Mitovi ili istorija: Svi znate za njih, ali da li su oni zaista postojali?

Foto: pixabay.com

Robin Hud

Robin Hud

Srednjovekovni folklor Evrope ne bi bio isti bez avantura Robina Huda. Da li je odmetnik iz Šervudske šume, koji je krao od bogatih i davao siromašnima, zaista postojao ili je u pitanju plod nečije jako bujne mašte? Njegovo ime se prvi put spominje u pesmama i baladama 14. i 15. veka. Robin se opisuje kao pripadnik razbojničke bande koji se pobunio protiv šerifa od Notingema. Iako u većini priča potiče iz naroda, u pojedinim se navodi da je plemić. Čak i prisutnost gospođice Merijan i fratra Taka varira zavisno od izvora.

Uprkos ovim nepodudarnostima, istoričari su vekovima pokušavali da pronađu dokaz o postojanju Robina Huda, ali bezuspešno. Prema najpoznatijoj priči, bio je sledbenik kralja Ričarda Lavljeg Srca. Drugi ga, pak, ističu kao pripadnika Vitezova Templara. Istinu možda nikada nećemo saznati. Što se tiče istoričara današnjice, oni Robina Huda i njegovu družinu smatraju srednjovekovnim mitom nadahnutim pričama o otporu potlačenih.

Homer

Ne samo da se osporava istinitost događaja o kojima govore Ilijada i Odiseja, već se i samo postojanje njihovog navodnog tvorca dovodi u pitanje. Pojedini istoričari smatraju da najveći pisac antičke Grčke možda uopšte nije postojao, a ako i jeste, svakako nije sam napisao poznate epove.

Na njegovo postojanje baca sumnju i činjenica da ne postoje konkretni zapisi koji bi posvedočili o njegovom životu. Veruje se da je rođen na ostrvu Hiosu između 7. i 8. veka pre Hrista i da je bio slep. Zbog nedostatka pouzdanih dokaza, mnogi istoričari smatraju da su Ilijada i Odiseja dela grupe autora ili da su zbirke priča prenošenih usmeno s kolena na koleno. Postoji mogućnost da je Homer osmišljen kao figura koja bi obuhvatila sve ove narodne priče.

Pitagora

Svima nam je urezana u sećanje Pitagorina teorema sa časova matematike, ali nije pouzdano ko je zaista bio njen tvorac. Prema pojedinim navodima, Pitagora je živeo između 5. i 6. veka pre Hrista. Zapamćen je kao filozof i matematičar, dok je za savremenike predstavljao duhovnog oca svojevrsnog kulta opsednutog numerologijom i reinkarnacijom duše.

Ne postoje čvrsti istorijski dokazi koji svedoče o dešavanjima iz njegovog života. Postoji verovanje da su ideje i matematičke formule koje mu se pripisuju, zapravo, delo njegovih sledbenika, takozvanih pitagorejaca. Priče o njemu koje su opstale neretko su isprepletane s mitom i natprirodnim pojavama. Prema jednoj priči, poseduje pozlaćenu butinu, dok je u drugoj opisan kao sin boga Apolona. Sve i da je postojao, verojatno nije bio zaslužan za teoremu koja nosi njegovo ime. Postoje dokazi koji govore u prilog tome da su ga drevni Egipćani preduhitrili.

Kralj Artur

Bio je zaštitnik Kamelota i jedan od najpoznatijih vladara u istoriji. Ipak, istoričari uglavnom veruju da je stvaran koliko i legendarni mač u kamenu. Odvažni Artur je, prema pričama, zaustavio saksonsku najezdu na Britaniju, što se dogodilo u 5. ili 6. veku. Uprkos tome što je, navodno, osvojio dvanaest bitaka, ime mu nije zabeleženo u jedinom sačuvanom zapisu o tom ratu. Šta više, prvi je put u celosti opisan tek u 9. veku.