BITKA ZA RESURSE 21. VEKA: O KRITIČNIM SIROVINAMA NA KOPAONIK BIZNIS FORUMU

Kritični minerali su s razlogom postali važna tema u geopolitičkoj areni – od njih zavisi tehnološka i energetska tranzicija, a samim tim i ekonomski napredak. O tome se razgovaralo i na ovogodišnjem Kopaonik biznis forumu. Stručnjaci za rudarstvo i životnu sredinu raspravljali su o prilikama koje za Srbiju otvara projekat Jadar s obzirom na očekivani rast potražnje za litijumom.

Povratak na rudarsku mapu Evrope

Na panelu posvećenom kritičnim sirovinama profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Dinko Knežević je istakao da Srbija ima jedinstvenu šansu da se vrati na rudarsku mapu Evrope nakon krize iz devedesetih godina. 

On je odbacio tvrdnje koje su se mogle čuti i tokom panela da su zakoni u Srbiji nepovoljni i u korist stranih kompanija, ističući da su srpski propisi u oblasti rudarstva usklađeni sa evropskim standardima. 

Na panelu su se čuli i stavovi da bi projekat mogao da ima negativne posledice po životnu sredinu i iznete su sumnje da je njegova bezbedna realizacija moguća, pre svega u pogledu odbrane od poplava. Profesor Knežević je odgovorio da se projektom planira nasip od oko četiri metara, dok je izlivanje 2014. godine iznosilo dva metra.

- Ako je u Makišu zbog projekta metroa urađen nasip od četiri metra na površini od oko 600.000 hektara, zašto ne bi u Jadru na oko 400.000 hektara - dodao je Knežević, inače jedan od nezavisnih domaćih stručnjaka koji su učestvovali u izradi studija procene uticaja projekta Jadar na životnu sredinu i detaljno je upoznat s projektom. 

Profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Dragan Đuričin podsetio je na procenjeni prihod od projekta Jadar od oko 900 miliona evra. Još veću ekonomsku korist bi donela proizvodnja katoda, baterija i električnih vozila. Doprinos tog šireg lanca vrednosti bi mogao biti čak 15 odsto BDP-a – što bi, kako kaže Đuričin, bila „senzacionalna stvar“.

Strateška roba 21. veka

Da se radi o ozbiljnoj globalnoj borbi za resurse, pokazuje i insistiranje SAD na pristupu ukrajinskim kritičnim sirovinama, dok Rusija pokušava da maksimalno iskoristi svoje rezerve. Evropska unija je, s druge strane, donela Zakon o kritičnim sirovinama kako bi obezbedila stabilno snabdevanje strateškim mineralima. 

Foto: Foto RT

Aktuelna dešavanja jasno ukazuju na to da su kritični minerali, poput litijuma, kobalta i retkih zemalja, postali strateška roba 21. veka, što direktno utiče na globalne ekonomske i političke odnose.

Dok je tržište litijuma poslednjih godina bilo u fazi prekomerne ponude, analize pokazuju da bi 2025. moglo doći do preokreta. Prema istraživanju specijalizovane agencije Fastmarkets, već od sledeće godine se očekuje deficit na globalnom tržištu litijuma.

Prognoze kažu da će rastuće potrebe u sektoru baterija ponovo podići vrednost najlakšeg metala. 

Kako se oblikuje novi globalni ekonomski poredak zasnovan na sirovinama, Srbija može postati ključni igrač u snabdevanju Evrope kritičnim mineralima. Kako je poručeno sa Kopaonika, ključ je u tome da Srbija pregovara pametno, zaštiti svoje dugoročne interese i odgovorno pristupi eksploataciji resursa. Projekat Jadar svakako neće ni moći da se realizuje dok se studijom o proceni uticaja na životnu sredinu ne dokaže da je bezbedan za ljude i prirodu. A sama studija moraće da odgovori na sva otvorena pitanja u vezi sa projektom koja su se mogla čuti tokom panela, na način kako to propisuju zakoni Republike Srbije.