POSLEDNJE REČI MAJORA RADOSAVLJEVIĆA: Poginuo na današnji dan 1999. godine U SUKOBU SA AVIONIMA NATO-A

Pripadnici Ratnog vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane Vojske Srbije i danas, nakon 26 godina, s ponosom se sećaju majora Zorana Radosavljevića. Jednog od onih koji je branio nebo od aviona NATO snaga 1999. sa malobrojnim i poluispravnim vazduhoplovima.

Poleteli su trećeg dana

Podsetimo, od 16 Migova 29 RV i PVO tadašnje SR Jugoslavije, koji su u tom trenutku prevalili prvu deceniju postojanja, posle tri dana agresije još 11 je bilo ispravno. Istina - samo na papiru.

Već prvog dana NATO agresije izgubili smo dva aviona: iznad Bečeja je oboren avion majora Nebojše Nikolića, dok je iznad Kosova oborena 29-ka u kojoj je bio major Iljo Arizanov. Avion kojim je upravljao major Dragan Ilić iako je bio oštećen uspeo je da sleti. Verovatno od prijateljske vatre oboren je i Mig-29 kojim je leteo major Predrag Grof Milutinović. Jedan MiG-29 je teško oštećen na zemlji na aerodromu Batajnica.

Trećeg dana agresije u borbu protiv nadmoćnog neprijatelja poleteli su kapetan I klase zoran Radosavljević i major Slobodan Perić, oficir koji se zbog rata vratio iz generalštabne akademije samoinicijativno vratio u svoju borbenu jedinicu.

Baš tog dana svi su bili dobro raspoloženi, jer se saznalo da je Arizanov, koji je oboren iznad Kosova, uspeo da se probije do aerodroma Slatina kod Prištine.

"Plavi je na zapadu..."

Kada je signal za poletanje dva MiG-a stigao na Zoranov mobilni telefon, avioni RV i PVO Srbije poleteli su ka Zrenjaninu, veoma nisko, na svega 50 metara visine. Bilo im je jasno da bi - ukoliko se podignu više - bili viđeni od strane američkog AWACS-a.

- Došli smo do Zrenjanina, kada me je oficir za navođenje pitao za poziciju. Znao sam da će me, ako me do tada nije video zbog niskog leta, AWACS otkriti kada kažem moju poziciju. Zato sam prećutao odgovor na postavljeno pitanje. Oficir za navođenje je shvatio zašto ćutim i rekao "Plavi (neprijatelj, op. aut.) je na zapadu". Baš iznad Zrenjanina smo i Zoran i ja okrenuli avione i preleteli Dunav. Stiglo je ponovljeno pitanje gde sam. Više nije bilo svrhe da ćutim i odgovorio sam da sam prošao traverzu Inđije. Oficir je odgovorio “Plavi je na zapadu, visoko, na 50 kilometara”. Dakle - 50 kilometara udaljen, na velikoj visini. Nisam znao koliko je plavih, a do tog trenutka nisam znao ništa ni o neispravnosti mog aviona - ispričao je u emisiji Svedok koja je emitovana na RTS-u tada već penzionisani pilot Miga-29.

- Kada uključite radar, vi ste vidljivi za neprijatelja. Svaki avion ima uređaj koji se zove SPO, a koji vam pokazuje da li ste ozračeni, da li vas neko prati ili vas je zabravio u uski snop nišanskog radara i sprema se da vas gađa, koliko ste daleko i koliko ste opasni po njega. Pošto je moj radar bio duplo slabijeg dometa, ja ga nisam uključivao da me ne bi otkrio. Samo tako sam imao šansu da priđem bliže neprijatelju - sećao se Slobodan Perić i ispričao da je tad odlučio da uključi radar, jer je želeo da promeni snop radara, zahvati neprijateljske avione i lansira rakete.

"Zoran mi ništa ne javlja"

- Tad sam shvatio da nemam radar. Zato sam morao sam ići na vizuelni kontakt. Komandovao sam Zoranu da krenemo na gore, iznad oblaka pod velikim uglom. Popeli smo se na 8.000 metara, Zoran mi ništa ne javlja, ja pretpostavljam da je njegov radar ispravan i da će moći da izvrši dejstvo raketama - objašnjavao je Perić gostujući kod Nenada Lj. Stefanovića u emisiji Svedok:

"U jednom trenutku Zoran mi kaže “desno pod 50”. Ja sam mislio da je otkrio neprijatelja i da se oni nalaze pod uglom od 50 stepeni desno u odnosu na naš pravac naleta. Kažem mu “odlično, prođi napred, ja ću te pratiti, ti ćeš prvi dejstvovati”. On odgovara “ne, na SPO”. SPO je taj uređaj u avionu koji vam kaže da vas je neko ozračio. To su vaše uši u avionu. A radar su vam oči. A mi smo krenuli i bez očiju i bez ušiju".

- Uspeli smo da pobegnemo sa njihovih radarskih ekrana, ali, kad niko sa zemlje ne komanduje “Vratite se nazad” vi neminovno, brzinom od 900 kilometara na sat, prelazite granicu za par minuta... Onda je stigla depeša “Izgleda da je neko iz grupe okrenuo na vas”. Sve vreme smo Radosavljević i ja u kontaktu. U tom trenutku ja sam video četiri bela traga raketa. Dva i još dva - svedočio je Perić.

"Bežim u oblake"

Sve dok raketa ima beli trag ona ubrzava na svom tzv. marševskom putu. Onog trenutka kada nestane beli trag to je znak da je raketa toliko blizu da može sama svojom glavom da se navede i da vas pogodi.

- Kada su se tragovi izgubili shvatio sam da je đavo odneo šalu. Rekao sam Zoranu “Pazi, rakete na nas”. On je odgovorio “Bežim u oblake”, a ja sam naglo okrenuo avion ka našoj zemlji, a potom posle par sekundi pod velikim opterećenjem opet krenuo na desno. To je manevar kojim zbunite projektil koji ne stigne da vas isprati, već vas jednostavno promaši i eksplodira dalje od vas. Prema rečima ruskih SFOR-ovaca, prva raketa me je zaista promašila, ali druga me je ispratila i pogodila. Od trenutka kad je rekao “bežim u oblake”, nisam čuo ništa od Zorana - sećao se vođa para Migova-29.

Od eksplozije, desni motor Perićevog MiG-a se zapalio. Hidraulika je naprosto nestala. Avionom se nije moglo više leteti. Perić donosi odluku da se katapultira i nakon aktiviranja padobrana vidi svoje rodno mesto, Loznicu, Drinu i shvata da pada na teritoriju Bosne i Hercegovine. 

- Nisam znao da li padam u Republiku Srpsku ili Federaciju BiH. U jednom trenutku sam prepoznao manastir Tavnu i pomislio sam “ovo je moj spas: kad doskočim - idem pravo u manastir i odatle ću da poduzmem šta treba da bi došli po mene i izvukli me - govorio je Perić.

Kad je doskočio, okružila ga je grupa od 20 naoružanih meštana koji su bili uvereni da je on Amerikanac, maskiran u srpskog pilota. Kako kod sebe nije imao nikakve dokumente, nije pomoglo ni što je govorio srpski, čak su ga psovali da je naučio jezik. Tek kad je u selu u koje su ga sproveli pozvao broj jednog seljanina (doduše greškom, jer svog broja nije mogao da se seti, verovatno zbog izloženosti hipoksiji) iz sela svog oca, uspeo je da ubedi svoje pratioce da je zaista srpski pilot.

"Znam da je moj Zoran poginuo"

Iste noći Perića vraćaju preko granice i prebacuju na Batajnicu. U nadi da će videti svog prijatelja s kojim se vinuo u nebo, sastaje se sa generalom Veličkovićem, koji mu saopštava tužnu vest: "Ti si imao sreće, on je poginuo".

- Otišao sam do Zoranove majke i počeo da muljam, kao možda je pao u Bosni pa se sad skriva. Ona, Rada, razborita žena, gleda me, puši cigaru i kaže: "Slušaj, Buco, nemoj da me lažeš, znam da je moj Zoran poginuo". To mi je bilo najteže u životu. I sad ga često sanjam. Imam noćne more. Posle toga više nisam poletao - posvedočio je Perić u intervju koji je svojevremeno dao za Blic.

Avione MiG-29 tog 26. marta 1999. godine oborili su piloti američkog vazduhoplovstva na avionima F-15C iz 493. eskadrile (FS) koji su imali zadatak zaštite vazdušnog prostora iznad Bosne i Hecegovine.

Oba obaranju pripisana su tada kapetanu Džefu Hvangu i postignuta su raketama AIM120 AMRAAM. Avion F-15C sa ucrtane dve zelene zvezde petokrake ispod kojih je naveden datum obaranja danas se nalazi u Muzeju USAF u Ohaju. Hvang je penzionisan 2014. kao zamenik komandanta 124. vinga u činu potpukovnika.

Slobodan Perić je posle penzionisanja 2004. godine otvorio auto-perionicu u Batajnici i nastavio je da gleda kako avioni poleću sa pista na kojojima je i sam proveo mnogo godina svog života. Bio je poznat i po proizvodnji rakije koju je nazvao Zlatni vitez. Jedan je od prvih pilota koji je otvoreno i javno govorio o onome što je smatrao da su sistemski propusti koji su doveli nekada savremenu i odlično osposobljenu avijaciju u stanje da veoma slabo može da se odupre neprijatelju - ne umajujući pri tome hrabrost i požrtvovanje njenih pripadnika.

Poginuo je u noći između 29. i 30 maja 2010. godine u saobraćajnoj nesreći na ptu Osečina - Gornje Crnjilevo, kod Valjeva. Ironija sudbine htela je da život završi u blizini rodnog mesta ratnog komandanta 204. lovačkog avijacijskog puka Milenka Pavlovića koji je rođen u Gornjem Crnjilevu a poginuo je u svom MiG-29 iznad Valjeva 4. maja 1999.

Izvor: Aero.rs/Republika/M.A.

Bonus video: