AMERI SU PRED ATENTAT PRETILI ĐINĐIĆU: Bivši predsednik Boris Tadić izneo šokantne tvrdnje

Amerikanci su žestoko pretili Zoranu Đinđiću nekoliko nedelja pre nego što je ubijen. Ja sam bio u Vašingtonu i preneo sam mu to. Bio je veoma zabrinut...

Bivši predsednik Srbije Boris Tadić izneo je, gostujući na TV Insajder, da je Ðinđić pre 12. marta 2003. dobio "realne pretnje od američkog Stejt departmenta" zbog želje da kosovsko pitanje vrati u međunarodnu javnost i vrati vojsku u južnu pokrajinu.

KOJI SU MOTIVI?

Prema njegovim rečima, Ðinđić je neposredno pre nego što je ubijen izašao s inicijativom kojom je tražio od zapadnih političara da se kosovsko pitanje revidira, ponovo vrati u međunarodnu javnost i da se uđe u pregovarački proces i postavio pitanje povratka 1.000 srpskih vojnika i policajaca na Kosovo i Metohiju. Na tu svoju inicijativu dobio je, kako se izrazio Tadić, ekstremno agresivan odgovor.

- Ja sam zbog Molitvenog doručka u Beloj kući bio u Vašingtonu i pozvan sam u Stejt department nakon tog Đinđićevog pisma. Imao sam ekstremno težak razgovor s predstavnicima Stejt departmenta i dobio pretnje koje je trebalo da prenesem Zoranu Ðinđiću, što sam i učinio. Đinđić je bio veoma zabrinut zbog toga što sam mu rekao. To se desilo nekoliko sedmica uoči atentata. Ja ne insinuiram da li je Zapad uopšte povezan s tom tragedijom, ali to je na mene ostavilo izuzetan utisak - zaključio je bivši šef države.

Foto: Tanjug/J. ILIĆ

Tadićeve tvrdnje svakako predstavljaju iznenađenje pošto u pravosnažnoj presudi za ubistvo Zorana Đinđića, izrečenoj 2009, kao ni u celom predmetu, nije bilo ni pomena o uključenosti stranog faktora u atentat. Stoga, kako su ocenili neki u reakcijama na njegovu izjavu, ne treba isključiti ni mogućnost da po svaku cenu, pa makar i ovako, pokušava da se nađe u centru pažnje zbog minornog političkog rejtinga koji ima.

S druge strane, samo dan nakon svoje izjave Tadić se oglasio na Tviteru gotovo potpuno suprotnom tvrdnjom: "Nisam govorio o povezanosti sa atentatom, niti izneo bilo šta novo. O ovome govorim svih prethodnih godina i to u kontekstu Đinđićeve kosovske politike i reakcije Zapada na nju, a ne atentata". Sve to, iako su svi koji su gledali emisiju jasno čuli šta je rekao i da je i te kako pomenuo atentat.

Nekadašnji šef Uprave kriminalističke policije (UKP) Mile Novaković kaže da je bilo dosta priče o tome da neka velika sila stoji iza atentata.

- Sasvim je moguće da su stizale određene preteće poruke iz pojedinih centara moći i ja u to ne sumnjam. Zvanična istraga tako nešto nije dokazala. Međutim, ako se u obzir uzme da o tome govori Tadić, koji je bio u političkom vrhu i ne bi smeo tek tako da iznosi neke stvari, onda se ta priča ne bi smela zanemariti. Svakako, činjenica je da je Đinđić tada želeo da aktivira pitanje Kosova, ali nažalost nije stigao - ističe Novaković za Republiku.

Foto: printscreen

Zoran Anđelković, nekadašnji funcioner SPS i predsednik Izvršnog veća KiM naglašava da je vlast DOS morala da zna šta su od njih očekivali oni koji su ih doveli na vlast 5. oktobra 2000:

- Morali su da znaju šta su prihvatili i šta su dogovarali tada u Budmipešti, Berlinu, Budvi, Herceg Novom i na drugim sastancima koje su imali sa predstavnicima zapadnih zemalja. Znalo se i tada koje su posledice za neposlušnost onih koji su bili finansijeri određenih političkih aktivnosti.

Foto: Tanjug

NISMO SIGURNI

Srđan Graovac iz Centra za društvenu stabilnost kaže da je za sva ubistva važnih ličnosti zajedničko to da znamo egzekutora, dok nalogodavci najčešće ostanu nepoznati:

- Oni vladari koji su gubili podršku spolja, često su bili prepušteni unutrašnjim počiniocima koji su želeli da ih se reše. Ne možemo sa sigurnošću reći da su Zapad i Amerika naložili ubistvo Đinđića, međutim, tačno je da je Điniđić, pokušajem da aktivira kosovsko pitanje, navukao gnev Zapada na sebe.

Foto: Printscreen

MISTERIOZNA POSETA VAŠINGTONU

O Đinđićevom velikom zaokretu u kosovskoj politici Srpski telegraf je pisao u nekoliko navrata. Tako smo još 2018. objavili tekst o tome da je iznenadna poseta srpskog premijera Americi u maju 2002. zapečatila njegovu sudbinu. Kako su nam potvrdili Đinđićevi bliski saradnici iz tog vremena, njemu su u SAD predočili šest zahteva za koje je po izlasku sa sastanka u Vašingtonu prokomentarisao: "Ja ovo neću preživeti". Glavni američki zahtev je bio rešavanje kosovskog pitanja bez imalo popusta prema srpskim interesima

Đinđića i šefa diplomatije Gorana Svilanovića primio je tada državni sekretar Kolin Pauel, prvi u hijerarhiji iza tadašnjeg predsednika Džordža Buša. Tadašnji ministar trgovine Slobodan Milosavljević svedočio je za Srpski telegraf da se dobro seća očaja u koji je Đinđić zapao posle posete Vašingtonu.

Takođe, naš portal je objavio i autentični dokument iz decembra 2002, koji je svojeručno potpisao Đinđić, a u kojem se po tačkama navodi šta sve treba uraditi kako bi se došlo do trajnog rešenja kosovskog čvora. Između ostalog, Đinđić se zalagao da se pitanje južne pokrajine internacionalizuje, te da, u slučaju da nezavisnost KiM ne može da se spreči, Srbija treba da traži teritorijalnu podelu.

NIJE OTKRIO IMENA

Govoreći u TV emisiji o pretnjama koje je preneo Đinđiću, Boris Tadić nije hteo da otkrije imena ljudi iz tadašnje američke administracije koji su te pretnje izrekli. Kako je rekao: "Ne bih sada da ih imenujem...".

BONUS VIDEO: