OVO JE MOJ HELIKOPTER RADIĆU U NJEMU ŠTA JA HOĆU! Haški istražitelj prvi put govori o detaljima Slobinog leta do Haga

Bio je 29. jun 2001. Vidovdan. Neobično vruće za sam početak leta. Živa u termometru pela se do 32 stepena. Klima-uređaji na prostoru bivše Jugoslavije tada su još bili više izuzetak nego pravilo.

Kevin Kertis, istražitelj Međunarodnog kriminalnog tribunala za bivšu Jugoslaviju sa sedištem u Hagu, tog se dana kuvao u njihovoj beogradskoj kancelariji. Na poslu je ionako već nedeljama pred kolegama samo glumatao da nešto radi. Čak ni oni, naime, nisu znali zašto ga je glavni tužilac iz Haga poslao u Beograd. Držao je to u strogoj tajnosti sve vreme.

Ovako počinje tekst u zagrebačkom Jutarnjem listu, u kojem Kertis, koji se preselio da živi u Hrvatsku (kakve li čudne koincidencije ili "koincidencije") opisuje kako je izgledalo izručivanje Slobodana Miloševića, a priča i o drugim slučajevima u kojima je učestvovao.

VELIKA DVORANA

Kertis je, kako kaže, svakog dana dolazio u kancelariju i čekao.

- Nismo imali klimu i rekao sam im tog dana da idem u hotel da se malo rashladim. Došao sam u hotelsku sobu, na trenutak prilegao i hladio se pod klimom kada je zazvonio telefon. Zvali su me iz kabineta Dušana Mihajlovića, tadašnjeg ministra policije, i rekli da se spustim, da će odmah doći neko da me pokupi automobilom. Po mene je došao automobil s tamnim staklima i odveo me do poznate zgrade tajnih službi u Beogradu, koja izgleda fantastično. Dugim hodnicima došao sam do velike konferencijske dvorane, u kojoj me je dočekao Mihajlović s još nekim ljudima. Rekao mi je: "Predaćemo vam Miloševića danas" - priseća se Kertis.

Foto: Printscreen

Haški detektiv odgovorio im je da treba pozvati prevodioca i čoveka iz obezbeđenja kancelarije Tribunala u Beogradu. Rekli su mu da za to nema vremena, ali on je insistirao jer sve je, naglašava, trebalo obaviti po proceduri, iako je Milošević govorio engleski. Kada ga predaju, Kertis mu prvo mora pročitati njegova prava i optužnicu:

- Rekli su mi da će u dvorište zgrade, koje je bilo mnogo veliko, po nas doći tri helikoptera da se ne bi znalo u kojem se mi nalazimo. Spustili smo se dole, a zadnja strana zgrade bila je, za razliku od pročelja, potpuno demolirana od NATO bombi. Stigla su dva mala i jedan veliki helikopter, u koji ćemo ući mi, tako da verujem da ne bi bilo nedoumice za onoga ko bi pokušao da nas obori. Milošević je stigao i delovao je potpuno iznenađeno, kao da ne veruje šta mu se događa. Rekao mi je da ja nemam nadležnost nad njim, a ja sam mu odgovorio da ćemo to videti u Hagu. Nije želeo da govori engleski i sve je moralo da se prevodi. Pretražio sam ga potpuno, usne šupljine i sve. Pitao je zašto to radim s obzirom na to da dolazi iz zatvora. Rekao sam mu: "Sada ste moj zatvorenik i ja ću vas pretražiti." Nije mu se to baš svidelo. Nakon toga smo seli u helikopter i sva tri su poletela u isto vreme.

ČOVEČE, IMAŠ ZUM

Čim su poleteli, Milošević je počeo da govori na tečnom engleskom. Istražitelju je postavljao pitanja: "Uživaš li u ovome, kršite moja prava, zašto me maltretirate?" U jednom trenutku pokazao je na pepeljaru na podu helikoptera i rekao da želi da zapali.

Foto: Profimedia Lex Van Lieshout Anp Xtra Afp

- Rekao sam mu da nema pušenja u helikopteru, a on je odgovorio da je to njegov helikopter i da može da se puši. Udovoljio sam mu, pitao sam pilota može li da zapali, rekao je da može. Nije imao cigaretu, pa je zapalio moju. Otišli smo u Tuzlu, gde smo čekali Britance da avionom dođu po njega i prebace ga u Hag. Zbog razlike u vremenskim zonama koje nisu uzeli u obzir čekali smo dugih sat vremena. Milošević je bio nervozan, ponovo je tražio da zapali cigaretu u hangaru, što smo mu udovoljili. Sve vreme pratio ga je čovek s kamerom, koji je sve snimao. On se namerno šetkao da bi kamerman hodao za njim, a onda mu se u jednom trenutku obratio: "Znaš, ova kamera ima zum, ne moraš toliko da hodaš, možeš da stojiš na jednom mestu i svejedno me snimaš." Kao da je tražio način da uspostavi dominaciju. Kada je pitao da ide u WC, rekli smo mu da mora da ostavi otvorena vrata i da će ga i tamo snimati. To mu se nikako nije svidelo - otkriva Kertis.

Foto: printscreen

Oženio se Hrvaticom 2001.

Haški detektiv danas je, u 71. godini, u penziji. Od 2001. u braku je s haškim prevodiocem iz Zagreba, koju je upoznao na poslu nekoliko godina pre toga. U penziju je otišao sa 68, ali je još dve godine radio kao konsultant. Nakon što se prošle godine potpuno povukao iz posla supruga i on preselili su se u Hrvatsku, u kojoj je radio od 1995. do 2004.

Nikad ga više nisam video, moja žena je išla kod njega

Kertis kaže da posle sprovođenja u Hag Miloševića više nikad nije video.

- Moja supruga ga je posetila, kao prevodilac, nekoliko puta u zatvoru. Pričalo se da je bio veoma popularan među zatvorenicima svih nacionalnosti, da su svi dolazili kod njega u ćeliju - otkriva haški detektiv.