BOLNA PRIČA NAŠE GLUMICE LEDI KRV U ŽILAMA: Plašila sam se mame i njenog POGLEDA!

Glumica Branka Katić nedavno je progovorila o svojoj porodičnoj situaciji, odrastanju sa majkom koja je patila od bipolarnog poremećaja. Kroz njene reči, otkrivaju se detalji o teškom periodu kroz koji je prolazila porodica Katić.

Naime, Branka je ispričala kako je prvi put shvatila da se nešto ozbiljno dešava kada je imala samo deset godina. Majka je upala u depresiju, odbijala je pomoć i lekove, a cela porodica bila je u šoku. Opisala je kako je majka izgledala potpuno izgubljeno i kako se promenila iz vedre i nežne osobe u nekoga ko se borio sa unutrašnjim demonima.

- Moja mama je prvi put pala u depresiju kada sam ja imala 10 godina, prestala je da jede, da priča, da se kupa, nije htela da ide kod doktora, to je bio potpuni šok jer nismo znali šta se dešava. Kada smo uspeli da odemo kod doktora, a ni to nije htela jer je mislila da je to sramota, da znači da je ona luda, ako ide kod psihijatra to je još jedna od stvari za koju se nadam da je sada malo bolje. U to vreme malo ko je išao na psihoterapije, makar iz tog kruga ljudi koje smo znali - rekla je glumica, dodajući su za vrstu depresije od koje je bolovala njena majka bili potrebni lekovi.

Foto: eStock

Kako je opisala, majka se osetila toliko umorno "kao da je svet iscedio sve što je imala u sebi".

- Tata, moja starija sestra i ja u prvi mah smo bili u čudu. Nismo znali što se dešava. Kao da je odjednom postala neka druga osoba. Pre toga je bila vesela i nežna mama. Odjednom je dobila izgubljen, prazan pogled, svega ju je bilo strah. I nije želela pomoć. Dugo je odbijala da odemo kod lekara, kasnije je vrlo teško prihvatila da mora redovno uzimati terapiju, zauvek - istakla je Katićeva, te dodala:

- Najviše me plašio taj njen pogled i odsutnost, zatvorenost, nesposobnost da podeli svoju muku s nama i oseti bilo kakve lepe osećaje. Plašila sam se hoće li se ikada uspeti vratiti i opet biti ona moja mama koju volim i znam.

Foto: Marija Mladjen/ATAImages

Glumica je istakla da je primećivala nagle promene u majčinom ponašanju.

- U fazi depresije potpuna otuđenost, izgubljenost, nemogućnost obavljanja bilo koje aktivnosti. Ništa je nije interesovalo, nije htela da bilo ko dolazi. U plus fazama je umela biti jako naporna, na sasvim drugi način. Tada je bila poput sile koju nito ne može obuzdati. Nije spavala, bila je na momente i jako razdražljiva, ali je par puta i imala herojske podvige. Recimo, uplakanom ocu devojčice iz Irana pomogla je da nađe dobrog hirurga za operaciju kćerke u Beogradu - nastavila je ona priču.

- Moja sestra Maja je požrtvovno uskočila u maminu ulogu i brinula je o svima nama. Kako je devet godina starija, i kako je s mamom uviek bila vrlo bliska, bilo joj je jako teško prihvatiti tako veliku promenu. Tata je tugovao na svoj način, i na početku pogrešno tumačio mamino ponašanje. Mislio je da se mama njemu inati, da sve to radi namerno… - iskreno je ispričala glumica.

Foto: M.K./ATAImages

"Osetila sam njenu tugu"

Kako kaže, iako je bila veoma mala kada je njena majka ispoljila prve simptome bipolarnog poremećaja, učila je da na nju ne treba da se ljuti.

- Znala sam osetiti tu njenu tugu, razumeti da sviet može izgledati i nesavršeno i ružno. Trudila sam se da je nikada ne krivim. Kada sam malo kasnije naučila da je bipolarna depresija pre svega hemijski poremećaj, bilo mi je još više žao što prolazi kroz sve to - istakla je Branka.

BONUS VIDEO: