BEOGRAD JE DOČEKAO SA ŠLJIVOVICOM I MIMOZAMA! Autorka bestselera progovorila o svom iskustvu u Srbiji - OVO ĆE ZAUVEK PAMTITI!

Američka autorka Trejsi Ševalije prvi put se pojavila na književnoj sceni 1997. godine sa romanom Devičanski plavo, koji je osvojio čitaoce. Dve godine kasnije objavila je istorijski roman Devojka sa bisernom minđušom, inspirisan pričom o Vermerovoj slici, koji ju je učinio jednim od najistaknutijih savremenih pisaca. Nakon tog uspeha, nastavila je da piše bestselere, uvodeći čitaoce u raznovrsne istorijske periode i nezaboravne likove. Nije iznenađujuće što je njen najnoviji roman, Ostrvo stakla, odmah nakon objavljivanja postao bestseller. Ovaj složeni porodični ep smestio se u Veneciju, na ostrvo Murano, istražujući svet staklarske tradicije.

Wikipedia

- Bilo je izuzetno izazovno imati svu tu istoriju u glavi. Venecija je grad sa kompleksnom istorijom i morala sam veoma pažljivo da izaberem na koje ću se aspekte fokusirati. Neke epizode su se same nametnule - kuga ili Napoleonovo osvajanje grada. Druge su bile manje poznate, kao priča kako je venecijanska umetnica stakla Marija Barovijer izmislila posebnu perlu ili kako su Austrijanci izgraduili most koji povezuje Veneciju sa kopnom - rekla je Trejsi za Novosti, a potom i otkrila šta Venecija za nju znači:

- Za mene je Venecija najlepši grad koji sam ikada posetila. Nema drugog takvog mesta, sagrađenog na vodi, punog mračnih prolaza. Nema mesta gde se gubite u prostoru i u vremenu kao u Veneciji. To je magičan osećaj - rekla je ona i nadovezala se na poetski prostor i vreme romana.

- Ideja da likovi ne stare istim tempom kao ostatak sveta bila je, moglo bi se reći, lukava, ali rizična. Smešno je, ali na neki način, Venecija me je navela da to shvatim kao najprirodniju stvar, tako da uopšte nisam brinula dok sam pisala prvu verziju romana. Tek kad sam rukopis pokazala urednicima i kada su se oni zapitali "Čekajte, šta? Zašto nisu svi mrtvi?" - shvarila sam da moram pomoći čitaocu da shvati šta radim. Prekomponovanje romana je bilo izazovno. Potpuno je nelogično da vreme u Veneciji može teći drugačije nego u ostalim delovima sveta. Morala sam da budem logična nutar neogičnog. To je zahtevalo neku vrstu prilagođavanja, pa i promenu završetka romana. 

Adine Sagalyn / akg-images / Profimedia

- Ne verujem da ću koristiti magični realizam ponovo na isti način. Međutim, to ne znači da ću prestati da eksperimentišem. 

- Obožavam da smešam stvarne ličnosti među svoje izmišljene likove. Na taj način i moji likovi dobijaju na životnosti, kao da su zaista postojali - rekla je ona, a potom i otkrila koliko je biografskog prisutno u romanu.

- Sigurno ima ponešto od mene u svakom od njih. Verujem da sam sličnija tihim i suptilnim junakinjama, nego onim glasnim i impulsivnim. 

Kako je prošlo 25 godina od objavljivanja "Devojke sa bisernom minđušom", a Trejsi je progovorila o tome kako je taj roman uticao na njenu karijeru.

- Imala sam sreće jer je to "tiha" knjiga, a ne očigledan bestseler. Ljudi vole sliku istog naziva, vole umetnika Johanesa Vermera, a i ja ih volim. To mi je kasnije omogućilo da pišem priče koje možda na prvi pogled ne izgledaju komercijalno, ali donose duboku emotivnu snagu. Čitaoci mi veruju da znam da nađem dobru priču.

- Pisanje je istovremeno i borba i oslobađanje - rekla je spisateljica, a potom uputila poruku čitaocima u Srbiji:

- Srbija i Beograd su mi ostali u lepom sećanju. Bilo je to poslednje mesto koje sam posetila pre pandemije. Dočekana sam srdačno, sa mimozama i šljivovicom. Ljubaznost, toplina i gostoprimstvo koje sam doživela u Srbiji zauvek će mi ostati u srcu - rekla je ona za pomenute medije.

BONUS VIDEO: