LEKCIJA EVROPI! Srbija manje zadužena od članica EU

U Evropskoj uniji javni dug na kraju četvrtog kvartala prošle godine iznosio je 81,7 odsto BDP, što je pad od 0,7 procenata u odnosu na prethodni kvartal, objavio je Evrostat. I to se smatra uspehom. Pri čemu su najzaduženije članice EU na kraju četvrtog tromesečja Grčka s dugom od 161,9 odsto BDP, Italija s dugom 137,3 i Francuska s 110,6 odsto BDP.

OZDRAVLJENJE FINANSIJA

S druge strane, javni dug Srbije pao je ispod 50 odsto bruto domaćeg proizvoda - na 47,8 odsto. I to ne samo da je najniži nivo zaduženosti države u poslednjoj deceniji već je daleko ispod mastrihtske crvene linije od 60 odsto i još dalje od proseka zaduženosti evrozone. Tek nekoliko evropskih država imaju manji procenat od Srbije, čiji su rezultati čak trostruko bolji od najzaduženijih zemalja EU. Time je Srbija ostvarila još jedan podvig u ekonomiji u nizu istorijskih rezultata (pogledajte okvir).
Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković kaže za Srpski telegraf da poslednji zvaničan podatak o stanju javnog duga države na kraju februara od 47,8 odsto BDP, posebno u kontekstu poređenja s visinom javnog duga u evropskim zemljama, znači da smo u prethodnoj deceniji dosta pažnje posvećivali ozdravljenju naših javnih finansija i da se sada ti rezultati vide:

- Za razliku od zemalja članica EU koje imaju pristup i zajedničkim fondovima na nivou cele grupacije zemalja, mi ove rezultate postižemo sami, oslanjajući se na svoje resurse. Jedan od ključnih faktora koji je doprineo ovim rezultatima jeste očuvana makroekonomska stabilnost, u čijoj je osnovi relativna stabilnost deviznog kursa.

KORONA IZUZETAK

Tabakovićeva dodaje da je ta stabilnost postignuta u uslovima velike neizvesnosti u međunarodnom okruženju i serije nezapamćenih međunarodnih kriza i to su prepoznali investitori, koji su nastavili da ulažu u našu zemlju:

- Osim u periodu koronakrize, kada je država značajno pomogla svim ekonomskim akterima i građanima, učešće javnog duga u BDP je dugi niz godina na opadajućoj putanji, na kojoj će se zadržati i u narednim godinama.
Takva očekivanja, ističe guvernerka Tabaković, potvrđuju i projekcije MMF, ali i sve aktivnosti koje nosioci ekonomskih politika u našoj zemlji preduzimaju.
- Nastavak pozitivnih makroekonomskih kretanja vodiće i ka dobijanju investicionog rejtinga Srbije, koji će dodatno smanjiti kamatne stope na kredite i privredi, ali i građanima, i finansiranje države učiniti još povoljnijim - zaključuje naša sagovornica.

Mali: Rezultati napornog rada

Ministar finansija Siniša Mali je, govoreći nedavno o javnom dugu Srbije za Srpski telegraf, kazao je da je naša država u poslednjoj deceniji doživela ekonomski preporod koji podrazumeva snažan napredak svih važnih ekonomskih pokazatelja istovremeno. To je, objasnio je, domino-efekat fiskalne konsolidacije i stabilizacije javnih finansija.
- Posebno je važno što javnim dugom upravljamo odgovorno i nerizično, čak i s visokim nivoom javnih ulaganja koja su dostigla sedam odsto BDP. Sve ovo je rezultat napornog rada na ekonomskoj stabilizaciji Srbije, dobrih odluka i mudre ekonomske politike orijentisane ka razvoju. Bez razvoja nema boljitka, a to je ono što svi želimo.

svi rekordi u proteklih 12 godina

- devizne rezerve su na istorijskom maksimumu sa oko 21 milijardu evra (duplirane)
- zlatne rezerve su gotovo utrostručena povećanjem na skoro 40 tona
- nezaposlenost je najniža u istoriji, a plate i penzije najviše
- ostvarena je rekordna trgovinska razmena i priliv stranih investicija, ali i izgrađeno i rekonstruisano puteva, auto-puteva i pruga najviše u proteklih sedam decenija
- izdvaja se i turizam, gde je, prema podacima UN, Srbiju lane posetilo 2,1 milion stranih gostiju i time ostvaren rekordan prihod od 2,56 milijardi evra

BONUS VIDEO