BOJANA JE BILA BEBA KAD SU JE UBILI Njena sestra Anđelka se danas na 25 godina od zločina U SUZAMA obratila Srbiji!

Bojana je inače najmlađa žrtva NATO agresije, imala je samo 11 meseci.

Njena sestra je za govornicom, brišući suze, rekla: 

- Uvaženi predsedniče, vaša svetosti, uvaženi skupe. Danas je nedelja, 24. mart 2024. godine. Prošlo je 25 godina od kad sumog oca i sestru odnele ptice, oni su napustilli ovaj svet. Ja ih nisam upoznala. Bila sam u majčinoj utrobi te 1999. godine, bila je velika subota. Moja porodica se spremala za Vaskrs.Trebalo je to da bude njihov prvi zajednički praznik, ali niko nije slutio da će biti poslednji i da će svaki sledeći biti knedla u grlu moje majke i suze na njenom licu. Tako je i sada, posle 25 godina. Vreme prolazi, ali rane na duši ne zarastaju. Moja majka je tada imala 21 godinu, manje nego ja sada. U jednom trenutku srušio se ceo njen svet pred njenim očima. Ostala je sama, Dva meseca kasnije rodila sam se ja. Majka često kaže da sam dnela smisao u njen život. Bez obzira na sve, ponovo je čvrsto stala na svoje noge, zbog mene i zbog njih dvoje. Naučila me je da pored svega nikada nikoga ne mrzim, da verujem u Boga i dobro u ljudima. Kroz odrastanje sam počeka da shvatam koliko mi otac i sestra nedostaju. Ja se sa njima nisam mogla ni oprostiti. Nisam trošila suze, nisam besno udarala šakama u svoje grudi. nisam ih poslednji put poljubila. Ali ja živim sa njima u duši. Svaki zagrljaj, osmeh, poljubac, svaka oduvana svećica, svaki posađeni cvet, priredba, roditeljski sastanak, matura. O uspesima i neuspesima ja znam da je moj otac tu negde, da nas bodri i čuva i da je ponosan kako se nas dve nborimo. Naša Bojana je imala samo 11 meseci, stigla je da prohoda, nauči prve reči, kaže mama i tata, ali trebala je da se upozna sa mnom. Volele bismo se beskonačno, održavale jedna drugu, i ono najbitnije, rasle bi zajedno rame uz rame. Često se zapitam kako bi izgledala, i da li je gore sad porasla. Dok sam bila dete često sam se pitala šta znači ono mamino "samo da nam Bog da zdravlje i mir". I ne, nisam ja ni na koga ljuta jer mi fali deo duše u životu. Nikoga ne mrzim, nikome ne želim zlo, čak ni onome ko ga je naneo našoj porodici i zemlji. Verujem da se dobrotom rađa ljubav, i da je Bog jedini i najmerodavniji sudija, i da će zalečiti suze svih ranjenih duša u ovoj zemlji, a mnogo nas je. 

Foto: megdan.rs/instagram/printscreen

 

- Želela bih da podržim sve one kojima neko beskrajno nedostaje i da se zahvalim onima koji su se žrtvovali za našu zemlju tih paklenih 78 dana. Takođe veliko hvala predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i Republici Srbiji jer ne dozvoljavaju da se bol i patnja naše zemlje zaboravi i izbledi - rekla je ona. 

 

BONUS VIDEO