Nenad Knežević Knez u ispovesti za Srpski telegraf: Sve se promenilo u odnosu na devedesete, sada je mnogo lakše
Pevač Nenad Knežević Knez u ispovesti za Srpski telegraf prisetio se svojih muzičkih početaka, života tokom devedesetih, dragocene podrške koju mu je pružao otac, ali je progovorio i o ćerki Kseniji, članici popularne grupe Hjurikejn.
Naime, Knez je na početku razgovora pričao o počecima u karijeri i o tome koliko su oni bili teški, kao i u kakvom mu je sećanju ostao taj period.
- Prvi veći javni nastup imao sam 1992. godine na jednom festivalu i tada sam iz Podgorice, tadašnjeg Titograda, prijavio pesmu "Da l' si ikada mene voljela" na konkurs za taj festival. Organizatori su bili oduševljeni jer posle ne znam koliko godina je neko iz Crne Gore uopšte poslao pesmu na taj festival i oni su nama javili da je pesma ušla u taj takmičarski deo. U to vreme sam već nekoliko godina bio u Beogradu, studirao sam na Pravnom fakultetu i stalno putovao. Večito sam bio na relaciji Podgorica-Beograd. To vreme pamtim kao vreme entuzijazma i pozitivne energije. Svi smo onako bili vrlo uzbuđeni što se tiče tog nastupa i na kraju nismo baš bili plasirani nešto visoko.
Da li se još tada osećala ljubomora na estradi i da li si nekada osetio na svojoj koži zavist kolega?
- Tada ljubomore na estradi nije bilo. Nije bilo zavisti, revanšizma. Ljudi su tada bili otvoreni za saradnju. Sad, da li zbog ovih društvenih mreža ili su ljudi nekako zaokupljeni time, te im one oduzimaju mnogo više vremena nego neko direktno druženje sa kolegama, zaista ne znam. Ali tada je bilo sve drugačije. Bili smo nekako svi prisniji.
Kako je bilo živeti i raditi tokom devedesetih, kada je bila aktuelna pomama za vama?
- Bilo je neobično. To su onako dosta tmurne godine, gledano politički i istorijski, ali opet, sve je lako kad si mlad. Sve te stvari te ne dotiču toliko i baviš se nekim poslom koji voliš i koji te ispunjava i onda manje te negativne stvari utiču na tebe, odnosno trudiš se da te ne dotiču. Puno se radilo. Mi smo skoro svaki dan imali neke probe. Vikendom smo išli u inostranstvo, puno smo radili u dijaspori u diskotekama i klubovima.
Da li je to vreme bilo opasno, bilo je dosta kriminala?
- Jeste, ali zato što ta vremena pamtimo po nekim obračunima. Mnogo je bilo gangova, klanova i tako dalje, puno kriminala. Naravno i mi pevači smo bili upućeni na te ljude iz razloga što su oni držali te neke diskoteke i klubove.
Da se prebacimo na vedrije teme, pa mi recite po čemu se estrada promenila od vremena kada ste vi započinjali karijeru, pa sve do sada?
- Promenila se poprilično. Prvo, način na koji se predstavlja muzika. Mi smo tada imali diskografske kuće koje su nam bile veliki vetar u leđa, samim tim što su nam pomagale oko promocije svega. To se onako planski radilo tako što smo, recimo, pripremali albume. Pod broj dva je način na koji se sve to predstavlja. Sad je mnogo lakše, s obzirom na to da na internetu imamo apsolutno sve, od Jutjuba do Instagrama i svih tih mreža, gde je mnogo lakše plasirati muziku nego tada. Bili smo zavisni od medija, kojih nije bilo puno tada, oko pet-šest televizijskih stanica je bilo.
Da li mislite da se dovoljno pažnje u medijima posvećuje pravim, istinski talentovanim pevačima?
- Problem je što prava pop muzika koja se nekad slušala i koja je bila vrlo aktuelna nekih 30-40 godina se sada gubi. Nekako, nema više svoje konzumente. Sad se ljudi okreću ili narodnoj muzici, koja je evoluirala u nešto moderno i malo drugačije, ili ovoj sada aktuelnoj muzici, gde ima kombinacije svega i svačega, ali ona prava izvorna pop muzika sa primesama Mediterana se faktički gubi. Samim tim je tim pevačima i teže da to i promovišu. Obično komercijalne televizije ne daju dovoljno prostora za tako nešto. Za razliku od nas i ovog dela Balkana, Hrvati, na primer, i dalje neguju tu svoju pop muziku i oni to medijski strahovito guraju. Za to im zaista skidam kapu jer oni to potenciraju, naravno, vole i oni taj narodnjački zvuk i ove nove, mladalačke pesme, ali oni i dalje neguju svoj pop. Ne daju da se to tek tako izgubi, kao u ovom delu Balkana.
Da li pripremate nove projekte i koliko je koronavirus uticao na neke vaše privatne, ali i poslovne planove?
- Korona jeste poprilično uticala na posao, ali ne samo meni nego apsolutno svima. Ja sam tada baš uhvatio neki zamajac, s obzirom na to da sam ponovo pokrenuo svoju di-džej aktivnost. Sve je to korona usporila, ali me nije obeshrabrila. Od septembra kreću neki novi projekti, pre svega, jedan izuzetan šou, koji će biti na jednoj od nacionalnih frekvencija, i ja ću imati u njemu jedno poprilično zapaženu ulogu. Spreman je i moj novi singl koji se zove "Tražimo", koji će biti deo jedne TV serije koja je izuzetna, zove se "12 reci". Puno nekih iznenađenja vas čeka od septembra pa nadalje.
Ksenija je povukla gen od mog dede, a pored Joksimovića je stekla veliko iskustvoKako ste reagovali kada vam je ćerka Ksenija rekla da želi da se bavi pevanjem i da li vam se sviđa način na koji ona gradi karijeru? - Ksenija je odmalena bila u muzičkim vodama. Ona je zaista povukla taj gen praktično od mog dede, to je njen pradeda. Pa onda i od mog oca Milija, koji je bio jedan od najpoznatijih crnogorskih muzičara koji je u to vreme radio turneje po celoj Evropi. U Sovjetskom savezu je bio i vrstan muzički pedagog. Nasledila je i od mene talenat. Ksenija je sarađivala i sa mojim dragim kolegom Željkom Joksimovićem, kao prateći vokal u njegovom bendu. Tu je radila godinama i stekla je poprilično veliko iskustvo kada su u pitanju nastupi uživo. Jedno kraće vreme nastupala je i sa Sevdahbejbi grupom, pa na mojoj Evroviziji. Sve su to neka iskustva koja je ona skupljala i naravno da me to nije iznenadilo. Sve ovo što sada radi, zajedno sa Sanjom i Ivanom, u grupi Hjurikejn je zaista sjajno. Skrenule su pažnju na sebe, izuzetno su talentovane, lepe, zgodne, vaspitane devojke, što je najvažnije. Izuzetno sam ponosan na nju i uvek se trudim da joj pomognem. |
Pevači iz rijalitija su nekvalitetniKako biste opisali nove pevače koji su se direktno iz rijalitija upustili u pevačke vode? - Ima tu puno kvalitetnih i dobrih pevača, generalno, na našoj sceni, ali opet, sa druge strane, ima i puno nekvaliteta. Svako vreme nosi nešto novo, pa i ovo, valjda zato što je i ta tehnika napredovala, te mnoštvo ljudi može i kod sebe u stanu da napravi neki muzički atelje, kupi mikrofon i neke spravice koje mu omogućavaju da napravi jedan solidan snimak i puno ljudi koje nije baš toliko muzički obrazovano se upustilo u to da komponuju muziku. Ima vrlo kreativnih, ali i onih drugih kod kojih se vidi da to i nije neki kvalitet. Ovo je i vreme rijalitija, pa mnogi ljudi koji su bili deo rijalitija su se okušali i u muzičkim vodama. Brzo se tu pokaže ko je kvalitetan, a ko nije. |
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama:
Facebook,
Instagram,
YouTube,
TikTok,
Telegram,
Vajber.
Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa
Google Play i
Apple AppStore.
Komentari (0)