VOJIN ĆETKOVIĆ O POVRATKU U ZABRAN I SUJEVERJU: Imao sam dodira s vlaškom magijom!

S autorskom ekipom sreli smo se nedavno na premijernom predstavljanju projekta u beogradskoj MTS dvorani, kada su nam otkrili male tajne velikih misterija ispričanih u "Kalkanskim krugovima".

Dejan Matić, običan čovek iz prvog dela, sada je jedan od najtajanstvenijih, a dočarao ga je Vojin Ćetković. Popularni glumac otkrio je u razgovoru za Republiku koliko je bilo opasno petljati se s "bapskim pričama", koje i danas mnogima lede krv u žilama.

- Nisam imao nikakav strah da snimam ovakav projekat iz prostog razloga što sam unapred znao šta će da se desi. Prošla je već godina od snimanja serije i tek kad sam odgledao prvu epizodu počeo sam da se prisećam samog rada. Mogu da kažem da moj lik u ovoj sezoni ima više mesa, imao je više toga da odigra nego u prvoj sezoni, a ta mistična nota koja se pojavila u prvom delu ovde se samo pojačala. Odraz toga najjače se vidi upravo na mom liku - kaže naš sagovornik.

Povratak u Zabran za njega je bilo veliko zadovoljstvo jer je, kako ističe, sarađivao s fantastičnom ekipom.

Foto: Firefly production

- S rediteljem Gordanom Matićem prvi put sam ovde radio, ali sam imao osećaj kao da se znamo celog života. S Milanom Karadžićem sam sarađivao još kao mlad glumac, a moji direktni partneri u seriji su mlada glumica Ivana Zečević, Žarko Laušević i Nina Janković. Sve su to ljudi koje zaista volim i drago mi je što se svako od nas osetio pomalo kao autor "Kalkanskih krugova", a ne kao puki interpretator - naglašava Ćetković.

Prikazi utvara, duša preminulih zaglavljenih na ovom svetu i košmarnih snova gledaocima uteruju strah u kosti. Međutim, Ćetković kaže da ne veruje u mistične narodne priče iz "Kalkanskih krugova".

- Nisam sujeveran. Te mistične priče deo su našeg folklora i mentaliteta. Svaki kraj Srbije ima neku svoju određenu mitologiju. Igrajući u predstavi "Transilvanija" imao sam dodira s vlaškom magijom, tako da znam ponešto i o tome. Ne plaše me jer ne verujem u njih - naglašava glumac i dodaje:

- Ne ustuknem kad mi crna mačka pređe put. Kao mlad, imao sam crnu mačku koja je živela 18 godina. Svakog dana mi je prelazila put 200 puta, pa ništa. Više mi je sreće donela!

Foto: Firefly production

Zabran zaista postoji!

Autori popularne serije za lokaciju ciljano su odabrali mesto za koje se vezuju priče i verovanja o nesvakidašnjim pojavama. Epicentar "Kalkanskih krugova" odigrava se u Zabranu, na ostacima srednjovekovnog manastira Kasteljan iz 14. veka, smeštenih na obroncima Bukulje. Podigao ga je kralj Dragutin, a u 15. veku despot Stefan sagradio je kupolu. Dva veka kasnije, manastir je srušen pod naletom Turaka i takav ostaje do danas. Zanimljivo je da su ljudi dolazili na ruševine jer su verovali da boravak na tom mestu i molitva mogu da izleče kožna oboljenja, naročito ona najteža poput gube, odnosno lepre.

Šta su kalkanski krugovi

Autor serije i scenarista Đorđe Milosavljević je objasnio da izraz "kalkanski krugovi" postoji samo u fiktivnom mestu Dol, ali da nije u potpunosti izmišljen.

- Ljudi oboleli od gube (lepre), držani su u prostoru koji je bio omeđen živim krečom, prosipanim unaokolo radi sprečavanja širenja bolesti, koje u Dolu zovu zaštitnim "kalkanskim krugovima". Ovaj motiv opisan je i u priči Milovana Đilasa "Gubavac" - istakao je on.

Foto: Firefly production

Ko je Babaguba

Rođaka Babaroge, straha i trepeta za malu decu, jeste misteriozna Babaguba.

- Ona je ustvari mlađa sestra Čume, odnosno Babakuge. Čuma je personifikacija demona kuge, koja u liku starice duge kose dolazi nepozvana u kuću, te poslovično jede malu decu. Inače, voli da se na tavanu kupa u drvenom koritu i češlja. Ukućani mogu da se od nje odbrane samo tako što će je umesto Čuma zvati Kuma, praviti se da ne primećuju njenu gadnu narav, uslužiti je za stolom i čekati da ode. U odnosu na Čumu, Babaguba je jedan izuzetno pristojan demon - ispričao je svojevremeno Đorđe Milosavljević.

 

BONUS VIDEO: