JOŠ DVE ZEMLJE EU NAM STOPIRALE UVOZ RUSKE NAFTE? Pored Hrvata, i oni nas sabotiraju!

Kako se ekskluzivno saznaje iz diplomatskih izvora, u pitanju su Letonija i Poljska, njihovi šefovi država takođe su tražili da Srbija ne bude izuzeta iz sankcija. U Praškom dvorcu u Češkoj, predstavnici 27 zemalja članica EU su 6. oktobra odlučivali o osmom paketu sankcija Rusiji, ovoga puta usmerenih na ograničavanje cene nafte koju Rusija izvozi u treće zemlje van EU.

I to nije bilo iznenađenje, dugo se znalo da će ove mere uslediti, ali je prethodno dogovoreno i da Zapadni Balkan bude izuzet iz ovog paketa oko JANAF-a. Ipak, desio se preokret i kao grom iz vedra neba je Beograd ostao u paketu sankcija. Inicijativu je podnela Hrvatska na čelu sa premijerom te zemlje Andrejem Plenkovićem.

To je rekao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, i otkrio da je Zagreb povukao taj potez uz podršku "jedne baltičke i jedne zemlje nedaleko od nje", uz argumentaciju da "nije fer da Srbija ima nižu cenu nafte".

- Da li se zabranom kažnjava Rusija ili Srbija? - upitao je tad Vučić.  Diplomatski izvor Blica sada otkriva koje su još dve dve zemlje "kumovale" ovom scenariju.

- U pitanju su Letonija i Poljska - kaže sagovornik.

Nije teško zaključiti da je ovaj potez još jedan od načina kojim EU pokušava da se izvrši pritisak i privoli Beograd da se uskladi sa spoljnom politikom EU i uvede sankcije Moskvi.

Pitanje je kakva je računica Poljske i Letonije u ovom slučaju, a Suzana Grubješić kaže za Blic da je njihova blizina Ukrajini svakako imala uticaj. Ali, i još jedan element - loše istorijsko iskustvo sa Moskvom.

- Baltičke zemlje i Poljska su odavno upozoravale na mogućnost ruske agresije, ali im nisu svi verovali. Ispostavilo se da su bile u pravu. To su zemlje kojima je zbog blizine i bliskosti sa Ukrajinom i prethodnog lošeg istorijskog iskustva sa ruskom dominacijom, teško da razumeju poziciju Srbije i neuvođenje sankcija Rusiji - ističe Grubješić.

Stav Hrvatske, dodaje ona, ima drugačiju pozadinu.

- Iz tog razloga smatrale su da Srbija ne treba da bude izuzeta od embarga na rusku naftu, a Hrvatska je zauzela isti stav iz sopstvenih razloga koji nemaju nikakve veze sa iskustvom Poljske i Letonije, već isključivo sa ličnim, a na momente i nepromišljenim stavom prema evropskim integracijama Srbije, pokušavajući da ga već nekoliko puta do sada blokira i zaustavi - ocenila je Grubješić.

Srbija nije politički neutralna, na putu je ka EU, ali održava vojnu neutralnost. U Ujedinjenim nacijama je do sada šest puta glasala protiv interesa Kremlja, a poslednji put se to desilo pre dva dana, našla se među 143 glasa kojim je odobrena rezolucija kojom se Rusiji poručuje da je aneksija četiri ukrajinske teritorije nezakonita i nevažeća.

BONUS VIDEO: