BOJANA JE MEDICINSKA SESTRA KOJA IMA KRONOVU BOLEST: Za dijagnozu je saznala sa 30 godina, mesecima nisu mogli da UTVRDE OPAKO STANJE

Bojana Komnenić (35) dolazi iz Beograda i boluje od Kronove bolesti. Za sve one koji su je upoznali znaju da je ona hrabra žena koja svojom pozitivnom energijom ispuni svaku prostoriju. Sa simptomima pomenute bolesti suočila se 2018. godine. Reč je o zapaljenskoj bolesti creva o kojoj se malo priča zbog neprijatnih simptoma.

U svetu od zapaljenskih bolesti boluje 10 miliona ljudi, a za Srbiju nema preciznih podataka. Osim što je Bojana sagledala bolest iz ugla pacijenta ona je i medicinska sestra koja mnogo bolje od ostalih razume stanje sa kojim se bori, a bolest je trenutno u fazi remisije.

- Za dijagnozu Kronove bolesti saznajem 2018. godine kada sam imala 30 godina. Psihičke simptome nisam imala, ali fizičke jesam. Naravno, kada saznaš za dijagnozu padneš u depresiju jer čovek mora sa nekim stvarima da se pomiri - rekla je Bojana za naš portal.

Foto: shutterstock

Šest meseci je bilo potrebno da uspostave dijagnozu

Zbog nemogućnosti da se bolest "vidi", mesecima je išla na ispitivanja. Oduvek je znala da je glavni problem u stomaku.

- Imala sam bolove u stomaku i grčeve. Prvo sam otišla na ultrazvuk stomaka i uradila analize, ali lekari su mislili da je stomačni virus. Od bola nisam jela i povraćala sam konstantno. Ovakve bolesti se skoro nikada ne vide na ultrazvuku. Predložili su gastroskopiju, ja sam uradila, videli su gastritis i heliko bakteriju i lečili su me od toga.

Nakon lečenja od bakterije nije se dobro osećala, te je na sopstvenu inicijativu otišla kod gastroenterologa koga je sama pronašla.

- Nije mi bilo bolje zbog čega sam otišla kod gastroenterologa sama. Pre nego što je trebalo da uradimo drugu gastroskopiju hitno sam primljena na hirurgiju na VMA. Tada su prvi put videli da su mi creva stala i dali su ampulu koja pospešuje rad creva i želuca, te me malo nakon toga puštaju kući. Nakon odrađene kolonoskopije vraćam se kod gastroenterologa koji savetuje da se snimi deo tankog creva. Posle dva dana hitno me vraćaju na VMA jer sam imala pet do 10 dijareja dnevno, a inače to je tako trajalo nekoliko meseci - objasnila nam je.

Foto: shutterstock

Kjučna analiza

Kalprotektin se analizira iz stolice i po tome se vide rezultati. Njen rezultat znatno je prešao granicu.

- Kada je doktor video analizu kalprotektina koji je bio 3.700, a toleriše se do 200 tada shvata da bi to mogla biti Kronova bolest. Čak i posle tri snimanja to se nije videlo zbog čega su hirurzi dva puta organizovali konzilujum. Zapravo, problem je bio što kolonoskopijom nije moglo da se dođe do suženja. Tek nakon operacije postavlja se dijagnoza Kronove bolesti, a ja sam u tom momentu sa 50 kilograma spala na 35 kilograma. Gadi ti se čak i voda, povraćaš, imaš dijereju sve ti smeta.

Ishrana kod ljudi koji boluju od Kronove bolesti

Danas, Bojanina bolest je u fazi remisije. Ipak, to ne znači da može da jede sve što poželi. Postoje namirnice koje strogo izbegava.

- Izbacila sam prženo, masno, slatko, pohovano, sveže voće i povrće. Da bi bolest "mirovala" potrebno je da se vodi računa o ishrani.

Život sa bolešću

Kao i svaka žena razmišlja o trudnoći, ali zna kakve rizike to može da nosi. Kao medicinska sestra objašnjava da li je trudnoća rizična kada žena ima Kronovu bolest.

- Kod žena koje na primer boluju od Kronove bolesti, a ostanu u drugom stanju, to je rizik jer ne zna se kako će organizam reagovati. Neke odlično reaguju, nemaju probleme, nekima bude loše. Neke prođu bez simtpoma, a nakon trudnoće se javi pogoršanje stanja - kaže i objašnjava:

- Mnogi misle da ti nije ništa jer se po tebi ne vidi da nešto nije u redu. Zapravo, ceo život si na terapiji i bolest ne može da se izleči, može samo da bude u stanju mirovanja. Na primer, niko ne zna da ja imam problem sa zglobovima jer Kronova bolest utiče i tako. Takođe, terapija koja se daje za Kronovu bolest koji konkretno utiče na stanje na zglobovima i može da dovede do osteoporoze, ja na promene vremena imam problem sa zglobovima. Kada se probudim prva dva sata ne mogu da funkcionišem zbog bola. Ljudi često misle da ti nije ništa jer se ne vidi da ste fizički bolesni, što je gore. Misle da si lenj i da te mrzi. Prihvatila sam da ću sa tim morati da živim i da naučim da funkcionišem i ako sam nekada umorna ili iscrpljena moram da preguram to. Nisam tip osobe koji ne radi ništa, bilo bi mi još teže. Moja sreća u nesreći je bilo što je operacija završena resakcijom creva u dužini od 40 centimetara i tu se cela priča završava. Ima ljudi koji ne prođu tako - zaključuje ona za "Republiku".

BONUS VIDEO: