VOĆE I POVRĆE PUNO PESTICIDA: Evo koje je najzagađenije

Za deset godina, koliko se govori o smanjenju upotrebe sredstava za zaštitu bilja, količine kontaminiranog voća i povrća porasle za 53 odsto.

Već godinama, čim stigne sezona voća, s njom dođu i upozorenja o hemijskoj neispravnosti zbog velike upotrebe pesticida. I najnovije istraživanje Evropske mreže za pesticide (PAN) pokazalo je da ima razloga za brigu jer je količina kontaminiranog voća i povrća znatno porasla, i to čak za 53 odsto u odnosu na period od pre deset godina. Najzagađenije voće koje je kontrolisano su kupine – 51 odsto, breskve 45, jagode 38 i trešnje i kajsije po 35 procenata. Studija je pokazala da je jedna od dve trešnje kontaminirana ostacima pesticida koji se svrstavaju među najopasnije po zdravlje. Ostalo voće i povrće, kao što su breskve i salata, takođe je kontaminirano.

PAN, koji se vodio podacima evropskih zdravstvenih institucija, navodi da je udeo voća koje sadrži ostatke 12 najopasnijih pesticida dostigao 29 odsto ponude u 2019. godini, u odnosu na 18 procenata, koliko je zabeleženo 2011. godine. U proseku, u 50 odsto trešanja, 46 procenata bresaka i 30 odsto kivija u Evropi postoje tragovi hemije.

Prema rečima predstavnika PAN-a, Evropska unija se još 2011. godine obavezala da će postepeno povlačiti iz upotrebe opasne pesticide, međutim, po svemu sudeći, proizvođači su čak i povećavali korišćenje tih hemikalija. Da podsetimo da je baš ovih dana u evropskim medijima bilo reči o tome da bi Evropska komisija krajem jula trebalo da predstavi izmene i dopune direktive o održivoj upotrebi pesticida, glavnog evropskog propisa koji reguliše upotrebu sredstava za zaštitu bilja. Izmene bi, između ostalog, trebalo da dobiju snagu zakona za države članice, a očekuje se da će to regulisati proces odobravanja pesticida pre stavljanja u promet, ali i da će se time podstaći korišćenje alternativnih i manje škodljivih sredstava. Hrvatska evroparlamentarka Biljana Borzan je, međutim, upozorila da je lobiranje da se ovaj proces izmene propisa zaustavi ogromno. Kako je objasnila, pitanje je da li će novi zakon ugledati svetlo dana, kako je planirano, jer interesne grupe neprekidno pritiskaju institucije EU.

Najnovije istraživanje PAN-a je pokazalo da trećina jabuka i polovina svih kupina stavljenih u prodaju sadrže ostatke najtoksičnijih kategorija pesticida, od kojih se neki dovode u vezu s kancerom, srčanim oboljenjima i deformitetima kod novorođene dece.

– Istraživanje je pokazalo da je 87 odsto krušaka u Belgiji i 85 odsto u Portugaliji bilo kontaminirano najmanje jednim toksičnim pesticidom. Najzagađenije uzorkovano voće bile su kupine (51 odsto), breskve (45 odsto), jagode (38 odsto), trešnje (35 odsto) i kajsije (35 odsto). Procenat ostataka pesticida na plodovima kivija porastao je sa četiri odsto u 2011. godini na 32 procenta u 2019, a kontaminacija trešanja se, takođe, više nego udvostručila, sa 22 na 50 procenata u istom vremenskom periodu, navodi se u istraživanju.

Foto: pixabay.com

 

Portparolka PAN Evrope Salome Rojnel izjavila je da su potrošači sada u teškoj poziciji. – Savetuje im se da jedu sveže voće, a pri tome je većina voćki kontaminirana najotrovnijim ostacima pesticida koji se povezuju s ozbiljnim zdravstvenim problemima. Jasno nam je da vlade ne sprečavaju korišćenje ovih pesticida, šta god da zakon kaže. Previše se plaše poljoprivrednog lobija, koji se oslanja na moć hemikalija i propali poljoprivredni model. Kada je reč o povrću, najkontaminiraniji proizvodi su celer u listu (50 odsto), koren celera (45 odsto) i kelj (31 odsto).

Prema rečima domaćeg stručnjaka za voćarstvo, profesora na novosadskom Poljoprivrednom fakultetu dr Zorana Keserovića, u izjavi za novosadski „Dnevnik”, podaci koji su objavljeni su zabrinjavajući.

– Kako je moguće da pesticida ima u voću, kada Evropa stremi zdravoj i bezbednoj ishrani. Evropa smanjuje aktivne materije. Postoje liste koje se kontrolišu i vodi se evidencija. Svaki voćar, bez obzira na to da li je veliki ili mali, mora da vodi dnevnik i upisuje čime i u kojim količinama tretira voćke. Postoji pravilnik koji tačno određuje koliko se čega može koristiti u razvoju svakog voća. Ko se ne drži propisa ne može voće prodavati jer takvo voće neće kupiti niko, ni veliki trgovački lanci, ni industrijski prerađivači – naveo je prof. Keserović.

Domaći potrošači se nadaju da se ovo makar ne odnosi na naše proizvođače, te da se u Srbiji konzumira nešto zdravije voće i povrće.

BONUS VIDEO