TRI MODELA KAPITALIZMA, A SAMO JEDNA IDEOLOGIJA! Koji put vodi u budućnost?

Kada je Frensis Fukujama u jednom novinskom članku iz 1989. godine simbolično proglasio pobedu kapitalizma nad komunizmom, činilo se da svedočimo procesu širenja uticaja liberalne demokratije na globalnom nivou, ne ostavljajući nijednu alternativu.

Njegova ideja o tom svojevrsnom trijumfu kapitalizma se uopšte nije dovodila u pitanje, sve do izbijanja finansijske krize u SAD koja se ubrzo širi i na ostale države, primarno na region zapadne a potom i na region centralne i istočne Evrope, odnosno na nekadašnji Sovjetski Savez i ostale države pod njegovom nekadašnjom sferom uticaja. Kako se i moglo očekivati, upravo je dovođenje u pitanje "zapadnog liberalizma" (koji zapravo predstavlja američki ekonomski model) bilo na snazi od trenutka izbijanja ekonomske krize.

Kritičari su tvrdili da su slobodna tržišta najviše odgovorna za ekonomski krah. Ta tvrdnja je poslužila kao argument za zahtevanje povećane uloge države u svojstvu regulatora, zato što država ima mehanizme uz pomoć kojih prepoznaje upozoravajuće signale i sprečava veće posledice po čitav ekonomski sistem ili barem ublažava iste.

Posledično je nastao i termin državni kapitalizam koji ima svoju definiciju: To je ekonomski model u kojem država putem kontrole velikih preduzeća i obimnih mehanizama regulacije ostvaruje znatan uticaj na privredu.

 

Foto: Promo foto

Najpre se pojavila potreba za razdvajanjem određenih grupa zemalja u klastere uz pomoć kojih se identifikuju ekonomski sistemi koji imaju određene sličnosti. Primera radi, u anglosaksonski klaster spadaju zemlje kao što su SAD, Velika Britanija, Australija, Švajcarska i Japan. Evropski klaster se primarno deli na severni i južni (pravi se jasna razlika između mediteranskih zemalja sa jedne i ostalih evropskih zemalja sa druge strane) dok azijski klaster čine zemlje kao što su Tajland, Južna Koreja i Singapur.

Posebno se ističe podatak iz SAD, pošto je to zemlja u kojoj je u 2023. godini zabeleženo da skoro 90 procenata BDP-a potiče upravo iz privatnog sektora. Američki poreski zakon je izuzetno složen, ali ohrabruje traganje za monopolskom rentom.

U smislu političkih parija, najviše su prisutni revizionisti, koji nisu odustali od ideja koje je zagovarao Karl Marks, ali su odlučili da se za te ideale bore u okviru demokratskog političkog procesa. Kao primeri političkih partija (koje su direktni i najpoznatiji predstavnici socijalne demokratije) se najčešće navode PSOE u Španiji i SPD u Nemačkoj.

Jedinstveno tržište Evropske Unije se može smatrati pokušajem da se kreira protivteža koja je direktno usmerena prema SAD, ali je upitan efekat i način na koji celokupna zajednica funkcioniše, naročito ako se uzmu u obzir sve češći disonantni tonovi iz zemalja u centralnoj i istočnoj Evropi.

U azijskom modelu zaposleni dele rizik koji snosi kompanija, pošto se značajan deo njihovih ličnih primanja sastoji od bonusa koji su vezani za profit. Posebno se ističe nepisani sporazum u skladu sa kojim se zaposlenima garantuje doživotno zaposlenje i očekuje vernost i lojalnost toj kompaniji.

Ne postoji jasan konsenzus oko toga koji od modela kapitalizma je najuspešniji, pošto su njihove karakteristike najčešće veoma različite. Međutim, njih karakteriše izuzetno velika prilagodljivost i dok kompanije  dalje imaju aktivnu težnju za maksimiziranjem profita.

BONUS VIDEO