SVI SE HVATAMO ZA GLAVU KAD IH VIDIMO NA EKRANU: Rešite se dosadnih spamova na ovaj način

Foto: pixabay.com

Ilustracija

Zbog čega vas spam treba brinuti?

U proseku se svake sekunde pošalje više od 4.000.000 imejlova. Četiri miliona! Svake sekunde. Verovatno se pitate ko šalje sve te silne imejlove. Odgovor je – spameri. Oko 85% od ukupnog broja imejlova čine spamovi. Ruku na srce i onih 50 milijardi regularnih imejlova svakog dana je impresivan broj, ali ćemo se ovog puta malo pozabaviti spamovima i kako se zaštiti od njih.

Pre svega, da vidimo zašto bi vas spam uopšte trebao brinuti. Čak i ako spadate u one koji u njemu vide samo bezopasnu dosadu, morate biti svesni da vam neželjeni mejlovi oduzimaju mnogo dragocenog vremena. Pored vremena, ovakvi imejlovi vam mogu oduzeti i mnogo drugih stvari. Neoprezno otvaranje spam poruke vam može instalirati virus na računar, a fišing imejlovi vam mogu ukrasti lozinke i podatke o platnim karticama.

Zanimljivo je da spameri vrlo revnosno prate zbivanja u svetu i veoma brzo se prilagođavaju. Procena je da su od svih imejlova koji su u prvoj polovini ove godine za temu imali pandemiju korona virusa, čak 40% činile spam poruke.

Šta možete da uradite kako bi se bar donekle zaštiti od spama? Trudite se da na što manje javnih mesta na internetu ostavljate svoju imejl adresu. Nije loša ideja ni otvoriti alternativnu adresu, koju ćete koristiti samo za registracije na manje bitnim mestima i sajtovima. Nikad ne odgovarajte na spamove i blokirajte adrese sa kojih vam stižu neželjene poruke. Ne otvarajte imejlove koji vam stižu sa nepoznatih adresa – ne, nije vam rođak iz Kanade ostavio ogromno nasledstvo, a ni nigerijski princ vam neće dati milione.

Anti-spam zaštita je bitna pojedincima, ali još više firmama, jer imaju dragocene poslovne podatke koje moraju zaštititi. Zašto je bitno da hosting i imejl provajder kog koristite ima adekvatnu zaštitu? Recimo da imate firmu i svako od zaposlenih koristi službeni imejl. Čak i ako ste vi tehnički potkovani i znate da prepoznate spam, teško da se isto može reći baš za sve zaposlene. Edukacija zaposlenih je obavezna, ali nije dovoljna. Pre ili kasnije će neko kliknuti na pogrešan link, zaraziti svoj računar, a onda lako i ostale u mreži. Jedno od rešenja je instalacija programa za zaštitu od spama, ali to zadovoljstvo košta, naročito ako je potrebna licenca za više računara. Osim toga, takvi programi umeju da uspore slabije računare, a mnogi ne pomažu ako emailu pristupate kroz internet pregledač.

Superhosting kao rešenje

Srećom, postoji i jednostavnije, mnogo elegantnije rešenje, a to je zaštita imejl naloga na nivou hostinga. Kod ovakvog pristupa se spam eliminiše pre dolaska u dodir sa krajnjim korisnikom, pa je i mogućnost za zarazu minimalna. Takvu zaštitu, recimo, nudi hosting kompanija SuperHosting kao opciju uz sve svoje pakete.

Premium zaštita od SPAM-a i virusa filtrira dolazne imejlove na dva nivoa – na nivou SMTP veze sa imejl serverom i na nivou sadržaja. Prilikom filtriranja poruka vrši se mnogo provera, što garantuje da se imejl neće izgubiti ili da će biti označen kao spam, odnosno normalna korespondencija korektno. Osoba koja je poslala poruku će dobiti notifikaciju, ukoliko je njegova poruka odbijena, već pri vezi sa mejl serverom, a blokirana pisma na nivou sadržaja će biti prebačena u specijalni „Karantin“ deo. Dolazne imejl poruke se proveravaju putem inteligentnog spam filtera koji je samouk. Sadržaj pisama se proverava i za prisustvo već poznatih indikatora spam poruka, zlonamernog softvera i fišinga. Putem specijalnog panela za upravljanje, korisnik može da proverava filtrirane imejl poruke, da menja nivo zaštite i, ukoliko je neophodno, da izvadi određeno pismo iz „karantina“.

Zahvaljujući ovom sistemu eliminisanje neželjenih poruka je veoma efikasno, a ne opterećuju se resursi IT odeljenja firme, jer se sve prebacuje na hosting kompaniju.

Za kraj, znate li iz koje zemlje stiže najviše spamova? Odgovor nije jednostavan, jer se situacija menja iz kvartala u kvartal, ali se neka imena često pominju. Prednjače SAD, Kina, Rusija, Nemačka i Francuska, a često se na toj listi nađe i Vijetnam.