SRBIJA KLJUČNI IGRAČ ZELENE TRANZICIJE: Treća konferencija ekoloških i biznis lidera

Pod nazivom „Zelena tranzicija i peta industrijska revolucija", u Beogradu je u četvrtak održana Treća međunarodna konferencija ekoloških i biznis lidera, koja je okupila eminentne stručnjake iz oblasti ekologije, energetike, građevinarstva i biznis zajednice, kako iz zemlje tako i iz inostranstva.

Ministarka Dubravka Đedović Handanović kazala je da je Srbija posvećena ciljevima zelene tranzicije i otvorena za argumentovani dijalog koji će dovesti do optimalnih rešenja.

- Važno je da učimo iz iskustava drugih zemalja i da kroz argumentovan dijalog razmenjujemo znanja kako bismo došli do najboljih rešenja. Prisustvo domaćih i međunarodnih stručnjaka na ovakvim skupovima daje dodatnu vrednost u oblikovanju održive budućnosti - poručila je ministarka.

PRVI PANEL

U okviru prvog panela učešće su uzeli Stefan Srbljanović, državni sekretar Ministarstva rudarstva i energetike, Sara Pavkov, državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine, Oliver Ričards, šef odeljenja za kritične minerale i rudarstvo u odeljenju za poslovanje i trgovinu Ujedinjenog Kraljevstva, i prof. dr Čedomir Beljić, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta.

Pavkov je naglasila da je saradnja s Velikom Britanijom i Evropskom unijom najbolji mogući put za Srbiju u ovom trenutku.

- Ministarstvo zaštite životne sredine insistira na primeni najsavremenijih tehnika (BAT) za sve projekte, bilo domaće ili strane kompanije, prema standardima EU - izjavila je Sara Pavkov.

DRUGI PANEL

Na drugom panelu, koji je moderirao akademik prof. dr Vladica Cvetković, redovni član SANU, govorili su prof. Kris Balentajn, rukovodilac odseka za geohemiju, St Hugh's College, Univerziteta Oksford; dr Džoslin Frejzer, sa Bradshaw Instituta za minerale i rudarstvo, Univerziteta Britanske Kolumbije; prof. dr Vladana Rajaković Ognjanović, profesorka Građevinskog fakulteta, kao i prof. dr Aleksandar Cvjetić, dekan Rudarsko-geološkog fakulteta.

Foto: foto Ringier Snežana Krstić

Profesor Balentajn je podsetio na ozbiljnost situacije i potrebu za hitnim delovanjem kako bi se rešio problem globalnog zagrevanja i osigurala održivija budućnost za sve.

TREĆI PANEL

U okviru trećeg panela govorili su dr Markus Virc, predsednik VDMA Mining & Minerals; Džon Stin, vanredni profesor Univerziteta Britanske Kolumbije; Nemanja Mikać, CEO ElevenEs; Marijanti Babić, glavna predstavnica Rio Tinto Srbija, kao i dr Sebastijan Luning, izvršni direktor K-UTEC Nemačka. Diskusiju je moderirala novinarka RTS, Ružica Vranjković.

Posebnu pažnju prisutnih izazvala je Marijanti Babić, koja je istakla da veruje da je eksploatacija litijuma u Srbiji održiva, te da ako se to ne dokaže, projekat ne može ići dalje. Ona je podsetila da se rudarski projekti razvijaju decenijama, a da sav rad koji je kompanija Rio Tinto sprovela, dokazuje da je Projekat „Jadar" izvodiv.

Pomenuta je i velika kampanja dezinformacija koja prati Projekat „Jadar" u Srbiji, kao i da Rio Tinto, zajedno s Ministarstvom za zaštitu životne sredine, nastavlja da transparentno razgovara i radi na svim otvorenim pitanjima. Naglašeno je da Rio Tinto trenutno radi na Studiji procene uticaja na životnu sredinu.

Govoreći o ekonomskim benefitima Projekta „Jadar", Marijanti Babić je kazala da bi njegova realizacija donela Srbiji „kvantni ekonomski skok", i stvoriti lanac vrednosti s potencijalom da bude otvoreno preko 20.000 novih radnih mesta, te da bi investicija Rio Tinta od 2,5 milijardi evra bila najveća u Srbiji.

- Srbija s „Jadrom" može biti ključni igrač zelene tranzicije - konstatovala je predstavnica Rio Tinta.

ČETVRTI PANEL

Učesnici četvrtog panela bili su: prof. dr Nikola Rajaković s Elektrotehničkog fakulteta; dr Dinko Knežević, profesor na Rudarsko-geološkom fakultetu; Branislav Simović (ACES) i docent dr Jelena Carević sa Građevinskog fakulteta.

Jelena Carević je naglasila da građevinska industrija, posebno beton, ima potencijal da bude deo rešenja za problem otpada. Beton je drugi najkorišćeniji materijal na svetu, a njegove ekološke posledice, naročito zbog cementa, postavljaju izazove za održivost. Međutim, beton može integrisati industrijski otpad u svoju strukturu, smanjujući ekološki otisak.

BONUS VIDEO