Jelena Trivan o perspektivama srpske kulture i borbi sa koronom: Virus je lekcija čovečanstvu o bahatosti!

Foto: Đ. KOJADINOVIĆ

Jelena Trivan

Tokom procesa oporavka uspevate li da saberete misli i osećanja?

- Za mene je najteži trenutak bio kada odlazim u bolnicu i ostavljam dete, a osećaj da je toliko prijatelja, koji žele da budu s njom uprkos riziku, hranio me je da su ljudi ipak suštinski dobri. Drugi osećaj te neverovatne dobrote i ljudskosti izazvali su lekari i sestre, koji su gledali moje suze i strahove i bili mi tu i porodica i lekari uprkos stotinama ljudi sa istom sudbinom. Ali uprkos činjenici da sam mnogo puta bila u bolnici, korona vas promeni zauvek. Useli vam strah i osećanje nemoći. Osećanje da ni na šta ne možete da utičete i promenite i da svaki put kad vam izmere kiseonik, možda ste bliži respiratoru, a možda odlasku kući.

Za mnoge je ovaj virus zapravo rešenost planete da ljudima očita lekciju iz poniznosti. Ako je tako, jesmo li sposobni da izvučemo lekciju?

- Mislim da je ovo bila lekcija čovečanstvu o bahatosti. Sve što nam danas nedostaje činilo nam se da nam pripada. Od slobodnog kretanja, uživanja sa drugim ljudima, putovanja. Sada smo se podsetili kako sve može da se izgubi u danu. Sada smo uvideli i važnost drugih ljudi, bez kojih ne možemo da opstanemo. Kao i snagu ili slabost porodice, na koju smo svi bili upućeni. Nadam se da će ljudi izvući lekcije, a ne samo ovo shvatiti kao predah i nastaviti sa starim životom. "Ništa ljude ne vezuje tako kao zajednički i srećno proživljena nesreća", kako reče Ivo Andrić.

Da mogu danas da vide radničku klasu oni koji su prvi izašli na ulice da izbore život dostojan čoveka, šta bi kazali?

- Verovatno bi bili zadovoljni činjenicom da postoji država koja štiti radnika od samovolje poslodavca i koja će zaštiti ljude onda kada u najteže vreme dobiju otkaz. To je ohrabrenje za svakog "malog čoveka" da nije zaboravljen i da postoji sistem zaštite njegovih prava.

Očekujemo izlazak iz vanrednog stanja, pa kako vam se čine perspektive za život i rad u srpskoj kulturi?

- Nekako je uvek bilo da kada dođu teška vremena prvo strada kultura jer se ona pogrešno smatra luksuzom, a ne nasušnom potrebom. Volela bih da država to prepozna i da se tempo kojim smo podizali kulturu nastavi. Posle ovoga svega mislim da su nam potrebne knjige i pozorišta više nego išta. Narod koji ne razvija duh i kulturu uvek će kaskati za drugima.

A kako će izgledati dan posle za filmsku industriju? Samo u tri nedelje marta gubitak zbog obustave rada iznosio je 9,6 miliona evra.

- Ulaganja koja smo imali u prethodne dve godine mogla su biti nastavljena da nije ove tragedije koja nas je zaustavila. Projekti koji su započeti su stali, a oni koji su sada na konkursima kasne jer se svi borimo za život. Stava sam da svako smanjenje budžeta FCS mora da ide na račun svega drugog, osim na račun konkursa i snimanja filmova. Srbija je na putu da se vrati na mesto koje je nekad imala jugoslovenska kinematografija i ne smemo sada stati.

Ima li sad već procena koliko dugo će oporavak trajati?

- Ni svetski ekonomisti ni stratezi ne znaju još koliko će velike posledice ova kriza ostaviti. Ni mi nismo izolovano ostrvo iako se dobro držimo. Mislim da će za sve biti dovoljno, ali ne i za pohlepu, kojoj smo tako često bili skloni.

Šta je u ovim vanrednim uslovima bila glavna misija "Službenog glasnika"?

- Prvo strano izdanje nove knjige nobelovke Olge Tokarcuk je izašlo u vreme vanrednog stanja. Pripremili smo za izdavanje knjige najvažnijih kineskih pisaca, a u znak zahvalnosti od kineskog univerziteta Remen dobili smo zaštitnu opremu. Čak i oni nisu verovali da ništa nije stalo kod nas. Kada se studenti vrate u studentski dom, čekaće ih knjige koje smo poklonili. Baš kao i penzionerskim udruženjima i privremenoj bolnici na Sajmu. Pružali smo utehu i olakšanje ljudima novim i dobrim knjigama. Nas pandemija nije zaustavila.

Imate li koncentracije da čitate nešto i za svoju dušu?

- Kada sam pošla u bolnicu, ponela sam knjigu "Veličanstveni Poskokovi" Ante Tomića u nadi da će me to oraspoložiti. Ali nisam, nažalost, imala snage za čitanje. Sada čitam Malapartea i "Kaput", učeći kako sve surovosti rata i sva zla sveta donose sami ljudi jedni drugima, koji to zlo u sebi nisu osvestili i izlečili.

Benzin za oca Sećate li se prvog zarađenog dinara, na šta se potrošio? - Devedesetih, kada sam počela da radim u vreme nemaštine, prvu platu sam potrošila na benzin. Bio je to moj poklon tati, koji me je vozio na posao.

Interpretacija Fride Kalo U kojoj umetnosti mislite da će korona prvo postati tema? - Mislim da ćemo je najbrže videti na filmu, a da će najduže trajati u književnosti. Kako odgovarate na izazov da u kućnim uslovima reprodukujete omiljeno umetničko delo? - Moja ćerka i ja smo uradile živu i naslikanu interpretaciju "Autoportreta" Fride Kalo.