BILA SAM NA KOKAINU: Eva Ras u velikoj ispovesti otkrila sve o prvom misterioznom mužu, ocu koji je napustio, a onda spomenula TRAGEDIJU!

Čuvena Smiljka iz serije "Srećni ljudi", Eva Ras, pre nego što se udala za slikara Radomira Stevića Rasa, bila je u braku s muškarcem čiji identitet ne želi da otkriva, a zbog kog je počela da se drogira.

- Moj prvi muž, s kojim sam bila dok sam studirala Fakultet dramskih umetnosti, drogirao se. Nisam znala za to dok smo se zabavljali, saznala sam tek kad smo se venčali. Tih šezdesetih godina narkomanima smo zvali samo one koji su se lečili od droge, a ne i one koji su je koristili. Zbog toga su mnogi mislili da drogiranje nije ništa strašno - počinje Eva ispovest za Hit i objašnjava kako je došlo do toga da prvi put proba drogu:

Foto: Republika.rs

- Suprug me nikad nije nagovarao na to. Međutim, droga se vukla po stanu i gledala sam kako je on uzima. Jednom sam mu rekla da hoću i ja da probam. Odgovorio mi je da ne želi da bude svedok tome i da to uradim dok on nije kod kuće. Tako sam i učinila. Ušmrkala sam taj prašak, bio je to kokain. Imala sam 20 godina kada sam prvi put probala drogu.

Eva kaže da nakon uzimanja narkotika nije znala za sebe i da danima nije jela i spavala.

- Kad bih se nadrogirala, mislila bih da mogu da prođem kroza zid! Pipala bih zidove i činili su mi se mekani. Taj čudan osećaj u glavi trajao bi danima. Dva dana ne bih jela, pila, spavala, niti pišala! Nisam imala nikakve fiziološke potrebe. Kad bih sklopila oči, ukazivala bi mi se čudna priviđenja. To je bilo jezivo! Povraćala sam od psihičkog gađenja, jer sam izgubila sebe u svemu tome - priča Eva, koja je prestala da uzima kokain jer nije želela da postane zavisnik:

- Prošle su nedelje dok nisam došla sebi. Kad sam shvatila da stabilno stojim na zemlji i da zid nije mekan, znala sam da sam dobro. Razvela sam se od prvog supruga i prestala sa drogiranjem. Neću da pričam o njemu i otkrivam ko je. On ima svoj život i nemam pravo da mu ga zagorčavam. Ne samo njemu već i njegovoj deci i unucima.

Napustio je otac

Ljubavni život joj je bio buran, a takvo joj je bilo i detinjstvo.

- Rođena sam u Subotici. Kad pomislim na detinjstvo, setim se Drugog svetskog rata, koji je tada divljao Evropom. Svi su se radovali što sam došla na svet, a u istom trenutku i plakali jer su bili uplašeni za naše živote. Kad sam porasla, majka Margita mi je pričala kroz kakve smo muke prolazili, da nismo imali ogrev, hranu, obuću - kaže Eva, koju je otac Robert napustio kada je imala samo dve godine: 

- Čudno će zvučati, ali sećam se tog rastanka, iako sam bila beba. Majka me je držala u naručju, a ja sam znala da mi je taj čovek koji stoji pored nas otac. Očekivala sam da me uzme, ali to nije učinio. Mislila sam da sam kriva za njihov rastanak i da me otac ne voli. Međutim, to nije bio razlog zbog kog nas je napustio. Priznao je majci da je homoseksualac i otišao od nas. Bila je razočarana u njega. Nije mogla da shvati da se zaljubila u čoveka koji ne voli žene. Imao je samo 19 godina kada su se rastali, a ona 26.

Eva je osnovnu i srednju školu završila u Subotici, a tamo je imala i prve simpatije.

Foto: A. Nalbantjan

- Pohađala sam Osnovnu školu "Sava Tekelija", a nakon toga sam završila gimnaziju "Moša Pijade" sadašnju "Svetozar Marković". Nisam volela da učim jer su me interesovale druge stvari. U srednjoj školi su me zvali divljakuša zato što sam bila temperamentna. Sećam se da sam bila zaljubljena u jednog dečka, koji me je pozvao da zajedno čekamo Novu godinu kod njega kući. Bila sam presrećna! Mislila sam da ćemo da se držimo za ruke i da će da me poljubi. Ispostavilo se da je skot i da me je pozvao da bi me nabacio drugu koji je bio pravi šonja. Razočarala sam se. Njegovog drugara nisam htela ni da vidim, a kamoli da imam nešto s njim. Rekla sam mu: "Marš!", otišla u predsoblje i tamo sedela do jutra, pošto nisam smela sama da se vratim kući po mraku.

Potom je studirala Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu. Od prvog supruga se razvela u maju 1963, a već u junu je upoznala ljubav svog života.

- Kolega Aca Drobnjaković i ja smo iste večeri diplomirali na FDU. Nismo imali ni dinara u džepu i krenuli smo da obilazimo kafane po centru Beograda iz nade da ćemo sresti nekog kolegu koji bi nas častio pivom. Došli smo do "Madere" i Aca kaže: "Eno Radomira Stevića Rasa. On je majka za češatore, on će nam platiti piće." Ušli smo unutra i Aca me je odmah upoznao sa Rasom. Rekao je: "Radomire, ovo je Eva", a on je odgovorio: "Ona je Eva Ras." Ispričao mi je da me je godinu dana pre tog susreta gledao na ispitnoj predstavi i da je još tada odlučio da ću biti njegova supruga. "Bio sam oženjen u tom trenutku, ali sam se u međuvremenu razveo. Sada sam slobodan i mogu da se oženim tobom", rekao je. Uspaničila sam se i rekla Aci da neću da pijem piće s tim čovekom. Ras me je smirio: "Nemoj da se plašiš. Ako ne želiš da mi budeš žena, nije nikakav problem, ali veruj mi, udaćeš se za mene." To je bilo u utorak uveče, a u subotu, 1. jula 1963. udala sam se za njega. Imala sam 21 godinu, a on 30.

Velika iskušenja

Iste godine kada se udala za Rasa ponovo je videla oca. - Ras i ja smo zajedno otišli kod njega. Prošlo je 20 godina! U Robertovom stanu je bio i njegov partner, jedan fin i lep mladić od 35 godina. Robert je tada imao 42. Nisam bila iznenađena, jer mi je majka pričala da mi je otac gej i da živi sa muškarcem. On je krio od svih da je homoseksualac zato što je bilo takvo vreme. To je bio naš prvi susret otkako me je ostavio sa samo dve godine. Rekao mi je: "Da nije bilo Drugog svetskog rata i da si rasla u mojoj blizini, nikad ne bih dozvolio da budeš glumica." To je ujedno bio i naš poslednji susret.

Foto: facebook.com/Eva Ras

Posle majčine pretnje da će se ubiti, Eva je prekinula svaki kontakt s Robertom:

- Kada je mama saznala da sam bila kod oca, poslala mu je pismo i napisala da će se obesiti o luster u dnevnoj sobi budemo li se viđali! Potom je otac pisao meni da ne smemo da iskušavamo Margitu i da je najbolje da se odreknemo našeg srodstva i ljubavi zbog majčinog života i zdravlja. Na kraju pisma je dodao: "Uvek sam želeo da te imam. Ti si moja slika i prilika i večno ću biti zahvalan tvojoj majci što te je rodila, ali više ne možemo da se viđamo."

Tako je i bilo.

Godinu dana kasnije, Eva i njen suprug dobili su ćerku Krunu.

- Pre nego što je Kruna došla na svet, Ras i ja smo bili potpuni hipici. Spavali smo na patosu, na dušeku, imali dva eksera na zidu i dva ofingera na koje smo kačili sakoe i mantile. Ništa nismo imali, osim te male garsonjere u kojoj smo stanovali. Kruna je imala dve godine kada su jednog dana zazvonili neki ljudi i doneli nameštaj. Ras je kupio stvari za stan. Rekla sam mu: "Jesi li poludeo, kakav nameštaj?" Održao mi je lekciju: "Dete nije tražilo da se rodi, mi smo ga želeli. Ono mora da ima spavaću sobu i toplinu porodičnog doma. Moramo da se promenimo zbog nje." Plakala sam dok sam ga slušala, bio je u pravu. Počela sam da kuvam, odlazim na pijacu, krpim stvari, sve ono isto što je i moja majka radila kada sam bila mala.

Osamdesetih godina Eva doživljava velike tragedije - gubi tri drage osobe.

- Suprug mi je preminuo 1982. Ispratio me je na voz u Budimpeštu, gde sam išla da snimam film, i po povratku kući skinuo je mantil i pao mrtav. U tom trenutku sam bila kod Novog Sada, ali ništa nisam znala jer se za njegovu smrt saznalo tek dva dana kasnije. Mojoj majci je bilo čudno što se nije javljao, niti dolazio u posetu, a to je uvek činio kada sam bila na putu. Otišla je u policiju, došli su do stana, obili vrata i zatekli ga kako leži mrtav. Imao je 50 godina - priča Eva i dodaje da je za strašne vesti saznala u hotelu u Budimpešti:

- Sećam se, silazim niz stepenice hotela "Rojal" i približavam se lobiju. Bila sam sva u crnini, kao da sam znala. Krenula sam da prošetam gradom. U tom momentu u susret mi ide reditelj filma i kaže: "Evo, čeka vas automobil. Jeste li se spakovali?" Mislili su da sam već saznala tužne vesti zato što sam bila u crnoj garderobi. "Gde idem?", upitala sam, a on mi kaže: "Muž vam je umro, voze vas nazad za Beograd." Stravične vesti sam saznala na najgori mogući način. Odmah sam otišla na recepciju i telefonom javila da Rasa ne sahranjuju u Aleji zaslužnih građana jer je nije voleo. Njemu je to izgledalo kao neki svetlarnik.

Glumica je po povratku u Beograd saznala da je Ras umro prirodnom smrću.

- Imao je slabo srce još od rođenja. Kada sam otišla po umrlicu u bolnicu, pisalo je da je na srcu imao 32 ožiljka, a taj poslednji infarkt mu je bukvalno prepolovio srce. Tri godine sam bila potpuno luda i van sebe. Nikada do tada nisam pomišljala da ćemo umreti. Ćerka Kruna je teško podnela očevu smrt jer je u tom trenutku imala tek 14 godina.

Samo četiri godine kasnije, u kratkom vremenskom periodu, Eva gubi oba roditelja.

- Majka je preminula 15. septembra 1986, a otac 11. novembra iste godine. Kada je saznao da je majka umrla, otac je pio alkohol da bi okončao svoj život. Ne bi me čudilo da je pio metil-alkohol da bi umro. Možda bi počinio samoubistvo, ali kod nas Jevreja se to smatra najvećim grehom. Sigurna sam da je pio dok nije preminuo! Mnogo ju je voleo. Nisam mu bila na sahrani zbog toga što nisam htela da ispadnem licemerna. Kako da odem na sahranu čoveku koga sam u životu videla samo dva puta?!

Nije stigla ni da se oporavi od gubitaka koji su je snašli, a već je usledio novi, najstrašniji od svih. Glumica je 1991. ostala i bez ćerke Krune, koja je imala samo 24 godine kad je umrla u Parizu.

 

 

- Nikad neću saznati kako je preminula. Posle mesec dana istrage, francuska policija me je obavestila da je umrla prirodnom smrću. Zašto i na koji način, ne znam ni danas. Šta god da se desilo, ja sam joj majka i ona će uvek biti moja ćerka. Znala sam o njoj onoliko koliko je ona to želela. Ministarstvo kulture je platilo da se njeno telo doveze iz Pariza u Beograd jer nisam imala novca. Otad nosim crninu i nisam je skinula jer žalost ne može da prođe. Ta crnina me štiti od svih nasrtljivaca. Kada je neko u crnini, ljudi su manje grubi prema njemu.

Foto: printscreen youtube/Grand Magazin

Malu utehu i skretanje misli sa velike tragedije Eva je našla u liku čuvene Smiljke Miljković, koju je glumila u kultnoj seriji "Srećni ljudi":

- Siniša Pavić me je pozvao i rado sam prihvatila tu rolu. Zahvaljujući toj ulozi publika me je upoznala i kao slikarku. Sve Smiljkine slike u seriji su zapravo moje! To je bila najveća izložba naivnog slikarstva, pošto je svaku epizodu gledalo po tri miliona ljudi. Jedna od najpoznatijih slika u seriji je ona sa likom Mihajla Ostojića, kog je glumio moj divni kolega Nikola Simić. Tu sliku sam kasnije naslikala još pet ili šest puta za novac.

Desetak godina kasnije Evine muke se nastavljaju. Saznala je da boluje od raka.

- Imam kancer materice već 20 godina. Išla sam na hemioterapije na Onkološu kliniku u Beogradu, ali sam prestala jer lekari više ne znaju šta da rade sa mnom. Zbog bolesti često imam mučnine i povraćam. Prošle godine sam operisala maligni tumor na desnoj strani lica. Tada su mi rekli da imam još dva meseca života, ali sam i dalje živa.

Glumica otkriva da joj transfuzije krvi produžavaju život!

- Od hemioterapija creva su mi ozračena i ne mogu da jedem proteine, a oni su ključni za dobru krvnu sliku. Zato jednom godišnje idem na transfuziju krvi i osvežim se. Posle toga se i po dva-tri meseca osećam dobro. Tokom tog procesa budem dva dana u bolnici. Jedan dan primam krv, a drugog dana ostanem u bolnici za slučaj da dođe do komplikacija. Međutim, za ovih 11 godina koliko to radim nikad nije bilo nikakvih problema. To je stalno radio i Josip Broz Tito.

BONUS VIDEO: