BOLESTAN Miša Grof iz kreveta otkrio šokantne detalje: Ljubavnica mog sina KRIJE od čega je VIdoje umro!

Dok čeka da stigne toksikološki nalaz, Miša Grof je u prvoj ispovesti za Republika.rs ispričao da veruje da ljubavnica Vidoja Ristovića, maserka Danijela Bojić iz Valjeva zna pravi razlog smrti, ali se plaši da o tome priča, a najviše ga čudi to što nije odmah pozvala Hitnu pomoć kada je shvatila da je njegov sin mrtav.

- Toksikološki nalazi još nisu stigli i ne znam kad će. Mislim da će pre vama novinarima da kažu kad će da pošalju nalaze nego meni, ne znam iz kog razloga. Otkako mi je sin umro ne znam šta je uzrok! Što se Danijele tiče, mi se nismo još čuli, ali ne čudi me što neće ništa da priča. Ona je u strahu, ne znam šta krije. Nemam drugo objašnjenje - priča Miša i nastavlja:

Foto: Printscreen

 

- Kad sam bio kod nje u stanu, ništa mi nije rekla jer nisam razgovarao s njom. Postavio sam joj samo jedno pitanje, a to je bilo zašto nije odmah zvala Hitnu pomoć. Prošlo je više od pola sata kako je Vidoje umro, a ambulantna kola stižu tek kasnije. Nikad se više od sahrane nismo čuli, interesuje me šta se desilo u tom stanu, kao oca koji je izgubio dete. Od Danijele nema ni traga ni glasa. Čekam da stignu nalazi, pa ću da je pitam da mi objasni kako i šta.

Foto: e-stock/Č. VUKOJIČIĆ

 

Grof nam je potom otkrio da nije istina da je njegov sin Vidoje preminuo usled prekida rada srčanog mišića jer mu doktori nijednog trenutka nisu dali takvu informaciju:

- Mojih pretpostavki nema, nisam tvrdio nijednog trenutka da je moj sin preminuo od srca. To mi doktori nisu rekli. Uzrok smrti nema veze sa srcem, ko zna šta je u pitanju. Bez nalaza ništa ne mogu da znam. Nikakav razlog nisam otkrivao, van pameti je da je Vidoje preminuo od srca. Nisam doktor, lekari mi ništa nisu rekli niti sam ih video. Ne znam šta se krije od mene, ali i sada imam lekare oko sebe. Otkako sam izgubio sina osećamo se mnogo loše. Ne shvatam što me ljudi pitaju da li mi je sada bolje. Ko nije izgubio dete, ne može da shvati i da razume taj osećaj. To je praznina koja ostaje. Nema tu prolaska bola. Može čovek samo nekako da nauči da živi s tim.