ČUVENI PISAC IZVRŠIO SAMOUBISTVO, OSTAVIO OPROŠTAJNO PISMO! Prijatelj Branka Ćopića otkrio poslednje sate velikog književnika!

Momčila Srećkovića iz sela Zabrežja kod Obrenovca, koga su Branko Ćopić i njegova žena kao dečaka školovali u Beogradu, opisao je poslednja dva sata u životu slavnog pisca  dokumentarnom filmu "Moja mala iz Bosanske Krupe" reditelja Puriše Đorđevića. Branko Ćopić je izvršio samoubistvo 26. marta 1984. godine, a tog ponedeljka javio se upravo Srećkoviću do čijeg su svedočenja došle "Novosti".

- Branko me je oko dva po podne pozvao telefonom da hitno dođem, jer ima nešto važno da mi priča. Odmah sam krenuo za Beograd, a kad sam stigao, on već nije bio kod kuće. Cica mi je rekla da je u depresiji i da sedi u parku. Našao sam ga na klupi, nije okretao glavu, samo mi je rekao: "Tužan sam ti, jarane moj. Dobio sam novi poziv za policijsko saslušanje, hoće da mi ogule kožu. Ali neće oni više da mi zagorčavaju život. Jarane moj, zatvaram svoj dućan, a tebi ostavljam ključeve da ih baciš u Savu" - ispričao je Srećković.

Foto: Wikipedia/ Stevan Kragujević

Momčilo je zatim opisao šta se dalje desilo.

- Onda je predložio da prošetamo. Koračali smo od Terazija ka hotelu 'Moskva', pa je hteo da sedimo u bašti i popijemo po koktu. Branko je mnogo i brzo pričao, od toga da su mu najdraži 'Doživljaji mačka Toše' i da je proza njegov domen, rudnik, do toga da nikada ni na koji način ne treba da se bavim politikom" - govorio je Ćopićev prijatelj, pa dodao:

- Na njegovo insistiranje krenuli smo ka Zelenom vencu, iako je već bilo sedam uveče. Nije prestajao da priča – govorio je da su njegove bajke ukradene, nedosanjane, da su na naivne slike ljudi koje je imao pali studen i magla, a da su sve priče koje je napisao u spomen narodu koji ume da pljucka smrti u brk… - pričao je Momčilo.

Po Srećkovićevom svedočenju, tako su stigli i do mosta. Ćopić je želeo da mu pokaže kamenu klupu na kojoj je proveo prvu noć u Beogradu i kako je bio nagnut, naočare su mu pale dole.

- Otrčao sam stepenicama da ih nađem, a kad sam se vratio gore, Branka više nije bilo. Okretao sam se u mraku okolo, a kad sam ga konačno primetio, on je već prešao polovinu mosta ka Novom Beogradu. Počeo sam da trčim i da ga dozivam, ali od zvona sa Saborne crkve koja su u tom trenutku zvonila nije mogao da me čuje" - rekao je Momčilo, pa nastavio:

- Ono što je za mene ostalo najstrašnije je to što sam stigao desetak koraka iza Branka kada sam video kako se naginje ka metalnoj ogradi i nestaje. Bio sam u šoku, odjurio sam dole skoro bez svesti. Branko je ležao u lokvi krvi, a oči su mu bile širom otvorene..."

Foto: RTS/printscreen

Stigle su policija i hitna pomoć. Kako ističe, tada je usledio novi šok – ispitivali su ga zašto nije sprečio Ćopićevo samoubistvo ili da li ga je on možda gurnuo sa mosta… Ispitivanje je prestalo tek kada je Bogdanka došla u stanicu policije sa oproštajnim pismom koje je pronašla tek te noći.

- Ogromnu nepravdu je Branko doživeo i veliko zlo. Skoro svi su ga ostavili i izdali, kolege, pisci, mnogi drugovi, saborci, prijatelji. Njegova smrt prošla je sasvim tiho, a film Puriše Đorđevića donekle ispravlja tu nepravdu i rasvetljava istinu o tome zašto se Branko ubio".

Neposredno nakon Ćopićevog samoubistva nije bila pronađena nikakva oproštajna poruka. Njegova supruga našla ju je kasnije, u limenoj kutiji u kojoj je držala pribadače. Na papiru su bile napisane sledeće reči:

- Sam je kriv za svoju smrt. Vadili su ga iz g**ana mnogi dobri drugovi, pa nije pomoglo. Bio je tu i Hektor, ambasador iz Meksika, sada je u Turskoj, i Selim Numić, i Ratko Novaković, i Cica, Bog je ubio dabogda! I njegovi brojni čitaoci, ali ništa nije pomoglo. Pomozite joj da preživi ovu moju bruku i sramotu, ako je ikako moguće. Zbogom, lijepi i strašni živote! Mart mjesec, 1984. godine".

 

 

BONUS VIDEO: