TAJNA PUTINOVOG ATOMSKOG KOFERA! EVO KAD SE AKTIVIRA MRTVAČKA RUKA: Pritisak na BELO DUGME doneo bi ŠEST MINUTA PAKLA i nestanak SVETA

Jedan pritisak Vladimira Putina na belo dugme u nuklearnom koferu čeget zapečatio bi sudbinu sveta u roku od šest minuta. On je opet upozorio Zapad da je Rusija spremna za nuklearni rat ako NATO pošalje svoje trupe u Ukrajinu, a iza te pretnje stoji 5.580 nuklearnih bojevih glava.

TRI ČEGETA

Prema podacima federacije američkih naučnika, od toga je oko 1.200 bojevih glava povučeno u rezervu, ali su očuvane. Na borbenom dežurstvu na mobilnim ili lanserima u silosima na kopnu ih 870, zatim, na podmornicama 640, a u bazama strateških bombardera 200. Za popunu posle ispaljenja prvog talasa je predviđeno 2.670. Pritom, naučnici i generali računaju da je za potpuno uništenje SAD i Evrope dovoljno po 200 bojevih glava, tako da Kremlj ima moć da uništi svet nekoliko puta.

Naredbu za nuklearni udar donosi predsednik Rusije preko komandne aparature u 11 kilograma teškom koferu čeget. TV kanal ruske vojske Zvezda prikazao je 2019. unutrašnjost čegeta. Aktivira se ubacivanjem kartice, a u delu pod nazivom naredba nalaze se dva dugmeta: belo, kojim se izdaje naredba za nuklearni napad, i crveno, kojim se on otkazuje.

Foto: Tanjug/AP

 

Čegete imaju i ministar odbrane Sergej Šojgu i načelnik generalštaba Valerij Gerasimov, čija je dužnost da potvrde odluku predsednika. U sva tri čegeta s radara dugog dometa stiže proverena informacija o nuklearnom ili masovnom konvencionalnom napadu na Rusiju. Potom se devetoj upravi generalštaba šalje kodirani signal za nuklearni napad na protivnika.

Naredba iz čegeta komunikacijskim sistemom "Kazbek" predaje se mreži "Kavkaz", koja podrazumeva žičane, radio i satelitske veze. Time se obezbeđuje da svi štabovi strateških nuklearnih snaga prime naredbu. U tom slučaju dežurni oficiri uspostavljaju zatvorenu telefonsku liniju s predsednikom ili ministrom odbrane i načelnikom generalštaba, koji potvrđuju odluku. Cela operacija traje veoma kratko i nakon nje bi poletele rakete s nuklearnim bojevim glavama na Ameriku i Evropu.

OSVETA GARANTOVANA

Uzvratni nuklearni udar bio bi sproveden čak i u situaciji da poginu Putin, Šojgu i general Gerasimov. Naime, još u SSSR su predvideli da će NATO napasti nuklearnim projektilima prvo državni vrh da bi obezglavio odbranu. Zato je napravljen sistem "Perimetar", koji u SAD zovu "Mrtvačka ruka". Ukoliko bi "Perimetar" detektovao visoku radijaciju i potrese na teritoriji zemlje, on bi automatski ispalio rakete koje bi letele preko teritorije Rusije i slale nuklearnim projektilima signale za lansiranje.

NAREDBU POTVRĐUJU SERGEJ ŠOJGU I VALERIJ GERASIMOV

BROJKA:
11 kilograma masa čegeta

GENERAL GURULJEV: TAKTIČKI UDARI NEMINOVNI

Rusija je promenila svoju nuklearnu doktrinu 2020. i prema njoj bi upotrebila svoj strateški nuklearni arsenal u slučaju da je njena teritorija napadnuta atomskim ili nekim drugim oružjem masovnog uništenja. Takođe, i ako bi opstanak Rusije bio doveden u opasnost konvencionalnim napadom, kao što bi to bio sukob s kopnenim snagama NATO u Ukrajini.

Međutim, obe sile imaju doktrinu postepene eskalacije. Tako bi Rusija prvo izvela nuklearne udare manje snage, od četiri do 10 kilotona (pola Hirošime), na NATO trupe, za šta nije neophodno da Putin izda naređenje preko čegeta.
Ruski general Andrej Guruljev kaže da bi kopneni napad na Belorusiju ili Sankt Peterburg i enklavu na Baltiku, oko Kalinjigrada, doveo do trenutnog taktičkog nuklearnog udara na teritoriju s koje bi krenule trupe NATO.
- Nisam pristalica atomskog rata, ali je ovo naša doktrina. Još od sovjetskih vremena mi uvežbavamo ofanzivu nakon niza naših nuklearnih udara - rekao je Guruljev.

TABELA
Bojeve glave na dežurstvu
Rusija 1.710
SAD 1.644
Kina 350
Francuska 290
Velika Britanija 225

Norveški naučnici umalo nisu izazvali treći svetski rat

Čeget je aktiviran samo jednom - 25. januara 1995, kad su norveški naučnici lansirali istraživačku raketu blek brant KSII. Ruski radar dugog dometa otkrio je raketu s brzinom i putanjom leta sličnom američkoj balističkoj raketi trajdent, u slučaju da je lansirana s podmornice u Severnom ledenom okeanu. Ruske nuklearne snage su odmah prešle u stanje visoke pripravnosti, a tadašnji predsednik Boris Jeljcin primio je signal na čegetu i aktivirao ga.
Jeljcin je od naredbe za uzvratni nuklearni udar odustao u poslednjem trenutku, kad su s radara stigle informacije utvrdile da je norveška raketa skrenula s putanje prema Rusiji.

Ogroman nuklearni arsenal Amerike

Prema podacima ministarstva odbrane SAD, ova zemlja raspolaže s 3.900 atomskih bojevih glava za 800 balističkih raketa, od kojih svaka može da nosi po nekoliko, kao i strateške bombardere i podmornice. Ostale su namenjene za popunu.
U arsenalu na aerodromima u zapadnoj Evropi je i oko 150 taktičkih nuklearnih bombi B-61. Glavni strateški projektil SAD je raketa minitmen 3, koja može da nosi do tri bojeve glave i ima domet od 13.000 kilometara.

Trojica mornaričkih oficira uvek uz predsednika

Prema tradiciji, operatori čegeta su trojica pomorskih oficira u rangu kapetana bojnog broda koji primaju naređenja isključivo od Putina. To su oficiri koji imaju znanja iz elektronike i iskustvo borbenog dežurstva na najsloženijim sistemima. Oni moraju da znaju jezike i imaju visoku opštu kulturu jer prate predsednika na putovanjima. Prema nekim svedočenjima, uvek odsedaju u sobi pored predsednikove, a na obrok može da ide samo jedan od njih, dok dvojica ostaju na dežurstvu. Čuvaju ih pripadnici Federalne službe obezbeđenja, isto kao Putina, što je bio slučaj i prilikom njegovih poseta Beogradu.

BONUS VIDEO