RATNE PRIČE 1999. - Prava istina o Košarama: Božja volja

Vodnik Ivan Vasojević je sa 12 vojnika, među kojima je bio i Dragan Grubić, bio na isturenom položaju stotinak metara od granične linije. Na ivici šume borci su izgradili ukopano sklonište i rovove 20 metara širine, odakle su imali pogled na graničnu liniju, Maja glavu i čistinu prema albanskoj karauli. Borci su preko dana bili na tom položaju, a noću se spuštali u logor oko 200 metara iza, u šumi desno ukoso. Tu su imali šator, oko kog su postavljali kružnu odbranu. Na minobacačku vatru, koja je prethodila jutarnjem napadu, nisu odgovarali. Oko 5.30, sa svitanjem, prestaje minobacačka vatra. Kao iskusan graničar, vojnik Dragan Grubić predoseća napad. Kreće na istureni položaj da osmotri situaciju. Ostalima kaže da se još odmore. S njim polaze Vladan Čkrebo i Dragan Krivokuća. Grubić uzima rap bez bombi i tromblona. Polaze gore da uzmu vodu sa izvora koji je između dva položaja i da osmotre. Idu puteljkom kroz šumicu. Ne primećuju nikoga. Dolaze do izvora. Spuštaju balone za vodu, koji prilikom pada lupaju. Snajperista Čkrebo gleda prema karauli Morina. Vidi nešto na obližnjem brežuljku koji je udaljen 50-60 metara. Kaže: „Grubi, je li ono čovek ili drvo?“ Dok Krivi sipa vodu, Dragan gleda prema brdu. Tada se terorista koji je bio između dve bukve okrenuo. Graničari su dobro videli siluetu muškarca sa puškom. Dragan kaže: „Jeste čovek.“ Sva trojica odmah čučnu. Terorista koji se tog trenutka okrenuo prema njima nije ih video. Graničari ostaju ukočeni 30 sekundi, dok se terorista koji je osmatrao nije okrenuo prema Albaniji. Dragan šalje Krivokuću kod ostalih boraca da uzme mitraljez i dovede pojačanje. Preko motorole izveštava komandira karaule Košare majora Šljivančanina, inače komandira graničnog bataljona. Primećuju još trojicu terorista. Dragan kaže Šljivančaninu da su primetili četvoricu terorista oko 150 metara u našoj teritoriji i traži dozvolu da ih likvidiraju. Major mu odobrava da dejstvuje, ali samo uspešno. Dragan razmišlja da možda nema više terorista. Kaže Čkrebi da snajperom krene na njih, potera ih u Albaniju i sačeka pomoć. On kreće desno kroz naše minsko polje da izađe do kraja šumice, pronađe zaklon, postavi zasedu i sačeka teroriste kad krenu prema Albaniji i izađu na čistinu da izvrše zadatak. Međutim, samo što je došao do mesta gde je našao zaklon, čuje iza sebe korake i krckanje grančica. Okreće se s puškom u zgibu ramena. Kada je naciljao video je Krivokuću, koji je došao da ga obavesti da treba da se povuku jer u isturenom zaklonu nema naših boraca.

Foto: Privatna arhiva

Silaze do šatora. Pitaju drugove gde je vodnik. Kažu im da je sa tri vojnika izašao na prvu liniju u istureni zaklon. Dragan polazi gore. Ivan Dražić i Ivan Ostojić su zalegli iza bukve, udaljeni jedan od drugog 30 metara. Dragan ide prema starešini, koji je u šumi. Tačno je šest časova.

Počinje strahovita pucnjava. Dragan se okreće prema Krivom i pita šta se dešava. Krivi zaleže za bukvu. Dragan čuči pored bukve. Tada čuju dve jake detonacije od mina koje su upućene sa albanske karaule na našu tačku 601, koja je trebalo da pruži podršku u slučaju napada na grupu u kojoj je bio Dragan i na karaulu. Dragan uzima motorolu i čuje da je napadnuta tačka 601 minobacačima, da su povređeni starešina i vojnik. Mada su očekivali podršku sa 601 i karaule jasno im je bilo da je nisu mogli dobiti jer je napad terorista bio u toku. Dragan neće da unosi paniku, isključuje motorolu i stavlja je u donji desni džep pantalona. Grčevito stegne pušku i vikne: „Ajte, Turci, šta čekate!“ Iako ne vidi teroriste, saspe dva okvira prema njima jer je shvatio gde su i da je u toku napad. Pogleda u Krivog i ostale koji leže u zaklonima. Planiraju da tu ostanu u zasedi i sačekaju teroriste pri povratku. Teroristi su, u međuvremenu, napali sedam vojnika u donjoj bazi.

Dragan shvata da od zasede nema ništa. Pogleda u Krivog i kaže mu: „Brate, volim te.“ Pod kišom metaka potrči uzbrdo prema vodniku da ga pita šta da rade. Mahinalno skače, baca se iza bukve i čuje metke koji se zabijaju u bukvu. Gleda oko sebe, čuje glasove i strahovitu pucnjavu, ali ne vidi nikoga. Samom sebi kaže: „Šta god da se desi, to je božja volja.“ Skida vetrovku, uzima rap, stisne ga ustima, ustaje i trči prema starešini. Posle pedesetak metara uzbrdo stiže do vodnika. Pita ga da li su videli nekog kod zaklona. Vodnik kaže: „Ne.“ Shvata da su videli rep terorističke kolone, poslednju četvoricu, koja je napadala. Iznad njih na brdu, na oko 40 metara, čuju da iz žbunja štekće mitraljez prema Morini i vide gust dim od baruta. Dragan kaže: „Ovi će nas srediti. Vreme je da ga eliminišemo.“

Njih šestorica se dogovaraju da ne budu daleko jedan od drugog, da krenu napred, probiju liniju terorista, siđu nizbrdo do naše baze i pomognu borcima koji su ostali dole u bazi. Kreću napred. Vodnik i Dragan idu paralelno sa 10-15 metara razmaka. Iza njih borci postavljaju kružnu odbranu. Dragan, koji je već ispucao dva okvira, dok stavlja treći, razmišlja o drugovima kojima u bazi treba pomoć i zaboravlja da repetira pušku. Idu prema mitraljezu. Na desetak metara u žbunju primećuju mitraljez M-84, koji je postavljen na crnom postolju. Pored mitraljeza je zatvorena kutija metaka i druga postavljena za dejstvo. Ispred mitraljeza, na četiri-pet metara, leži terorista pokriven maskirnom pelerinom, kog Dragan i vodnik Vasojević nisu primetili sve dok mu nisu prišli. Idu pognuto, veoma oprezno. Na oko pet metara od teroriste Dragan tiho kaže: „Evo ga, ubij ga.“ Diže pušku i opali, ali čuje samo prazno „klik“. Puška nije bila repetirana. Sada je terorista, koji se okreće, imao Dragana na nišanu. Gledaju se na tren u oči. Dragan vidi veliki strah u očima teroriste koji se diže sa zemlje. Vodnik ga sa desetak metara gađa, ali se terorista prebacuje iza bukve gde nije dostupan. U međuvremenu Dragan repetira pušku, opaljuje par metaka, baca se, pravi kolut napred, odbacuje se udesno i zaleže iza bukve. Vodnik se takođe zaklanja iza najbližeg drveta. Ostali borci koji su išli paralelno zaležu. Dragan im rukom pokazuje da naprave kružnu odbranu. Teroristi koji su 20 metara ispred, u gustom šumarku, otvaraju žestoku vatru na naše borce koji su iza bukvi. Terorista koji je sakriven iza bukve i dalje dejstvuje na vodnika koji je levo od Dragana. Nakon desetak sekundi pojavljuje se još jedan terorista koji dejstvuje i na Dragana i na vodnika. Tada Dragan vikne vodniku: „Da li je kod tebe moja bomba?“ Tu bombu, na kojoj je bila njegova šifra, nosio je ako padne teroristima u ruke da je aktivira. Kada ga teroristi čuju, pripucaju iz svih oružja rafalno ne birajući cilj. 

Foto: Privatna arhiva

Vodnik klimanjem glave potvrđuje da je bomba kod njega. Dragan mu doviknu: „Baci mi je.“ Vodnik baca bombu koja pada na 30-40 cm ispred Dragana. Ovaj pruža ruku i uzima je. Kaže vodniku da mu da probnu podršku sa tri kratka rafala. Između Dragana i vodnika je malo uzvišenje sa kojeg je mogao lepo da baci bombu. Posle tri kratka vodnikova rafala, Dragan dopuzi do malog brega, skida osigurač i baca bombu na teroristu udaljenog desetak metara. Vikne: „U zaklon“ i ležeći se otkotrlja nazad. Bomba eksplodira. Pucnji dvojice terorista koji su ih gađali prestaju. Dragan vidi jednog od njih koji je ostao sedeći uz bukvu, mrtav, sa puškom preko krila. Par sekundi posle detonacije, jedan terorista iz šumarka kreće da uzme mitraljez M-84. Dragan i vodnik ga primećuju i preciznom vatrom ubijaju. Pogledaju se, klimnu glavama i počnu žestoko da pucaju prema šumarku. Vide da padaju teroristi. Čuju glas teroriste koji se dere, ali ga ne vide. Ispred njih se niko ne kreće. Međutim, Čkrebo, koji je sa snajperom bio pet-šest metara bočno od Dragana, dovikuje im da se sklone jer ih teroristi nišane. Dragan pogleda ispred. Ne vidi nikoga, ali posluša Čkrebu. Spušta glavu uz bukvu. Tada teroristi iz mitraljeza raspale prema njima. Nasumice otvore vatru sa tri-četiri metka jedinačnom paljbom, a onda više rafala iz tri mitraljeza koje su teroristi u međuvremenu postavili u šumarku ispred naših boraca. Od siline vatre bukve ispred graničara su bile izbušene. Draganu je glava okrenuta udesno. Jednog trenutka mitraljez počinje da ore zemlju na 50 cm uz bukvu iza koje je ležao Dragan. U sekundi mu prolaze slike iz celog života, tek započetog života. Da li je smrt došla po svoje? Gleda kako meci idu prema njemu i oseća tupe udarce zrna u bukvu na koju mu je naslonjena glava. Tada čuju kako iz donje baze, u kojoj su mislili da nema više živih boraca, viču: „Grubi, jaguar, gromovi!“ Pogledaju se. Shvataju da ima još njihovih drugova i da mogu uneti nesporazum i zavarati teroriste. 

Foto: Privatna arhiva

Dragan opaljuje par kratkih rafala. Sa njegove desne strane počinje da ih tuče ručni raketni bacač. Kroz drveće vidi putanju rakete koja ih preleće i udara iznad njih. Po njima padaju grane. Dragan, koji pomisli da teroristi ne znaju koliko je naših boraca, vikne: „Ajte, Turci, ovo smo čekali!“ Pa još glasnije: „Levi bataljon kreni više napred, nema čekanja. Turci, došao vam je crni petak“ i počne glasno da se smeje. Okreće se da vidi svoju braću po oružju i krvi. Drugovi mu odgovaraju sa podignuta tri prsta i svi počinju glasno da se smeju. Usred bitke ori se šuma od srpskih Obilića. Tada Dragan još jednom vikne: „Dražo, Ostoja, napred, pobijte bandu i bez zarobljenih.“ Bila je to igra da se neprijatelj zavara, mini-psihološka operacija da se teroristi uspaniče. Dragan se nadao da među teroristima ima onih koji razumeju srpski.

Ispred boraca eksplodira još jedna raketa i nagrće zemlju na njih. Dragan se okreće prema Čkrebi i pita ga: „Vidiš li ga?“ Ovaj kaže: „Da, da, evo.“ Dragan čuje jedan pucanj, zatim drugi i Čkrebu, koji kaže: „Brate, ete ga pade.“ Nastavljaju da pucaju. Čuju glas teroriste koji viče dok njihov raketni bacač tuče našu desnu stranu, na kojoj nije bilo nikog. Draža i Ostoja čuju da ih neko blizu njih zove: „Draže, Ostoje.“ Shvataju da su u potkovici, da je šuma puna terorista i da napred ne mogu da se probiju. Dragan, podučen od kapetana Mikice Kovačevića i vodnika Aleksandra Šarančića, koji je formirao grupu „Gromovi“, predlaže da se povuku i probiju do boraca koji su ostali u bazi jer bi ih ostanak na istom mestu sigurno odveo u smrt. Kaže vodniku: „Ne vredi, treba da se povučemo.“ Okreće se i pokazuje rukom da krenu polako nazad. „Ako neko pogine“, kaže saborcima, „ostavite ga, vratićemo se.“ Puzeći, u istom rasporedu povlače se do izvora. Dok se povlače, podršku im daju vodnik Vasojević i Dragan, koji privlače pažnju terorista na sebe. Vodnik kaže Draganu da krene, a da će mu on držati odstupnicu. 

Foto: Privatna arhiva

Dragan posluša naređenje. Kreće, ali ne puzi, već trči jer razmišlja o vodniku koji je ostao sam i kome treba pomoći. Trči do izvora, pa kroz borovu šumu do donje baze.

Pretrčavajući, kao na filmu, vidi Nebojšu Džamića, koji drži u rukama mitraljez M-84, stoji i puca na neprijatelja ne hajući za kuršume koji lete okolo. Dragan utrčava u zaklon i pita ima li mrtvih. Kažu mu: „Ne, svi su živi.“ Baca pušku i seda za minobacač na proplanku. Traži da mu dodaju mine. Ispaljuje jednu za drugom bez nišanske sprave. Rafalnom paljbom šalje jednu po jednu teroristima čiji položaj na brdu zna. Vidi gde padaju mine. Paljba iz minobacača traje desetak minuta. U to pretrčava i vodnik, koji se sam izvukao, i kaže: „Izgleda da smo ih razbili, krenuli su nazad u Albaniju.“ Mada nijedan naš borac više nije bio na gornjem položaju, teroristi su i dalje pucali tako žestoko kao da se bore protiv naša dva bataljona. 

Borci prebroje mine i municiju i vide da im je malo ostalo. Borba se tog prvog dana, na položaju na kome je bio Dragan sa drugovima, završila oko dva časa po podne. Borci su konsolidovali redove i napravili kružnu odbranu. Održali su ih izuzetna hrabrost i patriotizam. Nijednog trenutka nisu pomislili da odstupe ili se predaju iako ih je bilo samo 13, a terorista nekoliko stotina na brdu iznad. Predvodio ih je hrabri vodnik Ivan Vasojević`, po koga je smrt kasnije došla na Opljazu. Pošto nisu imali radio-vezu sa karaulom jer se ispraznila baterija na motoroli, nisu mogli da saznaju šta se dešava, pa oko 16.30 odlučuju da se vrate na karaulu. Kako pinc staza nije bila bezbedna, dogovorili su se da karauli priđu kroz šumu, odnosno da je pročešljaju i vide šta se dešava. Na sve strane se čuje streljačka i minobacačka paljba. Kada je pao mrak, oko 17 časova, uzimaju što su mogli poneti. Dogovaraju se da međusobno rastojanje bude najmanje 20 metara i da poslednja trojica moraju dobro da osmatraju leđa, a svaki borac dobro da gleda na levu odnosno desnu stranu. 

Kreću veoma oprezno. Ispred idu vodnik Vasojević, Dragan, Džamić, Krivokuća i Dražić. Drže razmak i čuvaju leđa jedni drugima. Prolaze kroz minsko polje. Imaju neverovatnu sreću. Niko nije povređen. Kreću se iznad pinc staze, šumom, gde nailaze na jedan puteljak. Vodnik i Dragan idu paralelno sa međusobnim rastojanjem od pet metara. Ostali su u borbenom rasporedu i kreću se puteljkom. Vodnik čuva levu stranu, a Dragan pokriva nizbrdicu. Dolaze iza karaule. Kreću gore. Prolazi njih sedam-osam. Tada teroristi sa tačke 601 otvaraju žestoku vatru iz streljačkog oružja. Borci se sklanjaju u zaklone. Ne znaju šta se dešava, odakle teroristi pucaju. Grupa koja je ostala pedesetak metara iza, kod čistine, kaže im da dejstvuju iz pravca 601. Borci čekaju 10 minuta. Ne odgovaraju na vatru. Onda jedan po jedan, u razmacima od minut i po do dva, pretrčava grupa koja je ostala iza. Kako koji pretrčava, cela grupa se pomera napred. Dolaze skoro na vis. Tada počinje minobacačka vatra. Teroristi ne znaju tačno gde je grupa koja se kreće još dvadesetak metara i staje. Sedaju i dogovaraju se sa svojim vodnikom Vasojevićem Jaguarom šta dalje da rade. Vodnik odlučuje da tu sačekaju da padne mrak, a onda da pokušaju da se probiju do karaule. Kreću prema pinc stazi da se malo spuste. Tu nailaze na grupu vojnika koji su bili iza karaule. To su minobacačlije koje su im pojasnile situaciju. Rekli su im da je komandir karaule sa BOV otišao po mine i da čekaju da se vrati, da su teroristi zauzeli tačku 601, da su ispred i pored karaule naši borci koji brane te položaje. Borbe su se vodile 50-100 metara u dubini naše teritorije. Odlučili su da sačekaju komandira karaule u kamenjaru, gde su bili malo sigurniji.

Foto: Privatna arhiva

U međuvremenu, kada je grupa vodnika Vasojevića krenula prema karauli, ka njima je upućen jedan vod da im pomogne kod tačke C-4. Oni to nisu znali jer nisu imali radio-vezu. Dragan i vodnik se izdvajaju 50 metara da se dogovore šta da rade. Tada čuju da se kamenje odronjava. Ne vide nikog, a imaju osećaj da je neko tu. Dragan se okreće i podiže pušku u zgib ramena. Pojavljuje se zastavnik koji je bio pomoćnik komandira karaule. Ranjen je u desnu nogu - prostrelna rana od snajperskog hica. Sam je previo ranu i krenuo pinc stazom prema Batuši. Prilično je iskrvario. Iznemogao, sa puškom koju je držao o remenik, kretao se nadole i ugledao Dragana i vodnika. Nije znao ko su. Skočio je dole. Podigli su ga u zaklon. Objasnio im je da su ranjenici smešteni u Musinoj kući, da ih nema mnogo, a da se on uputio ka karauli po pomoć. Dok je to govorio, počeo je da prevrće očima i pada u nesvest. Dragan, koji je bio prisutan kada je kapetan Loznica ranjen iz šiptarske zasede, znao je kako treba postupiti. Počinje da ga drma i trese. Pokazuje mu tri prsta i pita ga koliko prstiju vidi. Ranjeni zastavnik jedva izgovara. Drugi put pokazuje pet prstiju. Zastavnik ih vidi čistije. Kada Dragan pokaže sedam prstiju, zastavnik čisto kaže: „Vidim sedam.“ Dragan mu kaže: „Ustaj, zastavniče, tvoja vojska je uz tebe, mladost je uz tebe, vraćamo se na karaulu.“ Zastavnik ustaje i kaže: „Ajde, vojsko.“ Kreću nagore.

Posle dvadesetak metara opet počinje paljba. Odlučuju da se vrate u selo Košare, zbrinu zastavnika, koji posle iscrpljujuće borbe i ranjavanja nije mogao ponovo u bitku, uzmu municiju i vrate se na karaulu. Na putu prema selu Košare nailaze na vojnike koji su tu bili na straži. Uspeli su da se sporazumeju, mada je skoro pao mrak. U selu ih je sačekao poručnik Dabar. Njegovom motorolom javljaju kapetanu Kovačeviću da su u selu i da imaju ranjenika. Kapetan Kovačević je bio ispod njih na putu prema karauli kod pogođenog BOV. Kapetan im je rekao da će doći. Čekali su ga. Noć je. Borci su jedan pored drugog, ali se ne vide. Stiže kapetan Mikica Kovačević. Zastavnika prebacuju u Batušu. Mikica im kaže da će doći ujutru, doneti hranu i municiju, sve što je potrebno borcima na karauli. Teroristi su te noći bili jako nervozni. Samo su oni pucali. Dragan i drugovi su izašli na stražu. Noć je bila jako hladna. Bili su iscrpljeni od celodnevnih borbi, promrzli i mokri. Očekivala ih je neizvesnost dolazećeg dana. Mučilo ih je pitanje da li će im novi dan doneti smrt.

Tog prvog dana kopnene agresije, na Veliki petak, poginuo je graničar Miroslav Stojanović. Naša linija odbrane je stabilizovana na samoj graničnoj crti.