SAHRANJEN BRAT VIKI MILJKOVIĆ: Vladica ispraćen na večni počinak, pevačicin PLAČ odjekuje grobljem!

Danas se na Novom groblju u Nišu održala sahrana Vladice Miljkovića, rođenog brata pevačice Viki Miljković. Nakon opela, tužna povorka krenula je ka njegovoj večnoj kući, gde je Vladica Miljković i sahranjen. 

Vikin sin Andrej nosio je ujakovu sliku, dok je pevačica jedva hodala pored sanduka. Suprug Dragan Tašković Taške ju je sve vreme pratio i pružao podršku.

U koloni su prijatelji, rodbina i saradnici porodice Miljković, među njima su Mirko Kodić, Jana Todorović, Slađa Trajković, Zoran Jagodić Rule, Borko Radivojević, Sanja Đorđević i Igor Lugonjić.

Podsetimo, Viki je na komemoraciji održala potresan govor, koji je sve rastužio:

- Odakle da počnem ne znam ni sama... Baš kao što je Zoki rekao... Tu je bio da nas sve nasmeje, znala sam da će mi ovako biti... Ovde se nalaze mnogi njegovi prijatelji, koje ste imali priliku da vidite, znam da bi oni hteli da kažu mnogo toga, ali znam da nisu u stanju, guše se u suzama danima, Đura, teča, Pile, Dara... Ne znam ni koga sam više preskočila, ne zamerite... Ne vidim nikoga, jer mi suze idu, nikada teži zadatak nisam imala, da napišem nekoliko rečenica, da kažem nešto, ne znam ni šta da kažem... Ne znam ni kako to treba da izgleda. Obratiću se Vladici, mom jedinom bratu... - započela je Viki, pa nastavila:

- Mislila sam da do ovoga nikada neće doći, čvrsto sam verovala da ćete pobediti bitku, kao što ste pobeđivao uvek u životu. Svi koji nas poznaju, a ima vas mnogo koji nas poznaju, znaju da je naša ljubav bila primer kako treba da izgleda ljubav između brata i sestra. To je bila jedna od najvećih ljubavi koje sestra mora da pokaže bratu, i ti si to jako dobro znao. Bio si moj mlađi brat i mislila sam da ovo nikada neću tebi da pišem. Dok sam ovo sastavljala, stalno sam švrljala, jer ne postoje reči koje mogu da objasne ovu bol. Kažu ljudi da će i to proći, a ja jako dobro znam da to ne prolazi... Samo se smesti negde, sakrij od svih, kada ostanem sama, ja valjda zato i ne volim da ostajem sama, to su stvari koje kidaju i bole. A onda prerastu u osmeh i u neke lepe uspomene. Sigurno ću se kroz vreme sećati. I sinoć smo sedeli za stolom i pričali, pričali o njemu i celog života ćemo da pričamo o njemu. Dok ovo pišem, a i ovo dok čitam, gušim se u suzama - ispričala je Viki. 

BONUS VIDEO: