LOPTA SE IPAK OKREĆE NA "PRILIVKU": Jakovčanin Mateja Njamculović nastavio porodičnu tradiciju u Sremu!

Odavno je odabrao “bubamaru” za primarni stil života od koga ni danas ne odustaje. Lucidni kreator igre, od nedavno i trener u omladinskoj školi Jakovčana, Mateja Njamculović je, međututim, ljubav prema fudbalu postavio ispred biznisa i odlučio da nastavi familijarnu tradiciju na “Prilivku”.

- Jedan sam od onih koji su odlućili da čuvaju Srem od gašenja - objasnio je na početku razgovora za portal Republika.rs., Njamculović.

Shodno sportskom kvalitetu mogli ste karijeru da usmerite u apsolutno drugom smeru.

- Arhivirao sam epizodu u Zemunu kada sam se razočarao u profesionalni fudbal i odlučio da u prvi plan istaknem emociju prema lopti.

Na “Prilivku”?

- Tu sam apsolutno svoj, potpuno slobodan da uživam u onome što radim.

U Jakovu duže vreme sportske prilike nisu baš najbolje.

- Fudbal živi u Jakovu, u Sremu stasavaju neki novi klinci koji daju nadu u bolje dane.

Da li u Sremu ima dečaka i devojčica koji bi mogli da naslede velika imena jakovačkog fudbala: Dejana Radaka, Sašu Radovanovića, Bobana Čakovana, Vladimira Hajdera…?

- Posvetio sam se radu sa mlađim kategorijama, treniram dve generacije, decake rođene 2015./16.godine i 2017./18. godine, pa iz ove perspektive mogu da kažem da ima talentovane dece i da isključivo od njihovog rada i želje za napretkom zavisi da li će i koliko će ko od njih da se afirmiše kao igrač.

Učili ste od najboljih, to je preduslov da deca u Vama imaju odličnog trenera.

- Poznato je da su moj otac Gojko, stričevi Goran - Coki Njamculović i Saša Radovanović u sportskim krugovima mnogo popularniji kao “jakovački Maradona” na mene uticali da zavolim loptu, ali na samom vrhu liste trenera čije reči i lekcije i danas pamtim je moj fudbalski učitelj iz Zemuna, Lazar Janjičić koga tek sada razumem zašto me je toliko “mučio” na treninzuma.
Zasto i na terenu često ponesete epitet igrača utakmice.

- Svako ko se u životu potrudi da bude pošten, vredan i posvećen bude i nagrađen duplo više nego što to i očekuje, tako je bilo i u mom slučaju.

Zemun je izuzetak od tog pravila.

- U Gornjoj Varoši sam proveo 10 nezaboravnih fudbalskih godina koje sam odlučio da pamtim isključivo po lepom. Mnogo mi znači što su mi, i pored svega, i igračka i trenerska vrata u podmlatku otvorena.

Ipak ste odabrali Srem.

- Kao moj prvi klub, Srem me je zaslužio da, sa saigračima i fudbalskim entuzijastima iz Jakova i regiona, pokušam sve da klub preživi svoje najturbulentnije fudbalske godine.

Imate li neki “recept” za potpunu rehabilitaciju Srema?

- Borimo se svakodnevno, najbitnije je da se svetlo na kraju tunela nazire. Deca sa “Prilivka” nas na svakom treningu voljom i upornošću hrabre da bolje vreme za neki novi Srem ipak, dolazi - optimista je isksni vezista plavo-belih.

Mateja Njamculović, po navici i familijarnoj tradiciji, čuvar Srema iz Jakova.

BONUS VIDEO: