SMRT U GASNOJ KOMORI UGUŠILA JE NAJVEĆU SRPSKU LJUBAV: Velika tragedija se krije iza imena Slobode Mićalović!

Glumica Sloboda Mićalović otkriva da je, iako joj je nekada smetalo, danas ponosna na svoje ime. Ona je otkrila da je ime dobila po Slobodi Trajković, verenici Ive Lole Ribara, čije je žrtvovanje ostavilo dubok trag u njenoj porodici. Sloboda ističe da je njen otac, Dragan Mićalović, bio inspirisan pričom o Slobodi Trajković i njenom herojskom činu, te je odlučio da svoju ćerku nazove upravo po njoj. Kroz svoje ime, Sloboda smatra da nastavlja da čuva sećanje na Slobodu Trajković i da prenosi njenu priču na nove generacije.

- Vremenom mi je jako smetalo moje ime, jer se niko nije zvao tako da ja znam, sem Slobode Trajković. Ona je bila verenica Ive Lole Ribara. To je jedna od najlepših i najtragičnijih priča u našoj istoriji. Žrtvovala je celu svoju porodicu, tako što su završili u gasnoj komori, jer nije želela da oda položaj svog verenika, Ive Lole Ribara. Znala je da mu sledi ubistvo, jer je on bio jedan ozbiljan revolucionar. Postoji i to čuveno pismo, zbog kog je meni tata dao ime, a baš je Kornelije Kovač, odnosno Korni grupa, opevala tu pesmu. Naslov pisma je „Jedina moja, ne stiglo te ovo pismo“. To je poslednje pismo koje je on njoj uputio, misleći da će on nastradati, ali nažalost je prvo ona stradala. U znak te velike ljubavi, moj tata je igrao monodramu Ivo Lola Ribar, trista ili četiristo puta, a mi smo kao klinke nosile majicu „Ivo Lola“. Mislio je, ako dobije sina da se zove Ivo, a ako dobije ćerku da se zove Sloboda, jer se moja Mirjana zove po sestri Ive Lole Ribara, sve je to nekako umreženo - ispričala je Sloboda i dodala:

 

- Možda ta nepravda koja se desila Slobi Trajković, na neki način kroz mene živi, da za nju čuju neke naredne generacije. Nije ona tada umrla, naprotiv, nastavila je da živi kroz mene, što je meni posebno drago. Ja znam, da je jedno petnaestak devojčica dobilo ime po meni, a one će se možda nekada raspitati ko je bila Sloboda Trajković i ja mislim da je tu misija ispunjena - dodala je Sloboda.

Sloboda Boda Trajković rođena je u Vrnjačkoj Banji 1918. godine, u godini kada je završen Prvi svetski rat. Njen otac Svetolik, ugledni apotekar, nazvao ju je tako u ime trijumfa slobode. Njen brat Miroslav bio je veoma aktivan u Narodno-oslobodilačkoj borbi i živeo je u Beogradu, gde je i ona stigla na studije hemije i gde ju je Miroslav ju je 1937. upoznao s danas čuvenim Ivom Lolom Ribarom.

Početkom rata Ivo je Slobodi napisao jedno ljubavno pismo, koje je na kraju i ubilo njegovu dragu:

- Najdraža, jedina moja! Pišući ovo pismo ja se pouzdano nadam - optimista sam kao i uvek - da te ono nikada neće stići već da ćemo se nas dvoje videti i uvek ostati zajedno. Jer ovo pismo je zato i pisano... U mom životu postoje samo dve stvari: moja služba našem svetom cilju i moja ljubav prema tebi, najmilija moja. Našu sreću i život koji smo hteli nismo, kao i milioni drugih, mogli ostvariti izolovano, već preko naše borbe i naše pobede. I zato su te dve stvari u suštini, u meni samom, jedno... Ako primaš ovo pismo - ako, dakle, ja ne doživim taj veliki čas, nemoj mnogo tugovati najdraža! U svetu u kome budeš tada živela naći ćeš, uvek živ, najbolji deo mene samog i svu moju ljubav prema tebi... I želim da nikada ne dobiješ ovo pismo, već da zajedno s tobom dočekam veliki čas pobede.

BONUS VIDEO: