ĆERKA ERE OJDANIĆA JE ROĐENA KAO INVALID: Folker ispričao traumatičnu životnu priču, ovi detalji će vas SLOMITI! (FOTO)

Foto: Printscreen

 

Popularni folker i maher za atmosferske prilike kada su u pitanju slavlja Era Ojdanić poznat je kao neko ko voli zabavu, šalu, ali malo ko zna o njegovom životu koji je krio od očiju javnosti. Naime, Era je u svojoj bolnoj ispovesti ispričao o teškom odrastanju, a potom je ispričao i surovu priču o ćerki, koja je ostala invalid. 

- Pa, hajde, sedi ovde, evo, za ovaj ćemo sto, tu sam ceo život, u ovom motelu, pa da ti počnem priču. A počeću je od deteta, da idemo redom. Nadam se da niko neće da nas prekida, stalno neki ljudi, stalno neki narod... Šta ćeš da me pitaš? Sve?! Pa onda ću sve i da ti pričam!Ja sam rođen 13. 12. 1947. godine u brdskoplaninskom selu koje se zove Visoka. Na trideset sedmom kilometru najčistije reke na kugli zemaljskoj, pored reke Rzave. Znači, na 37 kilometara od Arilja kroz Rzav, prema Ljubišu, Čajetini i Zlatiboru. Od oca Ranisava i majke Radine. Jedinac - započinje priču Era i nastavlja:

Foto: Printscreen

 

- Rođen sam i odrastao u jednoj baš siromašnoj porodici. Živeli smo u kući od drveta, a bila je pokrivena onim plavim kamenim pločama koje su u majdanu vadili majstori. Oni su klesali te ploče, tada nije bilo crepa, nego kamen na krov i to ti je - dodaje on.

- Ja se sećam jednom da je moja majka Radina, kad su povadili iz bašte krompir, a on je dobro rađao - i dan-danas, fala bogu, rađa - taj krompir stavila u trap. Moralo je tako, u tom je tamo kraju mraz znao da udari i do minus dvadeset, minus trideset, nikada nije bilo manje od minus deset. Sećam se da sam jednom ogladnio, ne znam koliko sam imao godina, sigurno više od tri, recimo, i kažem majci: „Mama, daj ljeba..." A ona mi kaže: „Sine, ljubi te majka, dala bi ti majka, ali nemamo ni mrvu ljeba u kući... Sad će tebi tvoja majka da napravi da ti jedeš nešto mnogo lijepo..." A ja je pitam, onako mali, šta, mama, šta? Kaže, sad će mama da ide u trap, da izvadi krompira, da ga skuva sa mlekom, da ti pomešam... Ti vojiš mleko, a ja kažem, vojim, mama, mleko; i volim skojup... I moja ti majka, sećam se kao da je juče bilo, moja ti majka zavuče ruku u onaj trap, a ja stojim pored nje i pitam: „Mama, a šta ima u tom trapu?", a ona meni kaže: „Aco, sine, tu ima krompira..." Dobro pamtim kako me je pustila da zavučem glavu u onu rupu; i ja zavučem glavu i vidim... vidim blago! Kao ono kod gusara! Meni je to bilo jače nego da sam video zlatne dukate. Ona je izvadila jedno pet-šest krompira, obarila ih i napravila taj krompir-pire sa malo mleka i skorupom. Tako pamtim svoju prvu glad. I dan-danas čini mi se da osećam tu slast i taj ukus u ustima. Ni korona nije mogla, prošle godine, da mi promeni taj ukus. Kažu da kada izgubiš i čulo mirisa i osećaj za hranu, znači da je korona. E, za vreme korone ja sam imao osećaj te slasti u ustima od tog krompira - priča Era svoju životnu priču za Kurir.

Foto: Prntscrin