DOŠLA SAM U POSLEDNJI ČAS... Ćerka Mikija Jevremovića otišla na estetski pregled, pa saznala da IMA TUMOR!

Pevačica Jelena Jevremović je pre nekoliko godina otišla na konsultacije za estetsku operaciju grudi i ubrzo saznala da ima promenu na levoj dojci. Usledili su teški dani za nju, a ona je svoje iskustvo podelila za svetzanas.rs.

- Na veliku sreću, imala sam jednu vrstu benignog tumora koji je pretio da pređe u maligni. Na sreću, došla sam, takoreći, u poslednji čas i spasla se.

Foto: Milan Maricic/ATAImages

Kako si saznala da imaš tumor? Kakve si simptome imala? Jednom prilikom si rekla da si šest meseci imala temperaturu…

- Ja sam godinu dana razmišljala da odem kod estetskog hirurga da bih smanjila svoje grudi koje su posle porođaja i dojenja ostale preterano velike i imala sam dizbalans u veličini grudi. Smetale su mi, nisu više “lepo stajale” kao dok sam bila devojka i imala sam jednu želju, a ona je da napokon obučem ponovo haljinu sa otvorenim leđima i ne nosim više teške kupaće kostime sa korpama, već da mogu ponovo da obučem bikini.

- Odlagala sam odlazak na konsultaciju, jer se nikada pre nisam podvrgla estetskoj operaciji pa me je bilo strah ali jednog dana sam rešila da odem na pregled. Tada su mi doktori osim propratnih pregleda uradili i ultrazvuk i videli mi promenu na levoj dojci. Imala sam sreće što sam otišla isključivo iz estetskih razloga, a saznala da zapravo imam tumor dojke, i to one koja mi je bila manja.

- Pre toga sam se mesecima osećala jako iscrpljeno, brzo sam se zamarala, imala sam nekoliko meseci konstantnu temperaturu oko 37,3. Takva sam uporno odlazila na treninge prihvativši da je to postala moja “normalna” temperatura, jer su mi svi nalazi bili uredni. Krvna slika nije ukazivala na neku bolest i ništa mi nije pronađeno. Sve sam radila osim pregleda grudi, njih koje su mi zadavale muku i bol u leđima i nelagodu. Ne znam ni danas kako sam i zašto grudi zanemarila, ali eto, jesam.

Kako si reagovala kada su ti saopštili i kako su ti doktori rekli da imaš tumor? Ispričaj nam detaljno kako je izgledao taj užasan dan…

- Bila sam u šoku, oblio me je znoj i počela sam da se tresem i teško da dišem, ali sam rekla sebi da moram da ostanem smirena i da ne dozvolim da me strah savlada. Trebalo je uraditi još pregleda i analiza, a najveći izazov je bio otići na mamografiju i čekati šta doktor ima da kaže. Čekajući tih beskrajno dugih 15 minuta koliko otprilike sam pregled traje. Na sreću, mamogtafski snimak je bio dobar, ali mi je preporučeno da se obavezno izvadi ta promena u dojci, tako da više nije bilo odlaganja i zakazala sam operaciju.

Nakon toga je usledila operacija… kako si je podnela?

-  Operacija mi je trajala jako dugo, bilo je tu posla, kako su mi objasnili doktori. Umesto standardnih dva, tri sata, trajala je duže od šest. Oni moji najbliži koji su bili upućeni da sam otišla na operacioni sto, sedeli su kao na iglama i čekali da im jave da je sve prošlo i da sam dobra. Meni su smanjivane grudi, podizane i vadio se tumor iz leve. Kasnije sam se šalila sa mojim doktorom, genijalnim Igorom kako su za mene ti estetski hirurzi krojači sa diplomom. Neverovatno je šta ti ljudi mogu da urade. Oni koji su stručni, naravno. Oporavak mi je trajao dosta dugo zbog operacije koja je kao takva bila kompleksna.

- Tek nakon tri meseca sam počela normalno da funkcionišem, a tek nakon pola godine sam mogla da kažem da se osećam dobro i spremno za dalje. Ono što još moram da napomenem je momenat kada sam pre operacije otišla na neke analize u Klinički centar na odeljenje onkologije, da bih se upoznala sa doktorom koji je trebalo da se pridruži timu doktora na operaciji – hirurgom koji mi je izvadio tumor. Sećam se kako me je jeza prošla kada sam prolazeći kroz hodnik bolnice videla malu kapelu sa ikonama i žene koje stoje u redu i mole se. Taj prizor nikada neću zaboraviti. Tada sam saznala da je Srbija druga zemlja u svetu po smrtnosti žena od posledica raka dojke. Prvi put u životu sam tada osetila iskonski strah.

Jednom si takođe rekla da nisi išla na kontrolu grudi i da si išla na redovne preglede, sigurno ne bi moralo da dođe do takvog zahvata. Verovatno ti je žao što se nisi redovno pregledala…

― Apsolutno. Kao što sam već objasnila, grudi su jedini deo tela koji sam godinama zanemarivala. Kada mi je nakon operacije došao patohistološki nalaz i kada sam odahnula jer je bio benigan, doktor mi je rekao da sam imala sreću, jer da sam došla nakon samo 15 dana, bila bi velika šansa da bi te benigne ćelije postale maligne, a o posledicama ne želim ni da razmišljam.

Foto: Antonio Ahel/ATAImages

Da li sada ideš na preglede i šta bi savetovala devojke, žene?

― Bila bih zaista luda da se nisam opametila i da sam ostala neodgovorna nakon ove teške situacije. Odlazim redovno na pregled i ultrazvuk, a na dve godine na mamogtafiju, koja se ranije preporučivala na minimum 4 godine. Toliko je kod nas žena tumor dojke uzeo maha da u ovo moderno vreme moramo češće ići na preglede od nekada predviđenog. Ženama, devojkama, svim damama bih poručila da vole sebe, da budu oprezne i da nikako ovu moju priču ne uzmu zdravo za gotovo. Tumor dojke je podmukao, desi se da simptome ni ne osetimo, a kad se setimo da bi trebalo brinuti i o dojkama, može biti kasno. A ne daj Bože, ishod vrlo često može biti smrtni. Redovne kontrole su obavezne, to treba veoma ozbiljno shvatiti.

BONUS VIDEO: