BIO SAM NEMOGUĆE DETE, A ON JE BIO STROG: Ovako je Nebojša Glogovac govorio o svom ocu i ODRASTANJU sa njim!

Protojerej-stavrofor Milovan Glogovac, otac slavnog glumca Nebojše Glogovca, preminuo je noćas, ostavljajući iza sebe nasleđe ljubavi prema porodici i dubok trag u srcima svojih najbližih. Rođen 1969. u Trebinju, Nebojša je odrastao kao sin prvenac sveštenika Milovana i majke Milene, a o svom detinjstvu je govorio sa puno topline.

Selidba iz rodnog Trebinja u Opovo, pa zatim u Pančevo, bila je za Nebojšu pravi izazov. Ovaj prelazak nije bio lak, ali je mladi Nebojša uspeo da se prilagodi novoj sredini i prevaziđe razlike u mentalitetu. Hercegovina, njegovo rodno mesto, predstavljala je siromašnu zemlju, dok je Vojvodina bila ogromna i plodna, sa potpuno drugačijim načinom života i razmišljanja stanovništva. Ova promena nije bila samo geografska, već je imala i dublje kulturne i mentalne implikacije na Nebojšin život i formiranje karaktera.

- Bilo mi je tek šest godina kada smo se iz rodnog mi Trebinja doselili prvo u Opovo, banatsko selo, gdje smo živeli godinu dana, a onda smo prešli u Pančevo. U Beograd sam prešao kasnije.

Foto: ST/Dragan Kadić

Nebojša je često delio anegdote iz svog nemirnog detinjstva, ističući svoju nestašnu prirodu i pokušaje prilagođavanja novoj sredini. Jednom prilikom, majka ga je pronašla pored reke i pomislila da se udavio, što je rezultiralo njegovim susretom sa majčinim nežnim, ali odlučnim odgojem. Ove priče oslikavaju Nebojšinu živopisnu ličnost i ukazuju na to kako je odrastanje u različitim sredinama oblikovalo njegov pogled na svet i ljude oko sebe.

- Ta selidba iz Trebinja u Opovo, pa u Pančevo, bila je za mene šok. Možda se tad formiralo kod mene glumačko zrno, jer sam probao da se prilagodim. Da prevaziđem razlike u mentalitetu. Osnovna razlika je što je Hercegovina siromašna zemlja, kamen na kamen i ponegdje plodna zaravan, a Vojvodina je ogromna i plodna, što neko reče - baciš dugme, rodi kaput. Ti ljudi su oduvek imali. Ta svest o imanju formirala je vrstu karaktera branjenja imetka i sticanja još većeg. U Hercegovini su ljudi upućeni jedni na druge da bi zajedničkim snagama preživeli, jer skoro niko nema ništa. I ako nisi čovek, odbačen si, jer nisi pošten i hrabar da se nađeš tu kada treba, i budeš vrijedan, od pomoći, hrabar ili šta god već treba da budeš. Automatski si obeležen i za to sledi kazna. A tu gdje smo stigli, gdje smo se nastanili, kazne su sledile za druge stvari. To je taj mentalitetski preokret, ozbiljna razlika. Bio sam klinac, rastao sam, morao da živim i da se negde tu nađem. Sećam se da sam jednom, možda godinu po doseljenju ili manje, rekao majci: “Ja ću odsad da govorim belo i mleko umesto bijelo i mlijeko, lakše je, kraće i tako se ovde govori.” - govorio je on tada, pa nastavio:

Foto: Tanjug/Zoran Žestić

- A ona me tako, široko otvorenih očiju, nežnog izraza, samo gledala… Pa šta i da mi kaže? Zna da ostajemo tu i da mora da se živi dalje. To je bila moja odluka da se prilagodim. Ali ta vrsta prilagođavanja podrazumevala je verovatno i posmatranje i traženje vrsta komunikacije i života u koje sam upao. Mislim da je to u meni formiralo vrstu shvatanja drugih, drugačijih ljudi i načina razmišljanja. A to je jako potrebno za glumu - rekao je Glogovac svojevremeno - prenosi Srpska.info.

Nebojša Glogovac će zauvek ostati upamćen kao izuzetan glumac, ali i kao čovek čije su porodične vrednosti i detinjstvo imali dubok uticaj na formiranje njegove ličnosti i karijere. Uprkos izazovima koje je morao da savlada tokom odrastanja, Nebojša je uspeo da izgradi uspešnu karijeru i ostvari značajan doprinos srpskoj kulturi, ostavljajući iza sebe neizbrisiv trag.

BONUS VIDEO: