KUMOVAO MU NAJVEĆI SRPSKI PISAC! Strani nudista iz "Lepote poroka" OŽENIO SRPKINJU I PROMENIO VERU!

Alen Nuri, jedan od najintrigantnijih stranih glumaca u jugoslovenskoj kinematografiji, ostavio je dubok trag svojim radom. Njegova karijera započela je u Francuskoj kada je imao samo 18 godina, a kasnije je nastavio da glumi u Italiji, Nemačkoj i Americi. Nuri se posebno pamti po enigmatičnoj ulozi "stranog nudiste" u filmu "Lepota poroka" Živka Nikolića, ali i po brojnim drugim ostvarenjima kao što su "Vrhovi Zelengore", "Opasni trag", "Iskušavanje đavola" i seriji "Bolji život".

Počeo je da glumi u filmovima od svoje 18. godine prvo u Francuskoj, a zatim u Italiji, Nemačkoj i Americi. Nakon toga se vrato u Francusku da snimi film "Histoire d’O", Justa Jaeckina, koji je ostvario planetarni uspeh s filmom "Emmanuelle".

Nuri je u jednom intervjuu podelio svoja sećanja na značajne umetničke prekretnice, uključujući i trenutak kada je odlučio da se povuče na odmor na obalu Jadrana, gde je upoznao Sergeja Bondarčuka. Ovaj susret bio je presudan za njegovo dalje delovanje u filmskoj industriji, jer su mu postavili pitanje koje će mu otvoriti vrata jugoslovenske kinematografije. Njegova prva saradnja bila je sa Zdravkom Velimirovićem, a sudbina mu je donela i rad sa legendarnim Batom Živojinovićem.

- Ovaj izuzetno provokativan i skandalozan film za to vreme naveo me je da razmislim o tome šta zaista želim od svoje karijere. Da li su moji izbori bili mudri i dovoljno zanimljivi da nastavim da radim u profesiji u koju sam ušao vrlo mlad – spletom slučajnosti i sudbine – ali koja mi u konačnici nije donosila istinsko lično ispunjenje? Da bih razmislio o svom putu, odlučio sam da odem na odmor - usred zime - na obalu Jadrana, u zemlju koju do tada nisam poznavao - Jugoslaviju.

Na pustoj plaži, savršenoj za razmišljanje, nekoliko kilometara od Budve, na Svetom Stefanu, sudbina je ponovo pokucala na moja vrata. Naime, dok sam sedeo zamišljen, prišli su mi Sergej Bondarčuk i njegova supruga, koji su se tu takođe odmarali. Posmatrali su me diskretno, gotovo s religioznim poštovanjem, da bi mi naposletku postavili jedno jednostavno, ali sudbonosno pitanje: "Ne biste li, možda… želeli da radite u filmu?" Tako se sudbina još jednom ukazala i odgovorila mi direktno na moja preispitivanja - ispričao je on u velikom intervjuu za "Pobjedu" i dodao:

- Prihvatio sam ovu gotovo nadrealnu bajku, prepuštajući se njenom toku. Tako sam prvi put ušao u jugoslovensku kinematografiju i upoznao Zdravka Velimirovića – jednog pravog gospodina – na snimanju filma "Vrhovi Zelengore", zajedno sa Džozefinom Čaplin i legendom jugoslovenskog filma Batom Živojinovićem.

Foto: TANJUG/ Jovan Doslov/ bg

Reditelja Živka Nikolića je upoznao 1983. godine.

- Bilo je to zahvaljujući producentu Nikoli Popoviću, za koga sam već ranije radio u Centar filmu. On je tada bio pod okriljem velikog producenta Milana Žmukića, koji je upravo sa velikim uspehom predstavio film „Ko to tamo peva“ Slobodana Šijana na festivalu u Kanu – film koji me je apsolutno očarao. Bilo mi je neizmerno drago kada mi je ponuđeno da budem deo nove filmske avanture, čiji je scenario već nagoveštavao nešto potpuno vanserijsko. Susret sa Živkom bio je izuzetno srdačan, a prisustvovala mu je i njegova predivna supruga, glumica Vesna Pećanac. Organizovali su mi projekciju dva filma koja je Živko ranije režirao – "Beštije" i "Jovanu Lukinu" – i to me je u potpunosti uverilo u njegov ogromni talenat i jedinstvenu viziju. Imao sam sreću da sarađujem s njim i da prihvatim enigmatičnu ulogu "stranog nudiste" u njegovom narednom filmu "Lepota poroka".

Nuri je, inače, oženio Srpkinju i prešao u pravoslavlje, a kum na njihovom venčanju bio je pisac Danilo Kiš.

- Kiša sam upoznao u Parizu početkom osamdesetih godina, oko 1983, dok je pisao roman "Enciklopedija mrtvih". U to vreme sam imao restoran u kvartu Les Halles, pod nazivom "Le Grand Échiquier", gde je Danilo često dolazio na večeru sa svojom partnerkom i prevoditeljkom Paskal Delpeš, kao i sa zajedničkim prijateljima Franjom i Svetlanom Termačić, najčešće nedeljom - priča francuski glumac i nastavlja:

- Postali smo veoma bliski, a posebno smo uživali "menjajući svet" na naš način, ponekad tokom celih noći. Danilo je volio druženja i uživao je da deli radost sa prijateljima. Voleo je muziku i često je svirao. Njegova inteligencija i kultura bile su impresivne. Bio je jednostavan, čovek pun topline i izuzetan pisac. Savremenici su ga priznavali kao jednog od velikih ovog poluveka – "velikog i nevidljivog", kako je o njemu govorio Kundera.

Često je pominjao svog oca, "sanjara", koji je nestao u Aušvicu, a koji je za njega bio pokretač pisanja i česta tema njegovih dela. Njegova majka bila je poreklom sa Cetinja, u Crnoj Gori, a umrla je kada je Danilo imao šesnaest godina. Bio je duboko prožet tim složenim kulturnim nasleđem. Hrabrost, egzil i Džojs, čije je delo bilo jedna od njegovih inspiracija – ova tri pojma su ključ za razumevanje njegovog života - ističe Nuri, kao i:

- Danilo je veoma voleo moju suprugu Dorinu, takođe poreklom iz Vojvodine, dok sam ja bio veliki poštovalac njegove izuzetno moćne književnosti, što ga je posebno dirnulo. Zato je sa oduševljenjem prihvatio poziv da nam se pridruži u opštini Trećeg arondismana u Parizu 27. maja 1985. godine, kako bi nam bio svedok na venčanju – iz čistog prijateljstva! To je bila prilika za veselje koje je trajalo puna tri dana i tri noći!

Nažalost, sudbina nije bila blagonaklona prema Nuriu kada je rat prekinuo snimanje njegovog poslednjeg filma u Sarajevu 1990. godine. Ratni sukobi su ga primorali da se vrati u Francusku, gde se povukao iz filmskog sveta i posvetio podršci nezaposlenima kroz obuke u oblasti kulture.

- Bio sam još sa svojom suprugom Dorinom i kćerkom Lukres u Sarajevu 1990. godine, kako bih učestvovao u snimanju poslednjeg filma realizovanog u bivšoj Jugoslaviji, u režiji Nikole Stojanovića – "Poslednji valcer u Sarajevu". Međutim, snimanje je prekinuto prvim oružanim sukobima smrtonosnog rata koji je doveo do raspada bivše Jugoslavije - naveo je poznati glumac koji se nakon toga vratio u francusku i više nije glumio u filmovima.

Nuri se iznenada pojavio u Beogradu prošle godine, prateći nastup svoje ćerke balerine Eloiz Burdon. Njegovo prisustvo ukazuje na to da ga publika nije zaboravila, a on sam i dalje prati razvoj kinematografije na Balkanu. Iako su uslovi za film postali teži, Nuri se raduje novim talentima koji se pojavljuju, poput Srdana Golubovića i Ivana Marinovića, čime pokazuje svoju trajnu povezanost sa ovim prostorima i ljubav prema umetnosti.

BONUS VIDEO: