VELIKA ISPOVEST BULETA GONCIĆA! Kao dete stanovao je u podrumu, uzdigao se do zvezda, pa doživeo NAJVEĆU BOL koju čovek može da iskusi!

Aleksandra Goncić, ćerka poznatog glumca Svetislava Buleta Goncića i dramaturškinje Gordane Goncić, preminula je u 27. godini nakon dvogodišnje borbe s teškom bolešću. Sahrana je obavljena na Novom groblju u Beogradu, a Aleksandru je na večni počinak ispratila porodica i ogroman broj prijatelja. Ove potresne scene malo ko može da zaboravi, a Bule Goncić koji je doživeo najveću bol koju čovek može da iskusi pre nekoliko godina otvorio je dušu za medije i progovorio o svom životu.

Glumac je u ispovesti za Kurir ispričao mnoge detalje o svom životu. U svet glume zakoračio je sa sedam godina, kao član Dramskog studija Radio Beograda kod Bate Miladinovića. 

- Rođen sam 5. maja 1960. godine u Kladovu. Iako su u to vreme moji roditelji već živeli u Beogradu, tradicionalno, majka se, kao i njene sestre, porodila u svom rodnom mestu. Za mene je danas to jedna od najlepših varoši, pa i tamo povremeno odem da obiđem rodbinu i da u svom sećanju oživim sve uspomene, boje i neodoljiv miris svežih domaćih jaja, koja mi je baka pekla na plotni "smederevca" - pričao je tada Bule za pomenuti list.

Foto: Republika

Goncić je otkrio da je njegova porodica živela veoma skromno.

- Moji su živeli vrlo skromno. Stanovali smo u podrumu Osnovne škole "Prva proleterska brigada" na Dorćolu, u kojoj je moj otac Aleksandar bio domar, a u večernjim satima imao je i dodatni posao kao kinooperater u Domu kulture "Stari grad" u Skenderbegovoj ulici. Moja majka Miroslava je bila partizanka, borac u Drugom svetskom ratu, ali posle rata nije radila, čak je jedno vreme bila i u zatvoru u Đušinoj ulici, prekoputa Botaničke bašte. Bez obzira na sve teškoće, oni su pružali ogromnu ljubav i podršku sestri i meni i bezrezervno verovali u nas - ispričao je glumac, a zatim otkrio kako je dobio nadimak po kojem je nadaleko poznat.

- Mama je počela da me zove Bule i taj nadimak mi je ostao sve do danas. Bio sam bucmast, pa je neka priča da je moj nadimak izveden iz tepanja. Skoro niko me ne zove po imenu, možda samo ljudi koji me ne poznaju.

Bule se prisetio prvog kontakta sa glumom u dramskoj grupi Radio Beograda.

- Tada je dramska grupa Radio Beograda bila ozbiljan rasadnik mladih talenata. Svi reditelji su znali da će tu uvek moći da nađu "ono" što im zatreba za radijski, televizijski ili filmski projekat. Verovatno sam bio slobodan, nemiran i živahan kao mali, pa su i mene često birali. Od samog početka sa mnom u grupi su bili Sonja Savić i Zoran Cvijanović. Nas troje smo zajedno odrasli i zajedno završili i fakultet na istoj klasi. Sonje više nema, a drugarstvo iz detinjstva sa Cvijom i dan-danas traje - rekao je Goncić, koji je istakao i da uživa u motorima i da je na svom dvotočkašu obišao celu Evropu, kao i da posebno uživa u mjuziklu, te da krunom svoje karijere smatra ulogu u "Neki to vole vruće".

Foto: Tanjug/D. GOLL

O porodici je oduvek pričao s puno ljubavi.

- Oženjen sam Gordanom i nas dvoje smo već 41 godinu zajedno! Ona mi i danas otvara oči. Četrdeset jednu godinu, od toga 36 u braku. Čoveče! Da ne poveruješ. A kao da je sve juče bilo! Ja nemam pojma kako je sve počelo, kao i svi muškarci, uostalom. Za razliku od nje, koja sve detalje i sve datume pamti.

Srećan sam što smo se i profesionalno i biološki ostvarili. Što imamo lepu porodicu i što smo tako vezani. Ona je moja velika podrška. Porodica je ključna za jednu zajednicu. Ja sam okružen ženama, blažen među ženama! Imam dve ćerke, Isidoru i Aleksandru, na koje sam beskrajno ponosan.

Zbog njih zaista sve što radim ima smisla. Uvek sam govorio da roditelji ne treba da vaspitavaju svoju decu, već samo treba da budu dobri. Jer deca imitiraju svoje roditelje. Mi smo našim ćerkama, u okviru naših mogućnosti, pružili pre svega ljubav, slobodu izbora i podržavali smo ih na njihovom putu - rekao je tada Bule Goncić.

 

 

BONUS VIDEO: