18 GODINA NAKON KOBNE VEČERI OTVORILA DUŠU: Učesnica "Velikog brata" bila svedok JEZIVE TRAGEDIJE bivših cimera!

Bivša učesnica "Velikog brata" Tanja Obradović prisetila se tragedije u kojoj su stradali njeni prijatelji Zorica Lazić, Stevan Zečević Zeka i Elmir Kuduzović. Tanja Obradović je kao mlada devojka ušla u rijaliti-šou "Veliki brat", a san joj je bio da postane voditeljka. Ona se sada za Kurir prisetila svog učešća i progovorila o bolnoj temi.

Foto: Društvene mreže

- Da, mlada, a samim tim i naivna, neiskusna. Moji su bili protiv, što je i normalno za svakog roditelja čije se dete upušta u tako neku nepoznatu avanturu, mašineriju. Hm, sa ove tačke gledišta, jako mi je žao što nije bilo mesta za mene da ostanem i ostvarim svoju životnu želju. Ali se verovatno nisam uklapala u njihove šablone i nije imao ko da me gura. Nakon nekog perioda sam odlučila da napustim ne samo Beograd nego i državu, što se kaže, trbuhom za kruhom, i jedino mi je žao što nisam ostala blizu svoje porodice, a zbog svega ostalog ni najmanje ne žalim - rekla je ona.

Tanja je zatim otkrila i da li bi ponovo bila deo rijaliti-programa:

- Možda za neku dobru lovu koju ne bih mogla da odbijem, sve ostalo ne bi dolazilo u obzir. Jer to tamo mogu da razumeju samo oni ljudi koji su prošli kroz rijaliti. Velike su to žrtve i veliki rizici. Mač s dve oštrice! Mnogo toga lepog se meni tamo dešavalo, druga su to vremena bila u odnosu na današnje rijalitije. Možda bih izdvojila sam ulazak jer sam ušla prva i možda jedan zadatak s crvima, gde sam u jednom momentu plakala, u drugom pevala.

Foto: youtube.com/printscreen

Kako kaže, sa dosta cimera je ostala u kontaktu.

- Pa s dosta njih sam u kontaktu, a s Jelenom Žeželj (Selezan) i s Mišelom sam ostvarila veliko prijateljstvo i mnogo ih volim.

Tanja je progovorila i o tragediji u kojoj su njeni prijetelji izgubili živote, a, nažalost, i ona se našla na licu mesta.

- Da, nažalost, naše snove prekinula je strašna tragedija u kojoj smo izgubili Zoku, Zeku i Elmira. Na moju i Jeleninu nesreću, mi smo bile prisutne, samo u drugim kolima. Sećam se apsolutno svega, svakog slova, reči, svakog detalja. Ma izgledalo je sve haotično, stresno, bilo nas je svugde i na sve strane. Te noći, kad je trebalo da idemo na žurku u moj grad, iskrsla je emisija i morali smo biti tu. Dugo me je progonila krivica, osećaj krivice jer smo išli baš u Loznicu, u moje mesto. To je bio baš strašan osećaj. Nekako me je taj dan sve navodilo da i ne treba da krenemo na taj put, ne znam da li znate taj osećaj u stomaku. Previše je bilo tih nekih znakova i opomena pred sam put. Kada se sve desilo i kada sam videla Vladimira jedinog koji hoda zemljom, a ne leži na njoj, on nije imao majicu ni patike. Bilo je strašno! Ščepala sam ga i pitala šta je to uradio mojim prijateljima! Šokirala sam se kada mi je rekao: "Nisam ja! Nisam ja vozio, Elmir je!" Ja moram da napomenem, ja zaista ne znam šta je istina i da li su se njih dvojica zamenili. Da se ne ponavljam, dosta puta sam ispričala sve. Nažalost, nisam dugo bila na groblju, ne živim u Srbiji poslednjih 15 godina i kada odem, to je jako kratko, bukvalno imam vremena samo za porodicu.

Ona je rekla da je u početku održavala kontakt sa porodicama stradalih.

- Na početku smo bili u kontaktu, ali s vremenom se to proredilo. Imam ih sve na društvenim mrežama i sve se to svodi možda na neku prećutnu podršku.

BONUS VIDEO