OD OVE BOLESTI U SRBIJI PATI VELIKI BROJ LJUDI, A JEDAN SIMPTOM LEKARI ČESTO ZANEMARUJU: Slučaj žene iz Malezije mogao bi da preokrene tok dijagnostike

Problemi sa radom štitaste žlezde veoma su česti u Srbiji, a simptomi koji mogu da ukažu na prisustvo tumora su oticanje u vratu, izrasline u vratu, opipljivi čvorići, bol u prednjem delu vrata, otežano gutanje, promuklost ili promene u glasu koje ne prolaze, problemi sa disanjem i stalni kašalj koji nije uzrokovan prehladom.

Upravo je poslednji simptom bio pokazatelj prisustva tumora štitaste žlezde kod 54-godišnje žene iz Malezije, ali njeni lekari punih šest meseci na njega nisu obraćali pažnju. Tek kad je pacijentkinja počela da iskašljava krv lekari su je podvrgli brojnim testiranjima i tada su otkrili da ima uvećanu štitnu žlezdu. Sledeći korak bio je biopsija koja je dovela do konačne dijagnoze – papilarnog karcinoma štitaste žlezde.

Kašalj koji je pola godine mučio ovu pacijentkinju često se javlja i kod pneumonije, bronhitisa, ali i raka pluća. Ona nije imala druge uobičajene simptome koji mogu da ukažu na karcinom štitaste žlezde.

Posle uspostavljene dijagnoze najpre je operisana, a potom je primila dve terapije radiaktivnim jodom.

Kako prenosi Dejli mejl, u nekim istraživanjima pominje se da je rak štitne žlezde „jedan od retkih uzroka“ krvavog kašlja, a lekari u ovom slučaju veruju da je uzrokovan upadom štitaste žlezde u dušnik.

Kako navode na sajtu Instituta za onkologiju i radiologije Srbije, ishod bolesti kod pacijenata sa karcinomom štitaste žlezde zavisi pre svega od tipa karcinoma, stadijuma bolesti, ali i od uzrasta u vreme postavljanja dijagnoze. Papilarni karcinom, od kog je bolovala i žena iz Malezije, daje stoprocentno petogodišnje preživljavanje ukoliko je otkriven u prvom ili drugom stadijumu, 93 odsto ako je otkriven u trećem stadijumu, a 51 odsto ako je otkriven u četvrtom stadijumu. Kad je reč o stopi desetogodišnjeg preživljavanja, ona iznosi 93 odsto

Kod recidiva, promene se javljaju u vratu, ređe na mestu ležišta štitaste žlezde ako je uklonjena u celosti, a češće u limfnim čvorovima, posebno ako nisu uklonjeni tokom prve operacije. Ako se dopunskom dijagnsotikom proceni da je operacija moguća hirurg će se opredeliti za reoperaciju. Recidiv može da se javi i u udaljenim organima.

BONUS VIDEO: