BILA SAM NA VRHU SVETA DOK SU MI RUŠILI DOM, RAT JE KRIV ZA SMRT MOJIH RODITELJA! Potresna ispovest POSLEDNJE MIS JUGOSLAVIJE!

Foto:  

Nekadašnja lepotica Slavica Tripunović poznatija kao pevačica umetničkog imena Dajana bila je poslednja mis SFR Jugoslavije, koja je 1991. našu zemlju predstavljala na svetskom izboru za lepotu.

Malo posle toga SFRJ je prestala da postoji, ali njene uspomene iz rodnog Vukovara, one lepe i one bolne, kojih je, nažalost, bilo mnogo više, ne blede. Čak, kako ističe, s godinama postaju sve intenzivnije i jače.

Ona u emotivnom razgovoru za Srpski telegraf otkriva kako je u vreme kada je, kao zvanična lepotica jedne zemlje, počela da živi svoju bajku, doživela pakao jer se u isto vreme zbog raspada Jugoslavije dešavao i raspad njenog kućnog gnezda.

 

- Ostali smo bez ičega. Bili smo veoma imućna porodica. Imali smo dve velike kuće, imanje, zemlju. Dva stana koja su stradala. Moj tata je imao mnogo para i one su nestale i otišle na doboš. Užasan osećaj je bio da znaš da ti neko razara uspomene. Poslednje dane u Vukovaru pamtim po deci druge vere koja su me mučila. Počeli su da mi govore da sam Srpkinja. Ja nisam bila tako vaspitana.

Foto: Printscreen

 

Da li ste se plašili za život?

- Kako nismo. Glava nam je stalno bila u torbi. Rat je kriv i za smrt mojih roditelja. Rat ih je uništio. Mama je, nažalost, preminula veoma mlada. Imala je svega 46 godina, a ja sam imala 20. Nije uspela ni da se raduje mojim uspesima. Tata je umro 2007. Nekoliko godina sam uživala s njim. Rat ih je ubio. Nisu mogli da podnesu da sve što su sticali neko razori. Mene je spasla prilika da postanem mis Jugoslavije.

 Gde ste otišli kada vam je dom razoren?

- Mene i mlađeg brata su poslali kod tetke u Sarajevo. Ja ne znam gde su mama i tata bili. Imali smo nekoliko meseci prekid komunikacije. Nisam znala da li su živi. Posle je tata mamu prebacio u Rovinj. A on je otišao u rat. S jedne strane, živela sam bajku, a s druge, pakao i raspad moje porodice i kućnog gnezda.

 Kakav je bio osećaj kada si neposredno posle rata otišla da vidiš Vukovar?

- Nemate pojma kako je sve to izgledalo. Kao da sam došla u pakao. Morala sam da dobijem vizu da bih došla u svoje mesto. Moja kuća je bila napuštena i prazna. Naši stanovi porušeni. Moja škola srušena do temelja. Svašta sam viđala tih ratnih dana. Viđala sam čak i leševe po ulicama. To je bilo kada se završio rat. Zatekla sam mrtve ljude. Sve je bilo sravnjeno sa zemljom. Puklo mi je srce. Ali ja imam nešto što me spasava u životu.

Foto: Printscreen

 

 Kako je uopšte izgledalo kada je počeo da se ostvaruje tvoj životni san u svom tom ratnom ludilu?

- Moja mama je došla na ideju da pošalje moju sliku, ja to nisam znala. Za izbor koji je prvo bio u ondašnjoj republici Hrvatskoj. Usledio je poziv. Otišla sam, pobedila i dobila pravo da učestvujem na izboru za mis nekadašnje Jugoslavije. Međutim, kreće rat u mom rodnom Vukovaru. Ja zaboravim da sam se uopšte prijavila. Mama me je poslala u Sarajevo kod tetke da me spase.

 Ipak su te na kraju našli?

- Jednog dana je na adresu moje tetke došao urednik Sarajevskog lista As. Kaže, ne znamo gde je ono lepo dete iz Hrvatske. I on kaže, sve je super, ali ne znaju gde je mala koja treba da predstavlja Hrvatsku. Moja tetka se seti da sam joj rekla da sam se prijavila. Ulazim u dnevnu sobu, čovek je razgoračio oči kad me je video. Kaže: "Pakuj se, izbor počinje, pripreme u Beogradu za pet dana." Nisam imala ništa, oni su mi sve obezbedili.

 Kako si u takvoj situaciji odlučila da odeš?

- Rekla sam sebi, sve si izgubila u Vukovaru, idi u Beograd, tamo nema rata, idi makar da odmoriš dušu. Spakovala sam dve haljinice. Zaboravila sam sve loše što me snašlo. Osetila sam se lepo. Dali su mi lepu haljinu. Osećala sam se kao princeza. Mnogo novinara CNN i BBC. Čuli su da je tu neka mala iz Vukovara, iz Borova, tamo rat bukti, a ja na izboru za mis. Tada više nijedna devojka nije postojala. Bila sam u žiži zato što sam iz Vukovara.

Da li su te tada spopadali visoki funkcioneri?

- Nisu, mi smo bile zaštićene. Da je ne znam ko došao, ne bih ga prepoznala. Mene su moji, koji su bili jako imućni, učili da radim. Imala sam sve predispozicije da se dobro udam, ali sam želela da se dokazujem sama sebi. Bila sam srećna da sama radim. Ništa nije dolazilo samo od sebe. Kasnije sam se i ja udala.

 Kakav je osećaj što te pamte kao poslednju mis Jugoslavije?

- Kako godine idu, sve mi više prija.

 Posle svega, izgledaš kao avion. Neko bi posle toliko muka izgledao načisto propalo...

- Život ti da onoliko koliko možeš da podneseš. Ja sam kao feniks. Meni je sve to proletelo kao blic. Kasnije, sve što sam htela sam i ostvarila. Ja sam srećna žena. Život mi ne servira više probleme. n Šta si radila od zahvata? - Nisam radila ništa radikalno. Negujem se. Skoro sam vadila silikone iz usana. Ne kupam se u mleku, kako neki misle. Ali sve ostalo radim.

Od čega Dajana danas živi?

- Dugi niz godina imam plastenike sa cvećem. Pa su došle nekretnine jedna, druga, treća i peta. Imala sam na Vračaru kafić, pa sam imala salon lepote. Sada mogu da se penzionišem. Da sam ostala u muzici, morala bih da radim. tekst u tekstu Devedesetih sam živela američki san.

 Šta je presudilo da postaneš pevačica?

- Oduvek sam to sanjala. Moj tata je svirao violinu i šargije. Tata je umro 2007, ali violina je i dalje tu. U našoj kući je muzika bila prisutna sve vreme. Kada sam pobedila na izboru za mis dobila sam priliku da budem na izboru za mis sveta. Dobila sam ugovor. Oni su rekli da imaju ugovore, čuli su da volim da pevam. Imali su ugovor sa PGP RTS. Imali su svoje procente od mene. Oni su meni platili sve, album i pesme. Dobijala sam na mesečnom nivou veoma lepu platu. Dobila sam od svih ugovora sa kompanijama iz Francuske, Italije. Da ne pričam o novčanoj satisfakciji, koja je bila pozamašna. Dobila sam kola mercedes, kao i veoma skupoceni nakit. Živela sam američki san tih devedesetih.