KRVAVA RUKAVICA I ZAPEČAĆENA SUDBINA! Prelepoj JUGOSLOVENKI, čuveni SLIKAR uništio je život, NIKADA SE NIJE OPORAVILA!

Hrvatski arhitekta Josip Marković, imao je ćerku Teodoru Marković, poznatiju kao Dora Mar, čiji je život bio sve samo ne miran i spokojan. Naime, Dora je odrasla na relaciji Argentina - Francuska, u Argentini su joj bili roditelji, a u Francuskoj su je odgajali baba i deda, te je od samog detinjstva bila rastrzana na više strana, nikada ne saznavši šta znači imati pravi dom.

Iako je bila prava lepotica, Dora je bila nesigurna, patija je od depresije i anksioznosti, a život joj je obeležila ljubav sa Pikasom.

SUSRET SA PIKASOM

Teodora je bila opsednuta umetnošću, te je tako i upisala studije slikarstva u Parizu, da bi ubrzo odlučila da se prebaci na studije fotografije, a svedočenja savremenika govore da je bila veliki talenat.

Sa samo svoje dvadesetičetiri godine otvorila je u Parizu svoj samostalni studio i svoje ime promenila u Dora Mar, piše Istorijski zabavnik.

Iako se susret i odnos sa Pikasom može smatrati sudbinskim, on to nije bio. Naime, 1936. godine Dora je otišla u jedan kafe znajući da Pikaso tamo dolazi, s namerom da ga upozna. Čuveni slikar je bio poznat po aferama i nizom slomljenih ženskih srca, ali nju to nije zanimalo. Dok ga je čekala, Dora se igrala nožem i ne obraćajući pažnju, u jednom trenutku je nož zabola u prst, a kada je krv potekla, Pikaso je odmah prišao, zaustavio joj krv maramicom, a njenu rukavicu natopljenu krvlju stavio u džep, koju je kako kažu čuvao kao amajliju do kraja života. Od tog trenutka, njih dvoje su postojali samo jedno za drugo, tačnije, za Pikasa ona za neko vreme.

Foto: youtube.com/printscreen

VEZA PUNA SKANDALA

Pikaso je skoro tri decenije bio stariji od Dore, a iako je iza sebe imao niz propalih veza i brak, on je u slikarki video novu inspiraciju i muzu. Međutim, Pikaso je bio u vezi sa Marijom Terezom Valter, a njen i Dorin susret je bio neizbežan i to ni manje ni više, nego u njegovom ateljeu. Padale su uvrede i teške reči, a u jednom trenutku njih dve su se i potukle, što je slikara posebno oduševljavalo, te je samo izustio:

– Neka bolja pobedi.

U ovom trenutku, Dora je ta koja je bila ''bolja''. Uselila se u Pikasov stan, a iz istog su se iselile Marija i ćerka Maja koju je imala sa Pikasom. On je i ovaj sukob iskoristio za jedno od svojih dela, te je tako čitava priča ovekovečena na slici ''Borba u kavezu.''

Žena koja plače

Pikaso je naslikao na desetine Dorinih portreta, a na svakom je prikazana kao  “žena koja plače” – lepotica tužnih, krupnih očiju koje izjeda neki unutrašnji nemir kome ne može da pronađe lek, pa samim tim ni mir za kojim toliko čezne. Pikaso je govorio kako nikada ne bi mogao da naslika Doru kao “ženu koja se smeje”. Upravo zbog osećaja otuđenosti, Dora je imala utisak da Pikaso nije njen oslonac, već da joj sve više produbljuje nesigurnost i strah.

Godine 1937. Pikaso je naslikao “Gerniku”, svoje najpoznatije delo. Dora Mar bila je jedini fotograf koji je zabeležio stvaranje ove slike od početka do kraja, a čak je i sama naslikala jedan manji deo kompozicije. Daleko politički osvešćenija od svoj ljubavnika, Dora je, smatraju istoričari, i bila ta koja je dala ideju za sliku i usmeravala Pikasa tokom njenog stvaranja.

Zbog ljubavi odrekla se snova

Pikaso je Doru čuvao samo za sebe insistirajući da ostavi fotografiju i isključivo se posveti slikarstvu, što je ona i učinila, a njena dela su bila samo bleda kopija njenog ljubavnika.

Iako je učinila sve što je od nje tražio, Dora Mar je dosadila Pikasu, te se okrenuo drugim ženama, a ona je psihički bila u sve lošijem stanju. Slikar ju je zamenio sa 40 godina mlađom slikarkom, Fransoaz Žilo.

Nakon što je ostavljena, Dora je doživela nervni slom, a čak ni zabranjeni tretmani elektrošokovima, nisu pomogli. Pikaso joj je kupio kuću u kojoj je ona živela sama, otuđena i okružena svim onim što joj je on poklonio, umiruću sa sećanjima na njega.

Tek nakon smrti Dore Mar 1997. otkriveno je da je umetnica u nekom trenutku posle raskida sa Pikasom ipak nastavila da stvara. U godinama koje su usledile, njene slike i fotografije na aukcijama dostigle su ogromnu vrednost. Za života, umetnica ih nije javno izlagala.

BONUS VIDEO