STARLETA U ZATVORU SAZNALA ZA SMRT U PORODICI: Teodora Radojičić otkriva detalje života iza rešetaka!

Starleta Teodora Radojičić osuđena je na četiri godine zatvora u Beču kao glavni narko-bos.

Zbog dobrog vladanja straleta je posle tri godine izašla na slobodu. U intervjuu za Kurir nekadašnja učesnica rijalitija priča o zatvorskim danima i šta je sve proživela tokom tog perioda.

Foto: Printscreen

 

- Uhapšena sam u Beču pod optužbom da sam pripadnica kriminalne organizacije, kao vodeća figura. U Austriji žene dobijaju mnogo blaže kazne, ali u mom slučaju je kontra, mene su najstrože osudili. Rekli su da se naša organizaciju bavi ubačajem droge na crno tržište i prodajom. Po optužnici sam narko-bos, advokatima su sudije rekle da sam ja mala šefica. Osuđena sam na četiri godine, tri sam odležala. Nikada nisam stigla do ženskog zatvora, boravila sam u istrazi, bila sam zaključana 24 sata. Posle toga sam počela da radim u zatvoru.

Šta konkretno?

- Nije baš zanimljivo. Ne bih se time hvalila. Najbolji posao je da radiš sa zatvorenicima sa sprata. Delila sam im hranu, prala veš, sve što ljudi koji su unutra traže.

Kako su izgledali tvoji dani?

Foto: Printscreen

 

- Nije bilo lako. Jezik sam morala da naučim. Sad ga govorim perfektno. Posle šest meseci sam obezbedila sebi najbolje uslove. Probudiš se, jedan dan bude ti kao godina, drugi prođe brže. To vreme sam koristila da radim na sebi. Imaš dve opcije, da pobediš ili propadneš. Ja sam izabrala mušku opciju: trenirala sam svaki dan, nisam htela da pijem lekove, pročitala sam sve knjige Milorada Ulemeka Legije, Žarka Lauševića i Olivere Ćirković. Iz meseca u mesec bude sve teže. Izgubiš pojam o vremenu. Krajem druge godine pitala sam se da li sam ikada i bila slobodna i hoću li uopšte izaći.

Šta je najteže?

- Kada sam saznala da mi je baka umrla u Beogradu. Robija kao robija mi i nije teško pala. Svi koji su sa mnom robijali, većinom muškarci pošto žena nije bilo mnogo, rekli su mi: "Svaka čast kako guraš", ali kad sam izgubila baku, mislila sam da neću preživeti.

Sa kakvim ljudima i njihovim sudbinama si se susrela?

- Bilo je svega. U zatvoru se ne vodiš svojim primerom jer srećeš tuđa iskustva i učiš iz njihovih primera. Najviše me nepravda ubijala. Od mene napraviše šeficu nepostojeće organizacije, a gledala sam ljude koji su u kombinaciji sa sudijama izlazili za ozbiljnija krivična dela. S tim sam se teško nosila. Mnogo je naših ljudi. Kad pogledaš kroz prozor, čuješ samo srpski jezik - govori Teodora za Kurir.

BONUS VIDEO: