DANKINE UBICE SVOJIM PRIZNANJEM ZAVARALE TRAG?! Da je ovaj mali korak preduzet prvi, devojčica bi možda bila pronađena!

Policije sveta su naučile i na školovanju i praksi da, kada se radi o ubistvu, prvo pronađu telo žrtve, pa onda tragom tragova na žrtvi pronalaze ubice ili izvršioce. Ovde se radi o obrnutom i ređem slučaju jer je policija u relativno kratkom vremenu uspela da rasvetli ubistvo, ali u zatvoru ima samo izvršioce, dakle ljude koji bez DNK ili bilo kakvih drugih dokaza mogu da pričaju šta god im padne na pamet.

Dakle, ovde imamo priznanje, negiranje bilo kakve umešanosti u ubistvo deteta, nedostatak bilo kakvog konkretnog dokaza, već će tužilac verovatno u eventualnom sudskom postupku morati da se bavi posrednim dokazima ili dokazima iz druge ruke. Glavni svedoci su mu oni koji su nešto videli, čuli, opazili, ali ništa više od toga.

To je rezultat i slučaj kod ovakvih specifičnih kompleksa ubistva kada nemate telo, a imate nešto što nije materijalno.

Foto: ST/Vladimir Lukic

"VELIKI IGRAČI" MOGU DA UNIŠTE BILO KAKAV TRAG

Dejan Dragijević i Srđan Janković, brat prvooptuženog Dalibora Dragijevića, koji je umro u zatvoru, majka Svetlana, koja je preminula, i otac Radoslav Dragijević, koji se nakon zatvora ne trezni, u ovom momentu su oni u koje su bile ili su uperene sve oči. Da li su Dragojević i Janković toliko veliki igrači da su uspeli za četiri dana vakuum-prostora, zbilja unište i zavaraju trag, ocena je da je moguće. To su ljudi s terena, slušaju, gledaju, raspolažu resursima kojima mogu da unište bilo kakav trag bilo čega. Mišljenje je da su ih i naši policajci i tužilac potcenili i nakon njihovog hapšenja i iskaza jednog i čitanja drugog smatrali da imaju gotov slučaj.

To je momenat u kome priznanje jednog osumnjičenog i negiranje drugog osumnjičenog o događaju dovodi do potpunog kolapsa čitavog slučaja. Naime, kompleks Danka Ilić je jedinstven i veoma redak kriminalistički ili bilo kakav slučaj u svetu.

Foto: Društvene mreže

VAKUUM-VREME

Gde je bila greška? U tom trenutku nije mogla da se napravi procena u kom bi drugom pravcu mogla krenuti devojčica, pa su svi resursi trošeni u jednom pravcu. Kasniji tok istrage će pokazati da se dete uopšte nije kretalo u pravcu koji je zacrtan kao moguć.

- Prvi saslušani su majka i otac Danke Ilić, što je i razumljivo jer je majka poslednja videla dete. Držanje majke pred istražiteljima, oskudan broj informacija, dezorijentisanost je naterala istražene organe da menjaju ekipe za ispitivanje uglavnom majke, koja nije pružala gotovo nikakve informacije, sem toga da je otišla po vodu i da je u tom momentu dete ostalo - istakao je Božidar Spasić, bivši operativac Službe državne bezbednosti, ranije u autorskom tekstu za Srpski telegraf i Republiku.

U jednom trenutku čak je i kod istražitelja postojala sumnja da majka nešto krije ili da nije u stanju da objasni neke činjenice. Izvršena je detaljna operativna provera za roditelje.
Dakle, pravac istrage se iz potrage preselio u istragu o mogućoj otmici deteta. Dok se ova istraga s roditeljima vodila, pružena je velika vremenska mogućnost da se ostali potencijalni akteri ovog slučaja nameste, pripreme eventualnu odbranu ili uklone bilo kakav trag zločina ako su učestvovali u njemu.

To se u praksi zove vakuum-vreme, za koje oni koji su učinili zločin u tom vakuumu imaju slobodu da sve učine da otklone pažnju sa sebe dok im se policija ne približi.
Policija je nekoliko stotina ljudi u periodu od nestanka deteta do uočavanja konkretnih tragova ispitivala, obrađivala i eliminisala iz potencijalnih učesnika ili lica koja imaju konkretna saznanja.

Iz faze moguće otmice ušlo se u deo istrage koji je sada usmeren na ubistvo male Danke Ilić.

To samo govori koliko je policija sistematski i kvalitetno radila, profesionalno bez velikih grešaka. No, potencijalne ubice, ili kasnije osumnjičeni, imaju još vremena da unište bilo kakav trag, podvlači Spasić.

BONUS VIDEO