PRONAĐENA PLANETA NA KOJOJ IMA ŽIVOTA? Naučnici u šoku, na tragu smo NAJVEĆEG OTKRIĆA svih vremena!

Ove nedelje veoma je moguće da se dogodilo nešto što ljudski rod zanima od njegovog nastanka.

Svemirski teleskop NASA najverovatnije je otkrio znake života na planeti koja je udaljena od Zemlje oko 120 svetlosnih godina.

Naučnici su u potpunom šoku jer se planeta ni po čemu na početku posmatranja nije “kandidovala” za domaćina bilo kakvog života.

Teleskop je otkrio molekul koji se zove dimetil sulfid (DMS). On na Zemlji proizvodi samo život! Istraživači su takođe otkrili metan i ugljen-dioksid u atmosferi planete.

Otkrivanje ovih gasova moglo bi značiti da planeta, nazvana K2-18b, ima vodeni okean.

Profesor Niku Madhusudhan sa Univerziteta u Kembridžu, koji je vodio istraživanje, rekao je za BBC da je ceo njegov tim bio "šokiran" kada je video rezultate.

 

 

- Na Zemlji DMS proizvodi samo život. Najveći deo u Zemljinoj atmosferi se emituje iz fitoplanktona u morskim sredinama - rekao je on.

Naučnici su se u startu ogradili od bilo kakvih pompeznih tvrdnji kako više nismo sami u svemiru, ali nekako sve sugeriše da je to ovog puta istina.

- Ako bude potvrđeno, to bi bio veliki posao. Najveći - rekao je profesor Madhusudhan dodajući da će tek posle godinu dana svi biti sigurni oko otkrića života na toj planeti, jer je toliko potrebno da se prikupe svi relevantni podaci.

Doktor Robert Masi, koji je nezavisni istraživač i zamenik direktora Kraljevskog astronomskog društva u Londonu, rekao je da je uzbuđen zbog rezultata.

- Polako se krećemo ka tački kada ćemo moći da odgovorimo na to veliko pitanje da li smo sami u Univerzumu ili ne. Optimista sam da ćemo jednog dana naći znake života. Možda će to biti ovo, možda ćemo za 10 ili čak 50 godina imati dokaze koji su toliko ubedljivi da je to najbolje objašnjenje.

Teleskop Džejms Veb je u stanju da analizira svetlost koja prolazi kroz atmosferu daleke planete. Ta svetlost sadrži hemijski potpis molekula u svojoj atmosferi.

Detalji se mogu dešifrovati razdvajanjem svetlosti na njene sastavne frekvencije - kao prizma koja stvara dugin spektar. Ako delovi dobijenog spektra nedostaju, hemikalije su ga apsorbovale u atmosferi planete, omogućavajući istraživačima da otkriju njen sastav.

Taj podvig je utoliko značajniji jer je planeta udaljena više od 1,1 milion milijardi kilometara, tako da je količina svetlosti koja dopire do svemirskog teleskopa mala.

Proporcije ugljen-dioksida i metana su u skladu sa postojanjem vodenog okeana ispod atmosfere bogate vodonikom.

Teleskop NASA Habl ranije je otkrio prisustvo vodene pare, zbog čega je planeta, koja je nazvana K2-18b, bila jedna od prvih koju je istraživao mnogo moćniji JVST.

Ono što planetu čini još intrigantnijom je to što nije poput Zemljinih, takozvanih stenovitih planeta, otkrivenih u orbiti udaljenih zvezda koje su kandidati za život. K2-18b je skoro devet puta veći od Zemlje.