ISPOVEST MIRKA KODIĆA O POKOJNOM SINU TERA SUZE NA OČI! Evo kako harmonikaš sanja naslednika!
Kodić je priznao da je, uprkos bolu, nastavio sa sviranjem i istakao da je odlazak na koncert na Kolarcu, samo 40 dana nakon sinove smrti, bio prekretnica.
Proslavljeni harmonikaš, Mirko Kodić, otkrio je u emotivnoj ispovesti za medije kako se nosi sa gubitkom svog sina Aleksandra Kodića, koji je iznenada preminuo u snu pre godinu dana. Ispunjeno drvo u dvorištu njegove kuće u Jajincima i posebna soba u novoj kući posvećena su sećanju na voljenog sina, dok se tuga i praznina osećaju u svakom trenutku.
Kodić je priznao da je, uprkos bolu, nastavio sa sviranjem i istakao da je odlazak na koncert na Kolarcu, samo 40 dana nakon sinove smrti, bio prekretnica. Tada je shvatio da je sviranje za Aleksandra i za sebe, te da bi njegov sin bio razočaran da je prekinuo sa svojom velikom ljubavlju - muzikom.
- Šta znam... Osećam se kao i prvog dana bez njega. Kako da kažem... Ja i dalje sviram i dalje sam na sceni i volim harmoniku jer je to moj posao. Muziku ne puštam u autu. Na svirke, koncerte i svadbe idem. A kako mi je, iskreno da ti kažem, ne znam. Osećam veliku tugu i prazninu. Ja sam njemu u čast zasadio jedno drvo u dvorištu moje kuće u Jajincima, a jednu sobu u novoj kući sam namenio njemu. On je uvek pored mene, i kad sedim u restoranu, i kad sam u kladionici, i kad sedim kući za ručkom, kad vozim auto.... Imam takav osećaj i tako će biti dok sam ja živ. Neću ni jednog momenta da poverujem da ja njega više nemam. Mislim da ja nisam ni spreman, niti sam toliko jak čovek da to prihvatim. Teško je! Aca je sahranjen tamo gde su sahranjena deca iz škole "Ribnikar". Imali smo neke akcije, mi smo se udružili i napravili smo toj našoj deci lepo uređenu večnu kuću - rekao je on za Kurir, pa je nastavio:
- Dolazi mi često u snu. Uvek se nešto smeje na nekom biciklu i priča sa mnom, za razliku od moje bivše supruge Jasne, Aleksandrove majke, koja ga jako retko sanja. Možda je do sad jednom samo. A ja baš često. Možda je to zbog toga što ja kad sviram, sviram za njega i za mene. Nešto postoji tu. Mislim da on to oseća i da to dopire tamo do njega na nebu. Bio je sveto dete. Mi smo se molili Svetoj Petki da nam podari dete, ona nam ga je i podarila, a na njen praznik je i umro. Ona ga je uzela za sebe.
BONUS VIDEO:
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama:
Facebook,
Instagram,
YouTube,
TikTok,
Telegram,
Vajber.
Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa
Google Play i
Apple AppStore.
Komentari (0)