ČELIČNO PRIJATELJSTVO KOJE SVEMU ODOLEVA: Peking nam je neprocenjiv oslonac u privrednom, ali sve više i političkom smislu

Kina je sad druga ekonomska sila na svetu, predvodnik globalnog ekonomskog rasta, nezaobilazni politički i bezbednosni činilac na planeti.

Čelično prijateljstvo, kako u sve češćim susretima ističu lideri dveju država Vučić i Si Đinping, ne samo da odoleva izazovima već su od 2013. produbljeni i potom 2016. podignuti na nivo sveobuhvatnog strateškog partnerstva.

Aleksandar Vučić je imao sedam zvaničnih susreta s kineskim predsednikom. Peking principijelno podržava teritorijalni integritet i suverenitet Srbije i u Generalnoj skupštini i Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. A, s druge strane, Kina je naš drugi najznačajniji spoljnotrgovinski partner, najveći u Aziji.

Raste broj kineskih investicija, među kojima se ističu ulaganja u RTB Bor i Železaru Smederevo, koje su Kinezi spasli od propasti, kao i zajednički infrastrukturni projekti.

Foto: Tanjug/AP

 

Činjenice o saradnji

- Srbija pridaje veliki značaj saradnji s Kinom u okviru mehanizma saradnje između Kine i zemalja centralne i istočne Evrope, kao i kroz inicijativu "Pojas i put"

- od posebnog značaja za unapređenje odnosa dveju zemalja bila je poseta Si Đinpinga Beogradu u junu 2016. To je bila prva poseta kineskog predsednika Srbiji nakon tri decenije

- dve države ostvaruju i intenzivnu parlamentarnu i saradnju na nivou vlada. Premijerka Ana Brnabić posetila je Kinu u novembru 2019, kada je imala i susret s predsednikom Đinpingom

Ovo su podaci iz kojih se sve vidi

- 5,28 milijardi dolara bila robna razmena 2021.

- 972 miliona dolara bio izvoz iz Srbije

- 4,3 milijarde dolara bio uvoz iz Kine

- dve zemlje ostvaruju veoma dobru projektnu saradnju u oblasti infrastrukture i energetike. Među najznačajnijim projektima su Pupinov most (Zemun-Borča), izgradnja deonica auto-puta Miloš Veliki, rekonstrukcija TE Kostolac...

- najveći kineski investitori u Srbiji su kompanija "Ciđin", koja je 2018. preuzela RTB Bor i kompanija "Hestil", koja je preuzela Železaru Smederevo 2016.

- pored toga, značajne su i investicije kompanija "Linglong" (fabrika guma u Zrenjaninu), "Janfeng automotiv" (Kragujevac, proizvodnja delova za unutrašnjost automobila), "Mint" (Obrenovac, auto-delovi)...

- u okviru mehanizma saradnje između Kine i zemalja centralne i istočne Evrope u toku je realizacija trilateralnog projekta modernizacije železničke pruge na relaciji Beograd-Budimpešta

Foto: TV HAPPY/screenshot

Dr Sanja Arežina, autorka knjige "Kina u Evropi" i saradnik Univerziteta u Hongkongu, kaže da je izuzetno razborita odluka predsednika Vučića da razvija strateško partnerstvo s Pekingom...

Posebno u kontekstu političke podrške koju je Srbija u prethodnom periodu dobijala od Kine kada se radi o očuvanju teritorijalnog integriteta i sprečavanju članstva takozvane države Kosovo u međunarodnim organizacijama, ali i mnogobrojnim investicijama i preferencijalnim kreditima koji su dobijeni iz Pekinga nakon potpisivanja sveobuhvatnog strateškog partnerstva 2016.

S druge strane, Srbija je značajan kineski partner kada je u pitanju poštovanje politike jedne Kine i predstavlja značajnu geografsku poveznicu u okviru pomorskog puta za 21. vek.

U vezi s tim, predsednik Vučić je u više navrata isticao da je prijateljstvo između Kine i Srbije bilo demonstrirano, dokazano i potvrđeno u najtežim momentima srpske i kineske istorije.

Kako su se geostrateške okolnosti znatno izmenile u poslednjih nekoliko godina, usled čega je Kina od zapada prepoznata kao konkurent, pa i rival, srpska pozicija nastavka razvoja dobrih odnosa s Kinom i, generalno, politika balansiranja između istoka i zapada deluje teško održiva imajući, pre svega, u vidu pritiske koji dolaze iz Brisela da se Srbija uskladi sa spoljnopolitičkim odlukama EU.

Međutim, trebalo bi imati u vidu da mnogobrojne velike države članice EU, kao što je, na primer, Nemačka, uprkos jačanju negativne retorike, sve vreme nastavljaju da razvijaju saradnju s Pekingom, što se moglo videti prilikom posete kancelara Olafa Šolca Pekingu u novembru.

U skladu s tim, u narednom periodu možemo očekivati da će srpsko rukovodstvo nastaviti da održava dobre odnose s Kinom, dok se u isto vreme kreće ka cilju učlanjenja u Evropsku uniju.

ULAGANJA KAO NIGDE U EVROPI

U Srbiji su, verovali ili ne, ove godine među najbrojnijima bile investicije iz Japana uprkos geografskoj udaljenosti i logističkim izazovima. Japanske investicije dostigle su 200 miliona evra, što je 50 odsto više nego u prethodne dve godine. Istovremeno, raste i spoljnotrgovinska razmena, koja ove godine dostiže skoro 400 miliona evra. - Japanske investicije su 2022. bile među najbrojnijim u Srbiji. Investicije rastu svake godine, a samo u 2021. značajno su porasle - na preko 108 miliona evra.

Od 2010. do marta ove godine strane direktne investicije iz Japana dostižu 200 miliona evra - ispričao je Radoš Gazdić, direktor Razvojne agencije Srbije. Značajnije, japanske kompanije, koje su otvorile proizvodne pogone i proširile poslovanje u Srbiji poput "Japan tobaka", "Jazakija", "Tojo tajersa", "Nideka", "Micubišija" i drugih ne donose samo investicije već znanje i visoke tehnologije. Upravo to bi trebalo da iskoriste srpske kompanije i da se povežu s japanskim partnerima, liderima u ekonomskom i industrijskom razvoju.

Foto: Tanjug/S. AĆIMOVIĆ

 

- Japan je stabilan investicioni i ekonomski partner Srbiji, a velike mogućnosti za saradnju postoje u sektoru prehrambene industrije, novih tehnologija, prozvodnje električnih vozila i razvoja IT usluga - izjavio je nedavno direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju PKS Mihailo Vesović.

O kvalitetnim vezama svedoči i činjenica da je Japan godinama jedan od najvećih donatora u Srbiji.

Činjenice o saradnji

- odnosi Srbije i Japana su tradicionalno dobri i prijateljski - naročito su intenzivirani u protekloj deceniji uz obostrani interes u svim oblastima

- prvi japanski premijer koji je posetio Beograd, posle 31 godine, bio je Šinzo Abe (2018)

- premijerka Ana Brnabić učestvovala je na ceremonijama povodom ustoličenja cara Japana Naruhita (2019) u Tokiju. Prisustvovala je, takođe, i državnoj sahrani bivšeg premijera Šinzo Abea u Tokiju (2022)

Brojke

- 324,64 miliona dolara bila robna razmena 2021.

- 117,19 miliona dolara bio izvoz iz Srbije

- 207,45 miliona dolara bio uvoz iz Japana

- samo godinu ranije robna razmena bila je 243,57 miliona dolara, uz izvoz iz Srbije od 94,5 miliona dolara i uvoz iz Japana od 149,07 miliona dolara

- u Srbiji prisutni JTI, "Panasonik", "Asahi", "Micubiši", "Nidek", "Tojo tajers", "Jazaki", "Majezava"

- u toku je realizacija projekata izgradnje postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova u TE "Nikola Tesla A" i TE "Nikola Tesla B", uz učešće kompanije "Micubiši hitaki pauer sistem"

BONUS VIDEO