ZBOG GREŠKE LEKARA IZGUBILA GLAS: Bolna ispovest Katarine Grujić, prijatelji ZABORAVILI na nju!

Popularna pevačica Katarina Grujić se u poslednje vreme nalazi na udaru korisnika društvenih mrežama zbog toga kako zvuči na nastupima. Pevačica je sada otvorila dušu i otkrila da devet meseci nije imala glas zbog greške lekara.

- Mislim da sam najveći strah imala kada sam operisala glasne žice. Kada 9 meseci nisam imala glas, kada nisam mogla normalno da pričam i da pevam. Dešavalo se da ljudi čuju kako govorim i da beže od mene, ne znaju što se dešava sa mnom. Tako da najveći strah mi je bio tada kada sam izgubila glas i kada sam prosto imala strah hoće li mi se ikada više vratiti. Pored straha za egzistenciju imala sam problem i u svakodnevnoj komunikaciji jer nisam mogla da pričam i to ne mogu da zaboravim. Ali eto, posle 9 meseci sam pronašla prave doktore i uspela sam da vratim što mi je najdraže i najvažnije u životu sad.

Foto: ATA Images, X printscreen

- To je počelo posle takmičenja Zvezde Granda, kada sam stvarno dostigla veliku popularnost i prosto sam radila 7 dana nedeljno. Znamo da ako dovoljno ne spavaš i ako ne vodiš zdrav život normalno je da ne može da ti se glasnice oporave. Ja sam dobila polipe, jedan je fibrozirao u mrtvo tkivo što znači da je morao da se hirurški odstrani. Nepravilno korišćenje glasa, putovanja. Svaki dan sam u drugoj državi, drugom gradu. Nespavanje, sve je to nekako uticalo i prosto pevam pola sata, sat i samo mi pukne glasa. Ja ne mogu da nastavim. I tako se dešavalo u početku, dok nisu skontili šta je problem i da moram na operaciju. I onda su se, naravno, javili veći problemi. Kako, šta, svima se vrati, meni se nije vraćao prosto. Da li je, sad neću pričati, ne znam da li je doktor zakačio glasnu žicu, da li se tu nešto izdešavalo. Ja sam ispoštovala maksimalno oporavak, nisam dve nedelje govorila, pila sam lekove, sve sam ja ispoštovala ali prosto glas se nije vraćao. Tako da, devet meseci pakla, devet meseci boriš se sam sa sobom. Imam tu jedinu sreću, što sam imala roditelje uz sebe i porodicu, koja je bila dvadesetčetiri časa uz mene, da mi pomogne, da psihički ne padnem jer da sam pala u depresiju, ne znam kako bih se izvukla. Prosto teško je, ne samo zbog posla kojim se ja bavim, nego ne možeš da vodiš normalan život. Ne možeš da progovoriš, ne možeš da kažeš mama daj mi vodu. Ništa, apsolutno. Tako da taj neki najgori period i strah koji sam ja tada osećala, nadam se da se više nikad neće ponoviti.

- Znam da dosta mojih koleginica je već je bilo, pola njih je bilo na toj nekoj operaciji, ali su imale manji oblik polipa, i nisu imale to mrtvo tkivo koji je meni polip napravio, što mora da se hiruški skida. Sad mislim da je mnogo vremena prošlo, 5 ili 7 godina od operacije i sada su drugačiji zahvati, i verovatno je to bolje nego što je bilo tad. Ali prosto, važno je da se prvo raspitaju kod koga će da odu da odrade to, i da budu 100% sigurni da im je potrebna ta operacija, da ne rade ako ne treba.

Foto: Printskrin

- Meni je najveći problem bio kad progovorim, jer sam jako teško govorila, i to je jako bilo promuklo, jedva sam mogla da izustim jednu rečenicu, i ljudi me pogledaju čudno i pobegnu od mene kao... Bože me sačuvaj kao da sam zaražena, ne znam šta da imam, da ću kao njima da prenesem, tako su ljudi bežali od mene, kad me čuju kad progovorim. Bilo mi je teško, onda naravno nisam ni zarađivala. Od prijatelja dosta njih se nije ni javljalo, niti je pomoglo, nisu ni dolazili, tako da... Nekako uvek, kažemo to da u najvećem bolu i tuzi i strahu ti vidiš ko su ti pravi prijatelji. Isto mi se tako i desilo kada sam imala problem sa bubregom, kada sam i tu završila u bolnici, kada su mi ga za malo odstranili, i tu sam videla ko su mi pravi prijatelji. Novi prijatelji koji su mi se pojavili. Prosto kada si bolestan i ostaneš sam, onda tako vidiš ko je uz tebe.

- Dešavalo se nekada da mi zakaže glas, da, naravno, ali to je uglavnom od mog nespavanja. Imam sada i Katju koja je mala, dve godine. Ljudi koji imaju decu znaju kakav je to proces kada se bude dvesta puta noću, a za glas je najbolji redovan san. Ja za dve godine sigurno nisam, mislim, ni pola sata, sat u cugu da sam spojila da spavam, da se ona nije probodila. Zatim petak radim, pa u subotu pravo na drugi nastup, pa se u nedelju vraćam prvim avionom da bih bila sa njom. Sve to utiče, naravno, i nespavanje...

- U glavi mi je samo da ne dođe do tog momenta da pukne i bodrim se: "Možeš ti to Katarina, ajde Katarina, kreni". Pa šta i da se desi nastavi dalje. Koliko puta sam radila sa nekim starim kolegama koji kažu: "Joj, ja nemam glas,  pevao sam toliko dugo", ja kažem, nije nikakv problem, ako je meni dobro, ja ću pevati 5 sati, ako treba da bi vas zamenila ili nešto, to je najmanji problem. To se svima dešava. Nekada publika, znamo da ih razvrstam u hejtere i u fanove, i prosto, nekada hejteri više povuku tu stranu, ali, znaš kako, navikla sam posle 12 godina valjanja ovim poslom, jasno mi je zašto to ljudi rade, u stvari, donekle mi nije jasno zašto rade, ali prosto, više se nikome ne pravdavam - rekla je ona za "Telegraf".

BONUS VIDEO: