TRAŽIO SAM DA STANEM ISPRED TOG MONSTRUMA! SAMO BIH GA PITAO: ZAŠTO SI UBIO MOJU MARU? Ispovest oca devojčice ubijene u "Ribinkaru" za Republiku

Branko, otac Mare Anđelković, devojčice širokog osmeha i velikog srca, pola godine od njenog ubistva u školi "Vladislav Ribnikar" i dalje ima ista pitanja bez odgovora.

U odjecima tragedije koja je Srbiju zavila u crno 3. maja, kada je dečak-monstrum u školi ubio devetoro dece i školskog čuvara, Branko bol nosi stoički. Uvek je tu za sve kojima treba uteha, baš kao i što je Mara bila.

Ovaj izrazito visoki čovek bunt i stav pokazuje i izgledom, kroz pramenove obojene različitim bojama. Empatičan je i ranjiv, ali ističe da mu nije potrebna masa ljudi iza njega da bi nešto rekao.

MNOGO PITANJA

Foto: ST/Vladimir Lukić

Tog tragičnog 3. maja Branko je ostao bez srednjeg deteta u školi u kojoj mu je u to vreme bio i sin, Marin mlađi brat, a do danas od te iste škole nije dobio nijedan odgovor na sva pitanja koja ga muče.

- Jedino što sam od svega dobio u pisanoj formi je umrlica moje ćerke. Svi razgovori su bili samo zamajavanje. Održavani su besmisleni sastanci na kojima su nam rekli da im pišemo mejlove za šta god da smo zainteresovani, a da ćemo dobiti odgovore telefonski. Digao sam ruke jer me takva neodgovorna komunikacija ne interesuje i ne zadovoljava. Osećam se umorno pošto je svašta moglo, a nije urađeno iz te škole koja je imala mnogo propusta u radu. Na primer, nema verifikaciju, za koju nismo ni znali da je potrebna, a na sajtu 15 i više godina piše ogledna, što bez verifikacije ne može da piše - ističe neutešni otac.

Potom iznosi ozbiljne primedbe na Savet roditelja OŠ "Vladislav Ribnikar".

- Kako to da samozvani savet roditelja, koji sačinjava gomila mediokritetkinja i nešto manji broj mediokriteta, šalje dopis Vladi, a da pritom ne zna ni kako se zove škola čiji je navodno savet? Naime, u njihovom dopisu stoji "osnovna ogledna...". Nastavu drže nekvalifikovani nastavnici jer se veoma dobro sećam kako je moja generacija, kao i nekoliko narednih, bila edukovana i koliko, a kako to izgleda u poslednjih petnaestak godina. Ispostavilo se šta sve nije radila direktorka, a trebalo je. Pedagog iz škole se bavio ucenama poput tih da će dete imati bolju ocenu iz određenog predmeta ako se prebaci u drugo odeljenje i slično. Šta je radio psiholog, a šta nije. Zbog čega je monstrum, bez pisanog traga, promenio smenu i ubačen je Marin razred. Gomilali su se propusti - priča Anđelković.

Dok govori o ogorčenosti na upravu škole, Branko citira ubijenu ćerku:

- Mara je znala da kaže: "Samo da završim ovaj 'Ribnikar'."

Brankov sin je nastavio da pohađa istu školu jer je tu njegovo okruženje.

- Bilo bi teško izmestiti ga, da ostane i bez drugara... Mogli smo da se preselimo u drugi grad... Da se odselimo u inostranstvo, ali ne bismo ništa dobili. Da se sin prebacio u drugu školu, tamo bi ga preslišivali o događaju, a ovde ga niko ne pita jer znaju sve - kaže sagovornik Republike.

O samom zločinu koji je je dečak-monstrum počinio nad decom Branko je želeo da pita još kobnog dana lično maloletnog zločinca.

- Još 3. maja hteo sam da pitam ubicu zašto je ubio Maru. Nije moglo, kao ni kad su ga saslušavali preko linka. Trebalo je tada da ga pitamo. Pobio nam je decu, a mi nemamo pravo ni na šta. Video ga je na kompjuteru samo naš advokat, koji ga nikada pre toga nije video. Sumnjam da iza zločina postoji nešto što nikada nećemo saznati, da nije bio sam u tome. Monstrum, ubica iz Dubone, dobio je poruku: "Neka ih bude bar 20", a on je odgovorio: "Ima ih više!" Nisam video poruke, ali tako su mi rekli - ispričao nam je Branko.

Podižući ramena i obrve pita:

- Zbog čega mi ne bi palo na pamet da se i slučaju "Ribnikar" nije odvijalo nešto slično?

Anđelković ne razume ni to što po zakonu počinilac zločina nije krivično odgovoran:

- Kako monstrum nije odgovoran za zlo koje je napravio kad sam ja, kao dete, nakon što sam slomio komšiji prozor loptom morao da idem da se izvinim. A moj otac da kupi novi prozor i onda sam ja morao da idem s njim da ga namesti i da ga farbam zajedno s njim. On je ubio deset ljudi i za svakog treba da dobije po 40 godina zatvora. To je, prostom matematikom, 400 godina. Pošto on nije odgovoran, ko jeste.

BRAT I SESTRA

Foto: ST/Vladimir Lukić

Na svoje pitanje Branko sam odgovara:

- Logično bi bilo da to budu roditelji, neka njegovi otac i majka dobiju po, na primer, 200 godina.

Na kraju, Branko nam kaže da mu svakog dana nedostaje Mara i sve ono što je ona bila:

- Ona i dalje postoji, ona je ja. Pričam s njom stalno, gledam je na slici. Idem na groblje dva puta nedeljno, a moja žena ide svaki dan, to joj znači. Znam da Mara podržava moje ponašanje. Nedostaje nam svima previše. Njeni brat i sestra pate mnogo, ali mi ne postavljaju pitanja. Jedino što me sin pita je ovo: "Šta ću svaki čas na tim glupim sastancima u vezi sa školom."

BONUS VIDEO