SASLUŠAN U ŠPANSKOM ZATVORU: Luku Bojovića sumnjiče za čuveno UBISTVO 2008. godine u Kotoru!

Foto: Public

Luka Bojović

- Nažalost, ni to saslušanje nije pomoglo niti nam je dalo neke podatke u smislu rasvetljavanja i otkrivanja drugih izvršilaca - kazala je Lepa Medenica, portparolka Višeg državnog tužilaštva i viša državna tužiteljka.

Tužilaštvo istragu vodi i protiv Sretka Kalinića, člana zemunskog klana Sretka Kalinića (46), za koga se veruje da je 11. avgusta 2008. godine u bašti kafea "Palma" na budvanskom šetalištu, greškom ubio Nikšićanina Gorana Pejovića.

Kalinić je još 2010. godine hrvatskim istražiteljima, posle hapšenja u Zagrebu, priznao da je trebalo da likvidira Ivana Delića, ali da je greškom ubio mladića koji je na sebi imao istu majicu kao i Budvanin. Kasnije je međutim to priznanje povukao, i iskoristio zakonsko pravo da ne odgovara na pitanja tužioca.

- Ovo tužilaštvo je osim brojnih preduzetih radnji putem međunarodne pravne pomoći u dva navrata saslušalo okrivljenog S. K. putem zamolnice upućene Republici Srbiji i oba puta obavljeno je saslušanje u pristustvu tužilaca ovog tužilaštva i na žalost oba puta je okrivljeni iskoristio svoje pravo i branio se ćutanja. Za sada Tužilaštvo nema toliko dokaza sa kojim bi moglo da ide na podizanje optužnice - odgovorila je tužiteljka Medenica na pitranje "da li su dokazi koji su prikupljeni do sada dovoljni da se Kalinić nađe pred sudom", prenose podgoričke Vijesti.

Foto: facebook.com/Zemunski klan

Sretko Kalinić

Sretko Kalinić u Srbiji je osuđen na tri decenije zatvora zbog učešća u atentatu na premijera Srbije Zorana Đinđića i zločina "zemunskog klana", a pre četiri godine u Crnoj Gori je protiv njega pokrenuta istraga za ubistvo Gorana Pejovića.

Uhapšen 2012. u Valensiji Luka Bojović je uhapšen u Valensiji, februara 2012. U Španiji je osuđen zatvorsku kaznu od 18 godina zatvora zbog organizovanog kriminala. Za falsifikovanje isprava izrečena mu je kazna od tri godine zatvora, za zločinačko udruživanje pet, a za posedovanje oružja deset godina zatvora.U Srbiji je svojevremeno bio optužen za ubistvo Branka Jeftovića Jorge i za pokušaj ubistva Andrije Draškovića i Zorana Nedovića Šoka 2004. godine, kao i za ubistvo njihovih telohranitelja Dejana Živančevića i Milutina Jovičića, koji su nastradali prilikom pokušaja ubistava. Pravosnažno je oslobođen svih tih optužbi. Iako se njegovo ime povezivalo sa još nekim zločinima, istražitelji nisu prikupili materijalni dokaze koji bi potkrepili njihovo sumnje.

Mladi Nikšićanin je ubijen dan pre svog rođendana, dok je sa drugom Vojkanom Inićem sedeo u bašti kafea na šetalištu u Budvi. Na sebi je imao sivu majicu. Iste boje majicu nosio je i Ivan Delić, koji je sedeo nekoliko stolova dalje. Ubica, maskiran perikom i šeširom, prišao je stolu za kojim je sedeli Pejović i Inić, i uz reči "Pozdrav iz Beograda", ispalio 13 hitaca u njih dvojicu. Pejovič je smrtno ranjen, Inić je zadobio teške povrede, dok je ubica pobegao. Za njim je ostala perika. Delić, svestan da su hici bili namenjni njemu, desetak minuta posle zločina napustio je lokal.

Odmah posle ubistva mediji su prenosuili izjave pojedinih istražitelja da je mladi Nikšićanin ubijen greškom, a da je prava meta bio Delić. Poruka koju je ubica uputio Pejoviću, ukazivala je da iza likvidacije stoji ekipa Luke Bojovića-Dve godine kasnije, Kalinić, za koga se odmah posle zločina sumnjalo da je ispalio smrtonosne hice, uhapšen je u Hrvatskoj, kao i begunac Miloš Simović. Na jednom saslušanju je priznao da je greškom, umesto Delića, ubio mladića obučenog u sivu majicu, ali je kasnije to priznanje povukao.

Skoro osam godina posle ovog zločina, crnogorski istražitelji su i zvanično objavili da je Kalinić osumnjičen za ubistvo Pejovića, ali do danas protriv nejga nije podignuta optužnica iako se, prema pisanju pojedinih medija, DNK na šeširu koji je ostao za ubicom u bašti kafića, poklopio sa biološkim materijalom ovog "zemunca".

I dok je Kalinić odmah povezivan sa ubistvom u bašti kafića na budvanskom šetalištu, u istrazi nije utvrđeno, ili bar policija i tužilaštvo nije obelodanili, ko mu je pružao logostičku podršku i pomogao da kasnije pobegne iz Crne Gore i pokuša da utočište nađe u Hrvatskoj.