verujte mi da je i crnogorska liga veoma zanimljiva. Igra veliki broj talentovanih igrača, ali njima se ne posvećuje tolika pažnja kao što je to slučaj u Srbiji.

"Lalatović ima čarobni štapić – spaja nespojivo"

Sezonu ranije Vojvodina je veliku rekonstrukciju tima najavila angažmanom Kajevića. Vezni fudbaler prethodno je odlučio da zbog otežanih životnih uslova izazvanih pandemijom napusti Kinu pre nego što je to inicijalno planirao, a za narednu destinaciju izabrao “Karađorđe”. Nedugo po stavljaju parafa na ugovor sa Starom damom klupu je napustio Radoslav Batak, a Asmir je doživeo niz pehova. Ipak, smatra da su u Novom Sadu ove jeseni napravili ključan potez na putu ka povratku u vrh.

- Povrede su me omele, ali nisu one jedini razlog zašto nisam dovoljno doprineo u Vojvodini. Jednostavno, tako je moralo biti. Bilo je van mojih moći da promenim nešto u Novom Sadu. Nenad Lalatović ima čarobni štapić i jedini je koji može da spoji nespojivo u tom klubu. Već je pravio rezultate sa Vojvodinom, tako da uopšte ne sumnjam da će opet učiniti isto. Lala je zaslužan zašto sam dugo ostao u Čukaričkom i pružao veoma kvalitetne partije. Čovek zna da izvuče maksimum iz pojedinca, ali i ekipe. Pripreme koje sam odradio pod njegovom komandom držale su me u formi naredne dve godine.

Foto: Starsport

Kada je u pitanju srpska scena – najdublji trag ostavio je crnogorski plejmejker na Banovom brdu. U belo-crnoj opremi zabeležio je čak 173 nastupa, a partije nekadašnjeg kluba pomno prati i tri godine po odlasku iz Čukaričkog.

- Bilo je tu dosta odličnih stručnjaka. Radio sam sa Milanom Lešnjakom, Simom Krunićem, Aleksandrom Veselinovićem, Dušanom Đorđevićem… Najbolju sezonu odigrali smo kod Saše Ilića. Bili smo treći nekoliko rundi pre kraja. Sale je bio odličan igrač, a sada je još bolji trener. Pregršt utakmica smo igrali jedan protiv drugog. Žao mi je kada vidim da Čukaričkom ne ide najbolje. Ostavio sam dubok trag na Banovom brdu, bio je to lep period za mene. Navijam da se što pre vrate u sam vrh tabele. Mnogo igrača se promenilo od perioda kada sam bio u Čuki, ali povremeno se čujem sa nekim od momaka.

"Prorekao sam uspehe Veljka Birmančevića"

Svestan je Kajević koliko su mu tokom karijere značili saveti starijih kolega, pa je oberučke prihvatio ulogu mentora na Banovom brdu i pružio značajan doprinos u školovanju talentovanih đaka iz škole Čukaričkog.

- Odigrao sam skoro 200 utakmica za Čukarički. Priznaćete, nije malo… Baš kao što sam učio od starijih, odličnih saigrača u Cirihu, nadam se da sam uspeo da tako prenesem znanje na naslednike u Čukaričkom. Oduvek su u meni imali podršku, jer sam od starta uvideo da poseduju kvalitet, da su talentovani. Nedavno sam se čuo sa Veljkom Birmančevićem. Njegova majka zna da sam im prorekao da će mu se sve ovo desiti u budućnosti, samo da budu strpljivi. Zaslužio je.

"Od gradskog prevoza do Bentlija linija je tanka"

Više od 16 godina prošlo je od odlično obavljenog posla skauting službe nekadašnjeg člana Superlige – borčanskog BSK-a. U tandemu sa Stefanom Savićem stigao je tada perspektivni Kajević na Vizelj park.

- Kao da je juče bio dolazak u Borču. Mnoštvo stvari se poklopilo. Ozbiljno se radilo od omladinskog pogona do prvog tima sa Veličkom Kaplanovićem, Nenadom Galićem, Draganom Aničićem, Bobanom Peličićem… BSK je školovao veliki broj igrača koji su kasnije napravili odlične karijere u inostranstvu. Klub je u tom periodu imao potencijal da postane stabilan član elite i baš mi je žao što nisu uspeli u tome.

Biranim rečima i s velikim poštovanje govori Rožajac o svom vernom prijatelju – bivšoj zvezdi Mančester sitija, Fiorentine i Atletiko Madrida, danas uzdanicom Trabzona, Stefanu Saviću.

- Tako mlad – tinejdžer, a da pruža toliko zrele i pametne partije na odgovornoj štoperskoj poziciji. Odmah je bilo jasno da se radi o potencijalu za najveća dela. Sve prikazano u Borči potvrdio je kasnije u dresu Partizana sa kojim je igrao Ligu šampiona. Iskoristio je to kao kartu za korak dalje i potom napravio impresivnu karijeru.

Prvi koraci u seniorskim vodama i odvajanja od rodnog kraja zahtevali su velika odricanja. Na treninge u Borči išlo se autobusima, linijom 95 i 96, a o luksuzu zvanom “jugo” dugo se maštalo.

- Dugo smo se vozili gradskim prevozom. Kroz razgovor smo često pričali kako bismo voleli da na treninge ipak idemo automobilom. Želeli smo da sakupimo novac za ‘juga’, ali na kraju ga nismo pazarili. Stefan se ubrzo dokazao i stigao do Mančester sitija, a onda u kratkom intervalu gradski prevoz zamenio klupskim ‘bentlijem’. Okolnosti se brzo menjaju, ali je sav uspeh zaslužio - seća se Kajević sa osmehom.

"Na Favreov poziv trenirao sam sa Rojsom, Danteom, Ter Štegenom"

Istina je, kako Asmir kaže, okolnosti se zaista brzo menjaju, ali umeju i biti vrlo čudnog karaktera. Poigrala se sudbina i zahvaljujući odlukama odgovornih pojedinaca, umesto ugovora posle uspešno odrađene probe u Menhengladbahu, put ga je odveo u obližnju Švajcarsku – u Cirih.

- Oduvek me je krasio talenat, ali propustio sam mnogo rada u mlađim kategorijama, kako na fizičkom, tako i na tehničko-taktičkom planu. Za kratko vreme u Borči naučio sam mnoštvo stvari koje su mi kasnije bile temelj za dalju nadogradnju. Sebe sam video u nekom jakom evropskom klubu. Osetio sam koliko mogu tokom boravka u redovima Borusije iz Menhegladbaha. U Nemačku sam stigao na poziv tadašnjeg trenera Lusijena Favrea, kasnije stratega Dortmunda i Nice. Dve nedelje sam trenirao sa asovima poput Marka Rojsa, Dantea, Ter Štegena, Bobadilje - prisetio se Kajević i potom nastavio u istom dahu:

- Po povratku iz Nemačke, šest meseci kasnije, potpisao sam za Cirih. Veliki klub sa dugom tradicijom. Bio je to iskorak, došao sam u veoma kvalitetno prvenstvo. Dominirao je tada Bazel sa igračima poput Salaha, Šaćirija, Džake, Freja i Aleksandra Dragovića. Liga je bila baš jaka, bolja od srpske, dosta otvorenija i igralo se brže. Osvojili smo Kup Švajcarske i igrali Ligu Evrope.

Čitave tri godine je Asmir igrao na “Lecigrundu”, stadionu na kojem će Švajcarska u novembru dočekati reprezentaciju Srbije u meču A divizije Lige nacija.

- Reč je o odličnom stadionu. Uslovi za igru su povoljni. Očekujem da će Srbija odigrati još jednu dobru utakmicu s obzirom na to da ima dosta navijača u Švajcarskoj.

Istek ugovora u Cirihu vešto je iskoristila Rijeka. Stigao je Kajević u Hrvatsku uoči neverovatnog podviga tima sa Rujevice, pa mu je za malo izmakla dupla kruna i prekid dominacije zagrebačkog Dinama.

- Sjajan klub i izuzetno lep grad, ima dušu. Igrao se ozbiljan fudbal za vreme mandata Matjaža Keka. Ostaje žal što mi povrede nisu dozvolile da se duže zadržim u Rijeci i osvojim duplu krunu.

Spadao je Crnogorac oduvek u selekciju igrača koji privlače publiku na tribine. Lucidnost i sjajan pregled igre primetili su mnogi klubovi, a svojevremeno se šuškalo o interesovanju Crvene zvezde tokom mandata Miodraga Božovića na klupi Marakane.

- Nikada nisam dobio zvaničnu ponudu večitih beogradskih rivala. Ne obazirem se mnogo na prošlost i propuštene prilike, ali ako zbog nečega žalim, onda je to ponuda iz Kine koju sam odbio odmah nakon isteka ugovora sa Vuhanom.

Prvi put granice Evrope napustio je ulaskom u četvrtu deceniju života. Došlo je vreme za naplatu dugogodišnjih uspeha na Banovom brdu, pa je Beograd zamenio Vuhanom. Odigrao je odličnu sezonu, zaslužio i kapitensku traku, ali epizoda u Aziji nije dugo potrajala.

- Odlazak u Kinu bio je baš dobar potez. Uživao sam u gradu. Prijao mi je boravak, brzo sam se adaptirao. Sigurno ću se jednog dana vratiti. Što se tiče infrastrukture Azija definitivno ne kaska za Evropom. Takođe imaju odlične navijače, ali sam kvalitet igre je slabiji, ipak, dovoljno visok da bi bio takmičarski.

Iako sebe u narednim godinama vidi na terenu, u kopačkama, pažljivo prati rad pojedinih trenera. Uživa u detaljnim analizama igre u koju je zaljubljen od rođenja.

- Planiram još da igram. Znam da mogu, osećam se dobro i spreman sam za izazove. Još nisam razmišljao konkretno čime ću se baviti nakon što se "penzionišem". Pratim dosta evoluciju i razvoj fudbala. Sve se dosta promenilo. Zanimljivo mi je da posmatram različite stilove koji treneri neguju. Pažnju su mi privukli Siniša Dobrašinović, Igor Matić i Božidar Bandović. Dosta sam pratio njihove timove kada sam igrao za Vojvodinu, u kojoj me je trenirao upravo Bandović. Ekipe su im igrale evropski, a to je model koji treba i vredi pratiti.

Dugačak je spisak saigrača i protivnika iz prestižnog miljea sa kojima se vezista susretao u dosadašnjem delu karijere, ali trojica iz Superlige zaslužuju posebno poštovanje.

- Izbor je veliki. Igrao sam protiv ogromnog broja sjajnih fudbalera, ali ako biram ukratko, tri mesta pripadaju svakako Saši Iliću, Mirku Ivaniću i Danilu Pantiću - konstatovao je Asmir Kajević u intervju za Meridian sport.

BONUS VIDEO: