KARAMELA PROGOVORIO O POSLOVIMA IZ DEVEDESETIH: Zbog imitacija su mi PRETILI, uništavao sam Draganu i Seku!

Iako se povukao iz javnosti, specijalno za Srpski telegraf otvorio je dušu i otkrio mnoge stvari, dosad nepoznate, stvari o sebi.

Kada si 1987. kročio na estradnu scenu kao imitator, da li si imao strah da se kao takav pojaviš na javnoj sceni?

- Ja sam došao na javnu scenu kao glumac Indeksovog radio-pozorišta, tako da nisam imao problem sa strahom jer sam se na početku imitatorske karijere više bavio glasovnim imitiranjem tadašnjih pevačica i pevača. Radio-emisije su tada emitovane na Radio-stanici 202, a na nastupima npr. "Leto na Adi", bio sam obučen normalno, u svom stilu i samo sam glasovno i pokretima imitirao. Tek posle 1990. sam krenuo da upotpunjujem imitaciju i garderobom, perikom itd. za određene pevačice. Taj savet mi je dala Lepa Brena, koja je smatrala da treba svaka imitacija da bude posebna, originalna i savršena. Tako da sam tada angažovao stilistu, šminkera i Dejana Milićevića, koji je radio režiju za sve te imitacije. Tada sam izdao nekoliko video i DVD izdanja: "Škola za pevačice", "101 imitacija", "Šašava akademija", "Zlatno grlo '95." itd.

Ko su bile prve pevačice u koje si se prerušio?

- Slađana Milošević i Marina Perazić.

Kako je Marina reagovala? Da li si imao njenu pomoć i podršku?

- Nismo se lično poznavali tada, ali posle nekog vremena, kada smo se upoznali, ispričala mi je da je moja imitacija prijatno iznenadila. U trenutku emitovanja emisije "Leto na Adi" na hrvatskom TV kanalubila je u frizerskom salonu i u pozadini je čula svoju pesmu, maltene svoj glas, koji, naravno, da je prepoznala da nije njen, okrenula se i videla nekog ko je glasovno savršeno imitirao pesmu "Kolačići". I sada kada se čujemo, prepričavamo taj doživljaj. "Ko je ovaj dečko što me savršeno skida?" (smeh)

Kada si shvatio da si zvezda i da su ljudi u tadašnjoj Jugoslaviji prihvatili muškarca odevenog u ženske krpice, sa šminkom i perikama?

- Shvatio sam na prvom javnom nastupu, a to su bile brucošijade, gde su studenti bili oduševljeni i fenomenalno su prihvatali taj moj humor, a definitivno sam shvatio da sam postao zvezda kada sam počeo da radim koncerte koji su bili u velikim halama i diskotekama, a prepuno ljudi, koji su mi prilazili, čestitali, tražili autograme, slikali itd. Pre nego što sam počeo sa solo nastupima, rekao sam sebi da, ako ne budem prihvaćen od naroda, povlačim se. Međutim, desilo se to da je narod bio oduševljen mnome jer sam se bavio humorom na koji niko nije mogao da ostane ravnodušan.

Kada su imitacije počele da ti se isplaćuju i koliko je moglo da se zaradi?

- Iskreno, ja se imitacijama nisam bavio zbog novca, već iz svoje razonode i talenta, tako da me zarada nikada nije posebno interesovala. Bilo je novca da priuštim sebi sve što sam želeo u tom trenutku i to je to, a želeo sam mnogo (smeh). Kada gostujem u inostranstvu, čim uzmem honorar, ja ga istog trenutka potrošim na firmiranu garderobu jer kod nas tada nije bio svetskih brendova, a ja sam voleo da budem u trendu.

Da li je neko sa estrade bio protiv tebe i tvoje pojave na javnom servisu?

- Naravno da je bio, ali to nisu bile osobe koje sam imitirao, već ljudi koji su mislili da sam im konkurencija, ne bih da detaljišem. Ja sam se tada borio da budem tu gde sam bio i uspeo sam i trajem do današnjih dana, za razliku od njih, kojih nema nigde. Jači je talenat od moći, što dokazujem i dan-danas, baveći se autorskim emisijama punih 16 godina.

Priča se da je Dragana Mirković godinama bila ljuta na tebe zbog jedne imitacija. Da li možeš da nam kažeš šta je nju tačno naljutilo?

- U jednoj imitaciji stavio sam flaster na nos, ne znajući da je bila na operaciji nosa, pa je ispalo kao da sam namerno to uradio, a nije bilo tako. Nije bila ljuta godinama, kako su tada pisali o tome, ali jeste imala pravo da se naljuti jer i ja bih se naljutio u tom slučaju. Dragana i ja smo u OK odnosima iako sam nekad i preterivao u imitacijama vezanim za nju, evo sad priznajem, a ona je to prihvatala jer to je bio deo šou-biznisa i hvala joj.

Da li možeš da se setiš neke pevačice koja te je zvala i molila da je imitiraš?

- Nije me niko molio jer su sve bile na repertoaru. Nije to kao danas da ima pevačica milion, nego je bilo malo pevačica jer tada se cenio kvalitet, morao si da znaš da pevaš i imaš glas. A danas peva ko stigne.

I Seka Aleksić je u nekom momentu bila ljuta na tebe. Zbog čega?

- Seka Aleksić je bila ljuta bez razloga. Na Grand televiziji se emitovala serija "Vila grande", s lutkama koje su pravljene u liku pevača i pevačica. Ja sam pozajmio glas za lutku Seke Aleksić u glumačkom i muzičkom delu, kroz izmenjen tekst njene pesme. To nije moje autorsko delo, već produkcije, koja je radila seriju u sklopu "Grand produkcije". Kao što se pozajmljuje glas u crtanim filmovima, tako je bilo i za ovu seriju. Ja sam samo izneo glumački to što su drugi napravili scenario i režirali. Posle je shvatila da to nije moje maslo, ali ljudi, kad čuju moj glas, odmah mene okrive. Nedajbože da pročitam neki tekst za Prvi svetski rat, oni bi me okrivili da sam ga ja započeo.

Da li se neka pevačica ljutila što neku njenu koleginicu imitiraš više od nje?

- Joj, pusti me, majke ti, pola njih sam uništio kroz imitaciju. Ko da se ljuti, treba da bude srećna što sam nju manje, a koleginicu više.

Da li si mogao dosta da stekneš baveći se imitacijama?

- Iskreno, ja potičem iz imućne porodice, tako da ono što imam mogu da zahvalim pokojnom ocu, a ono što sam stvorio sam i čime se ponosim jeste moja porodica i to mi je najveće bogatstvo. Osim toga, još sam mlad, tek ću da krenem da stvaram.

Kada sada gledaš muzičku scenu. Koga bi bio izazov da skineš i imitiraš?

- Iskreno, ne pratim muzičku scenu na taj način, ali trenutno mi padaju na pamet Jovana Jeremić i Dušica Jakovljević, koje nisu pevačice, ali su za imitiranje savršene, zatim Senidah, Milica Pavlović, Cobi, Breskvica itd.

Koja je najsujetnija pevačica koju si imitirao, a koja najzahvalnija za saradnju?

- Najsujetnija stvarno ne znam, ali znam da je Ceca bila oduševljena imitacijama, pa me je pozvala da joj budem gost na dve turneje. Šta ima neko da mi bude zahvalan kad sam ih, s ove tačke gledišta, uništavao. Šta da radim što tada nisam to gledao na taj način. Mogu da kažem samo da sam imao sreće što su me prihvatili takvog kakav jesam, pa je smešno, a moglo je da bude dramatično.

Kako tvoja supruga i sin Vasilije sada gledaju na tvoje pređašnje radove?

- U njihovim životima postojim kao Goran Stojićević, autor i voditelj mnogih emisija koje su se emitovale na nacionalnim frekvencijama bilo u Srbiji ili Bosni. Njih estrada ne zanima, prosto su drugi tipovi ljudi i imaju drugačija interesovanja, gledaju na to kao i na svaki drugi posao.

Da li ćeš se ikada više vraćati imitacijama?

- Hoću, pod uslovom pod kojim se vratila grupa ABBA, kojoj je dat blanko ček da upišu sumu. Sada to ne bih radio iz ljubavi, već za određenu cenu jer vremena su se promenila.