MAMUTI ĆE PONOVO GAZITI ARKTIKOM? Naučnici planiraju da uz pomoć UGROŽENE vrste slona OŽIVE džinove iz praistorije!

Foto: https://www.flickr.com/Flickr/photos/15131913@N00/172438102

O mogućnosti da se mamut oživi i vrati u divljinu priča se već godinama, ponekad čak i prilično ozbiljno, ali su početkom sedmice istraživači saopštili da su pronašli nešto što bi moglo da im ostvari san.

Reč je o 15 miliona dolara koje je donirala kompanija za bionauku i genetiku Kolosal, koju su osnovali Ben Lam, tehnološki i softverski preduzetnik i Džordž Čerč, profesor genetike na Harvardu.

Naučnici sada nameravaju da stvore hibrid slona i mamuta tako što će u laboratoriji praviti embrione koji imaju DNK mamuta. Prvi korak je uzimaje ćelija kože sa azijskih slonova, koji su ugrožena vrsta, i njihovo reprogramiranje u raznovrsnije matične ćelije koje sadrže DNK mamuta.

Određeni geni koji su odgovorni za mamutsko krzno, slojeve sala i druge adaptacije na hladne klime, identifikovani su poređenjem mamutskih genoma dobijenih iz ostataka koji su pronađeni u permafrostu sa onim dobijenim od azijskih slonova.

Ovi embrioni će onda biti presađeni u surogat majku ili, možda, u veštačku matericu. Ako sve bude teklo po planu - a to je jedno veliko ako, naučnici se nadaju da ćemo imati prvi par mladunaca u narednih šest godina.

- Naš cilj je da stvorimo slona koji će biti otporan na hladnoću ali koji će izgledati i ponašati se kao mamut. Ne zato što pokušavamo nekoga da prevarimo već zato što želimo nešto što je funkcionalan ekvivalent mamutu, koji uživa na minus 40 i radi sve ono što rade slonovi i mamuti, naročito obaranje drveća - rekao je Čerč Gardijanu.

Projekat je predstavljen kao pokušaj da se sačuvaju azijski slonovi tako što će biti "opremljeni" nekim karakteristikama koje će im pomoći da prežive u takozvanoj "mamutskoj stepi" Arktika, prenosi Kurir.

Naučnici smatraju i da bi krda slonovsko-mamutskih hibrida u tundrama Arktika pomogla da se ponovo uspostavi degradirani habitat i uspore posledice klimatske krize. Primera radi, obaranjem stabala, ove zveri bi mogle da pomognu da se obnove nekadašnje nizije Arktika.

Postoje i oni koji nisu uvereni da je stvaranje životinja nalik mamutima u laboratoriji, najefikasniji način da se obnovi tundra.

- Moje lično mišljenje je da objašnjenje koje je dato - da možete da geoinženjerski utičete na okruženje Arktika uz pomoć krda mamuta, nije verodostojno - smatra dr Viktorija Heridž, evolutivni biolog Prirodnjačkog muzeja u Londonu.

- Obim ovog eksperimenta je ogroman. Ovde se priča o stotinama hiljada mamuta kome je svakom potrebno 22 meseca gestacije i 30 godina da postignu zrelost - rekla je Heridž.

Naš cilj nije samo da vratimo mamute, već da vratimo krda koja mogu da se sparuju i tako uspešno oživimo Arktik, rekao je Lam britanskom listu.

Za sada nije jasno da li bi azijski slonovi bili raspoloženi da se pare sa mamutima.

- Možda ćemo morati prvo malo da ih obrijemo - rekao je Čerč.

Garet Finiks, profesor biljne i globalne ekologije promena na Šefildu smatra da, iako su potrebni različiti pristupi u borbi protiv klimatskih promena, potrebna su i razumna rešenja kako bi se izbegle nenamerne, štetne posledice.

- To je ogroman izazov na Arktiku gde imate različite ekosisteme koji postoje pod različitim vremenskim uslovima - rekao je on.

- Na primer, mamuti su predloženi kao rešenje za nestanak permafrosta jer će uklanjati drveće, gaziti i sabijati zemlju i tako vratiti travu, koja može da održava tlo hladnim. Međutim, znamo da u šumovitim delovima Arktika, drveće i mahovina koji pokrivaju tlo mogu da budu od ključnog značaja za zaštitu permafrosta. Stoga bi, uklanjanje drveća i gaženje mahovine bila poslednja stvar koju želite da uradite - kaže profesor.