KROZ SRBIJU ĆE GODIŠNJE TEĆI 626 MILIJARDI EVRA: Si gradi kanal Morava-Vardar

Žile-kucavice svetske trgovine su Panamski i Suecki kanal, a Kina ne odustaje od plana da izgradi i treći, da bi kroz njega prevezla veći deo svog izvoza u Evropu Putem svile, koji je 2023. bio vredan 626 milijardi evra. To je kanal Morava-Vardar, koji će spojiti Solun i Dunav, a sve ovo bogatstvo prolaziće kroz Srbiju donoseći bogatu zaradu.

SRPSKI IZLAZ NA MORE

Ovaj kanal je neophodan Pekingu zato što je njen glavni ekonomski projekat upravo Put svile, u kojem učestvuje 150 zemalja, a jedine tačke da dopre do Evrope su atinska luka Pirej, koju su kupili Kinezi, kao i Trst i Đenova. Trenutno iz Pireja roba mora da se prevozi do evropskih metropola vozovima, kamionima i avionima.

Foto: Tanjug/AP

 

Transport vodenim putevima je jeftiniji, a jedini kojim kineska roba iz Pireja može da stigne do Evrope vodi kroz turske moreuze Dardanele i Bosfor, pa iz Crnog mora Dunavom kroz Beograd, Budimpeštu, Beč i Regensburg. Dalje se kineska roba prevozi kanalom Rajna-Majna-Dunav do Severnog mora i luka zapadne Evrope. Da bi skratila taj vodeni put za 1.000 kilometara, Kina planira da spoji kanalom Moravu i Vardar, a samim tim i luku Pirej s Dunavom.

Analitičar Dejan Miletić kaže za Srpski telegraf da je ovo lepa vest.

- To je davno sanjani san, za koji se nadam da polako postaje stvarnost. To bi na prvom mestu ojačalo tu vodenu infrastrukturu Srbije, što je našoj zemlji veoma potrebno. O tome koliko bi to ekonomski osnažilo našu zemlju, da i ne govorimo. Raduje me to što Kina, koja je već dovoljno uložila u Srbiji, ponovo najavljuje nešto od čega Srbija može da ima korist - rekao je Miletić.

Ovaj posao je postao još primamljiviji za Peking kad su političkom odlukom italijanske vlade luke u Trstu i Đenovi ispale iz igre. Naime, Italija je 2019. postala jedina članica G7 koja se pridružila inicijativi "Pojas i put". Međutim, italijanska vlada prošlog meseca saopštila je da neće u martu produžiti ugovor s Pekingom, čime je izašla iz inicijative.

NAJVEĆA LUKA

Tako je jedina za Kinu sigurna polazišna tačka ostala luka Pirej, kod Atine, koju je 2016. kupio kineski "Kosko". Si Đinping je za tu investiciju rekao da je projekat koji se ne može porediti ni s jednim drugim. "Kosko" je već investirao gotovo dve milijarde evra s planom da zaposli 120.000 ljudi, a luka u Pireju je postala najveća u istočnom Sredozemlju i sedma po veličini u Evropi. Sad je na redu njen logični nastavak preko Vardara i Morave do Dunava.

Foto: Tanjug/AP

 

SI ĐINPING: PROJEKAT LUKE PIREJ NE MOŽE DA SE POREDI NI S JEDNIM DRUGIM

Drugi u svetu po bogatstvu
Suecki kanal 920 milijardi evra
Kanal Morava-Vardar 626 milijardi evra
Panamski kanal 249 milijardi evra

Sanja Arežina: Odlična vest za sve građane

Sanja Arežina, stručnjak za međunarodne odnose i autorka knjige "Kina u Evropi", ističe da je i ranije bilo govora o izgradnji ovog kanala.

- O tome se govorilo još pre 10 godina. Tada je postojao određen problem s neplovnošću reka. Svakako, ukoliko takvi glasovi dolaze iz Pekinga, što podrazumeva saradnju Srbije i Kine, onda to može da se oceni samo kao pozitivno i dobrodošlo za svakoga od nas - ističe Sanja Arežina.


MOĆNI NEPRIJATELJI PROJEKTA "BAJDEN I ERDOGAN"

Moćni neprijatelj "Pojasa i puta" je SAD. Naime, Bela kuća smatra da je njen glavni strateški zadatak da na svakom koraku spreči uspon Kine kao dominantne svetske sile, pa zato tvrdi da bi Kina mogla iskoristiti inicijativu kao izgovor za izgradnju vojnih baza u ime zaštite ulaganja na ruti "Pojasa i puta".

Takođe, Turska pokušava da konkuriše projektu kanala Morava-Vardar jer će većina brodova zaobilaziti Bosfor i Dardanele kad bude završen.
Pogođeni su i manji igrači, kao što je Slovenija, članica EU i NATO. Naime, kroz luku Kopar prolazi oko milion kontejnera s robom godišnje, koji bi mogli da budu preusmereni na kanal Morava-Vardar.


VELIKE SILE HTELE DA SPOJE SUECKI KANAL I BALKAN

Planirali da kopaju Amerikanci i Nemci

Ideja o prokopavanju kanala koji bi povezao Moravu i Vardar rodila se još u drugoj polovini 19. veka. Naime, 1869. zvanično je otvoren Suecki kanal i smatralo se da bi plovni put kroz srce Balkana bio njegov logičan i prirodan nastavak do unutrašnjosti Evrope.

Prvi projekat za kanal Morava-Vardar izradio je 1904. profesor hidrotehnike Nikola Stamenković. Američka firma iz Nju Džerzija napravila je četiri godine kasnije preliminarni projekat plovnog puta Morava-Vardar. Prvi svetski rat bacio je ovu ideju u zaborav, ali su je se setili Nemci tridesetih godina prošlog veka u sklopu saobraćajnih priprema za Drugi svetski rat. Njihova ideja bila je da spoje Dunav i Solun kanalom Timok - Južna Morava - Vardar, koji je predstavljao kraću rutu.
A na osnovu pregovora vlada Grčke i SFRJ 1961. izrađen je projekat za koji su eksperti UN 1973. utvrdili da bi mogao da bude ekonomski opravdan. Na osnovu njega je EU do 1990. finansirala studiju vodoprivrednog uređivanja Vardara.

PRVI PROJEKAT 1904. NAPRAVIO PROFESOR NIKOLA STAMENKOVIĆ

Mali "đerdapi" duž celog toka

Stručnjaci kažu da kanal Morava-Vardar tehnički lakše može da se izvede u poređenju s drugim evropskim veštačkim plovnim putevima. Naime, između Dunava i Egejskog mora na dužini od 650 kilometara, pad iznosi 812 metara ili 1,25 metara po kilometru.
Ovim projektom regulisao bi se vodni tok Južne i Velike Morave, obezbedilo navodnjavanje i zaštita od poplava, a bio bi izgrađen niz hidroelektrana s prevodnicama za brodove, kao na Đerdapu.

BONUS VIDEO