ZELENSKI PRISTAO NA KAPITULACIJU! Otkriveni tajni detalji pregovora u Minsku i Istanbulu!
Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija
Putinove poruke prenosio je Roman Abramovič, ali je Zapad naterao Kijev da odustane od mirovnog sporazuma
Foto: Tanjug/AP
Volodimir Zelenski bio je spreman da na pregovorima početkom 2022. prihvati glavne uslove Vladimira Putina, odustajanje od članstva u NATO i dela teritorije, što je značilo samo jedno: bespogovornu kapitulaciju Ukrajine.
Pregovori su 2022. održani u Belorusiji, preko video-veze i u Istanbulu, podseća Njujork tajms, koji se domogao dokumenata i svedočenja. Pregovarači su tad izradili nekoliko nacrta ugovora koji je trebalo da garantuje buduću sigurnost Ukrajine. Pregovori su zapeli po pitanju garancija velikih sila da će braniti Ukrajinu ako opet bude napadnuta. Naime, Rusija je tražila pravo veta na vojne akcije zemalja garanata na teritoriji Ukrajine ako opet odluči da je napadne.
Novi Putinov ultimatum: Traži i oblasti koje nije osvojio
Putin je prošle nedelje izneo nove uslove za mir, koji su mnogo teži za Ukrajinu nego oni iz 2022.
On zahteva povlačenje ukrajinske vojske s delova Donjecke, Luganske, Zaporoške i Hersonske oblasti, uključujući i one koje ruska vojska u ovom ratu nije držala ni dan. Ukrajina mora da se obaveže da se neće pridružiti NATO ili nekom drugom vojnom savezu niti posedovati atomsko oružje. Takođe, i da se imena saveznika nacista izbace iz javnog života, a obezbede prava i slobode građana koji govore ruski jezik. Ultimatum podrazumeva i ukidanje sankcija Zapada Rusiji, a tek kad se ispune svi ovi uslovi, Rusija je spremna da počne mirovne pregovore.
POTPIŠITE ŠTO PRE
Ipak, sporne odredbe trebalo je da reše Zelenski i Putin na direktnom sastanku i činilo se da je Rusija spremna na određene ustupke. Predstavnici Moskve i Kijeva sastali su se 29. marta u Istanbulu. Šef ruskog tima Vladimir Medinski rekao je da ukrajinska ponuda neutralnosti znači da je Kijev spreman da ispuni glavne zahteve Rusije. Kijevski pregovarači napisali su na dve stranice stranice Istanbulski komunike, po kom je o statusu Krima trebalo da bude doneta politička odluka u roku od 15 godina, dok bi Zelenski i Putin završili mirovni sporazum dogovorom o tome koliko će ukrajinske teritorije Rusija da drži pod okupacijom.
Amerikanci se uplašili strateškog poraza
Američki zvaničnici bili su uznemireni mogušnošću da Kijev prihvati ruske uslove, o čemu je posvedočio bivši funkcioner Bele kuće.
- Rekli smo vlastima u Kijevu: "Vi razumete da je ovo jednostrano razoružanje Ukrajine, zar ne? '" - rekao je ovaj sagovornik Njujork tajmsa.
Amerikanci su našli saveznika u Poljskoj, čiji je predsednik Andžej Duda hteo da spreči da Nemačka i Francuska nagovore Kijev da prihvati ruske uslove. Na samitu NATO u Briselu, 24. marta 2022, Duda je pred šefovima država članica podigao tekst rusko-ukrajinskog sporazuma napravljen sedam dana ranije i pitao: "Ko bi od vas potpisao?" Niko mu nije odgovorio.
Nekoliko dana Putin je povukao vojsku iz predgrađa Kijeva, a u Buči su nađena 144 tela, za čiju smrt je Ukrajina optužila ruske snage. Ipak, Zelenski je iz Buče poručio da će se razgovori nastaviti.
Istog meseca glavni ukrajinski pregovarač David Arahamija razgovarao je s milijarderom Romanom Abramovičem, bivšim vlasnikom Čelsija. Abramovič mu je rekao da je sat i po razgovarao s Putinom, koji je naredio da se reše ključna pitanja i sporazum potpiše što pre. U Kijevu nisu bili sigurni da li je Abramovič ovlašćen da pregovara, ali je već 15. aprila stigao nacrt ugovora od 17 stranica, kojim je Ukrajini dozvoljeno da uđe u EU ako se odrekne članstva u NATO.
GREH BORISA DŽONSONA
U Moskvi sad optužuju bivšeg britanskog premijera Borisa Džonsona da je ubedio Zelenskog da može da pobedi sa zapadnim oružjem, što je rezultiralo neuspešnom ukrajinskom kontraofanzivom s katastrofalnom gubicima i razaranjima. To se nije desilo zahvaljujući vojnoj i finansijskoj pomoći Zapada, a mir nikad nije bio dalje, pošto je Džo Bajden saopštio da je Ukrajina već integrisana u NATO.
Simfonijski orkestar pobegao od mobilizacije
Svih 70 članova Kijevskog simfonijskog orkestra zatražili su politički azil u Nemačkoj, a pojedini ukrajinski mediji navode da time žele da izbegnu mobilizaciju, pošto su dve trećine njih muškarci.
Muzičari su se zatekli u Nemačkoj kad je izbio rat, a u međuvremenu je nestalo novca, pa su vlasti Manhajma na Rajni obezbedile stanove za članove orkestra i njihove porodice. Takođe, namenili su im Dom kulture za koncerte, a planiraju i da im organizuju i međunarodne turneje da bi zarađivali.
U ukrajinskoj vojsci služi oko 700.000 ljudi. Kijev planira da mobiliše oko 60.000 rezervista mesečno, ali ukrajinski izvori navode da se taj plan po oblastima ostvaruje na nivou od 25 do 30 odsto. To još omogućava nadoknadu gubitaka, ali ne i stvaranje operativnih rezervi, za koje nema ni ljudi ni oružja.
UKRAJINSKA ARMIJA OGRANIČENA NA 85.000 VOJNIKA
1. Ukrajina je prihvatila da odustane od članstva u NATO i stranih baza na svom tlu.
2. Rusija je zauzvrat bila saglasna da Ukrajina stupi u EU.
3. Bezbednost Ukrajine garantovale bi SAD, Velika Britanija, Kina, Francuska, Rusija, Belorusija i Turska.
4. Garancije velikih sila ne bi se odnosile na Krim sa Sevastopoljem i Istočni deo Donbasa, koji je Rusija okupirala 2014.
5. Ruski jezik dobio bi status drugog državnog i bile bi ukinute sve zabrane za njegovo korišćenje i učenje.
6. Bilo bi zabranjeno preimenovanje mesta i ulica po nacističkim kolaborantima i njihovo pominjanje u udžbenicima.
7. Ukrajinska vojska bila bi ograničena na 85.000 vojnika, 342 tenka i 519 artiljerijskih oruđa, a domet raketa na 40 km. Kijev je tražio gotovo tri puta veću vojsku.
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama:
Facebook,
Instagram,
YouTube,
TikTok,
Telegram,
Vajber.
Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa
Google Play i
Apple AppStore.
Pročitajte i...
Komentari (0)