ŠTA ZAISTA ZNATE O EVROVIZIJI? Otkrivamo ŠOK DETALJE koji se kriju iza najpoznatijeg festivala na svetu!

Evrovizija je programski organ Evropske unije za radiodifuziju, osnovan 1953. godine, sa sedištem u Ženevi i tehničkim centrom u Briselu. Ovaj organ omogućava povezivanje televizijskih stanica iz više zemalja, organizujući i koordinirajući zajedničke televizijske programe i dnevnu razmenu vesti.

Foto: Tanjug/AP

Festival Pesma Evrovizije nastao je kao inicijativa tadašnjeg generalnog direktora švajcarske televizije, Marsela Bezensona, koji je pokrenuo ideju na sastanku šefova evropskih televizija u Monaku 1955. godine. Inspiraciju je pronašao u italijanskom festivalu Sanremo, a Evroviziju je video kao sredstvo ujedinjenja evropskih zemalja i nacija u posleratnom periodu. Ova ideja ostala je ključna i danas, dok se sam oblik festivala menjao tokom vremena kako bi se prilagodio novim tehnologijama i standardima. Izraz "Evrovizija" prvi put je upotrebljen 1951. godine od strane britanskog novinara Džordža Kempija u London Evening Standardu.

Prvi festival pod nazivom Grand Prix De La Chanson Europienne održan je 1956. godine, a pravo učešća imale su samo članice Evropske radiodifuzije. Festival je prvobitno zamišljen kao takmičenje za francuske šansone, slične italijanskim kanconama. Održan je u Luganu, Švajcarska, 24. maja, a učestvovalo je sedam zemalja: Holandija, Belgija, Luksemburg, Francuska, Nemačka, Italija i Švajcarska. Svaka zemlja imala je dva predstavnika, a glasanje je bilo tajno. Pobedila je Švajcarka Lis Asija sa pesmom "Refrain".

Foto: Promo foto

Naredne godine, festival se nije održao u Švajcarskoj, već u Frankfurtu, Nemačka. Ovakvi izuzeci zabeleženi su nekoliko puta tokom istorije takmičenja. 1957. godine, festival je imao 10 učesnika jer su se priključile još tri zemlje. Svaka zemlja je imala po jednog predstavnika, a glasanje je bilo javno. Tada se po prvi put pridružilo i Ujedinjeno Kraljevstvo, koje je do danas najuspešnija zemlja na takmičenju sa pet pobeda i 16 drugih mesta.

Početkom 90-ih, Evrovizija je doživela značajne promene, usled političkih događanja u Evropi, kao što su raspad SSSR-a, krah komunizma i raspad SFRJ. Pojavile su se nove zemlje koje su želele da učestvuju na takmičenju. Do 2010. godine, gotovo sve evropske zemlje učestvovale su na Pesmi Evrovizije, osim Vatikana, koji zbog specifične programske politike nije odgovarao konceptu festivala, i Lihtenštajna, koji nije bio član EBU do 2009. godine, kada je dobio nacionalnu televiziju.

Foto: Tanjug/AP

Takođe, pesma Evrovizije omogućava učešće i zemljama koje nisu geografski deo Evrope, jer Međunarodna unija za telekomunikacije (ITU) definiše evropski radiodifuzni prostor. To je omogućilo učešće Izraelu, Libanu, Jordanu, Maroku, Tunisu, Alžiru i Libiji, ali su samo Izrael i Maroko iskoristili ovu mogućnost.

Pesma Evrovizije danas je jedan od najgledanijih televizijskih događaja u Evropi, ali i u delovima sveta poput Australije, Novog Zelanda, Severne Amerike i Azije.

BONUS VIDEO: