BAJDEN DA BUDE DOMAĆIN "OTVORENOG BALKANA": Đurić otkriva inicijativu američkih kongresmena i njihov zahtev šefu Bele kuće

Srbija ima sve više prijatelja u Americi, ko god da bude pobednik na sledećim izborima, naša zemlja će imati podršku najuticajnije zapadne države, ističe Marko Đurić, ambasador Srbije u Sjedinjenim Američkim Državama.

U razgovoru za Srpski telegraf ističe da boravak u Vašingtonu koristi da bi zakucao i otvorio što više vrata za našu zemlju. Iako se viđenja dve države razlikuju kada je reč o pitanju Kosova i Metohije, Đurić kaže da postoji niz tema oko kojih postoji visok stepen slaganja.

- Sve više ključnih ljudi američke administracije želi i radi na jačanju partnerstva između naše dve države - ističe Đurić, koji je kratki boravak u Beogradu iskoristio da poseti našu redakciju.

Da nije reč samo o floskulama, govori i inicijativa američkog kongresmena, uticajnog člana tamošnje demokratske stranke Erika Svolvela, koji je od šefa Bele kuće tražio da bude domaćin nekog budućeg samita lidera "Otvorenog Balkana" i ličnim angažmanom podrži saradnju država iz našeg okruženja:

- Svolvel je veliki prijatelj naše zemlje i neko ko ima veliki uticaj na američkoj političkoj sceni. Reč je o političaru mlađe generacije koji se svojevremeno odrekao predsedničke trke u korist Bajdena, koji je potom izabran za predsednika Amerike. Svolvel je uputio pismo predsedniku Bajdenu kojim od njega traži da bude domaćin skupa "Otvoreni Balkan", što je od velikog značaja za našu zemlju.

* Inicijativu "Otvoreni Balkan" podržava i američki izaslanik za Balkan Gabrijel Eskobar. On je inače čest gost u Beogradu. Vidite li to kao dobar ili loš znak?

- Eskobar je na poziciju specijalnog izaslanika Amerike za Balkan došao s mesta zamenika ambasadora u Beogradu. On je sa suprugom Elizabet godinama živeo u Beogradu. Oboje izuzetno vole Beograd, kao i Eskobarova sestra Veronika, koja je kongresmen ispred Demokratske stranke iz države Teksasa. I ona je više puta dolazila u naš glavni grad. Eskobaru je izuzetno stalo da se odnosi Srbije i Amerike unaprede, veliki je podržavalac i zagovornik koncepta "Otvorenog Balkana" i neko ko u zadatim okvirima američke politike nastoji da naše odnose unapredi.

* Ako je suditi prema nedavnim izjavama, deluje i da ambasador Kristofer Hil ima razumevanja za srpske stavove. Ili je to pogrešan utisak?

- Svaki dolazak u Beograd iskoristim za susret s gospodinom Hilom. Imamo sreću da SAD u našoj državi predstavljaju jedan od doajena američke diplomatije koji u američkim spoljnopolitičkim krugovima uživaju veliki ugled. Nesumnjivo je jedan od najznačajnijih živih američkih diplomata s obzirom na to da ima direktan pristup do samih vrhova američke vlade. Uz to, ima ogromno političko iskustvo, s njim može da se razgovara o najznačajnijim temama. To ne znači da su nam pogledi, pogotovo kada je reč o Kosovu i Metohiji, isti, ali iz veoma ekstenzivne komunikacije s njim stekao sam utisak da je veoma zainteresovan za unapređenje srpsko-američkih odnosa. Isto tako, svestan je ključne uloge i srpskog faktora na Balkanu. Svestan je da je za SAD srpski narod najznačajniji partner u ovom delu Evrope.

Foto: St/N. Pančić

 

* Prema ovome što govorite, deluje da su odnosi s Vašington nikad bolji?

- Za Srbiju je unapređenje odnosa sa Amerikom jedan od strateških i nacionalnih državnih. Postoji ogroman potencijal kako u političkoj tako i u ekonomskoj, kulturnoj i bezbednosnoj sferi. Sistematično i a jasnim planom radimo da ojačamo poziciju Srbije u SAD. Nećemo dozvoliti da se ikada više ponovi vreme nerazumevanja između dve strane koje je rezultiralo katastrofalnim posledicama po srpski narod. Gradimo političku infrastrukturu koja će Srbiji omogućiti da utiče na kreiranje politika države koje oblikuje svetski poredak u okvirima zapadne civilizacije, kojoj na geopolitički, ali i na druge načine Srbi pripadaju.

* Znači, jezik pritisaka i ucena ne dominira u razgovorima između američkih i srpskih zvaničnika?

- Polje preklapanje naših interesa je sve veće, o sve više tema imamo saglasje. Trudimo se da radimo na pronalaženju najmanjih zajedničkih sadržaoca. Naravno, postoje teška pitanja gde se naši stavovi razlikuju kao što je problem Kosovo. Mir i stabilnost na terenu su u obostranom interesu. Ne treba da imamo iluzije da je moguće rešenje pitanje Kosova i Metohije bez aktivnog učešća SAD. Zato je naš ključni zadatak da pokušamo da oblikujemo stav američke političke elite o budućim odnosima između naše dve zemlje.

Kafa s Bajdenom u srpskoj kući

Početkom oktobra Srbija je dobila svoju kuću u Vašingtonu, na čemu ste vi posebno radili. Svečanoj ceremoniji prisustvovao je i Eskobar.

- Ambasada se nalazi na 900 metara od Bele kuće, tako da bi predsednik Bajden mogao lagano da prošeta do naše ambasade. Veoma smo ponosni što se srpska zastavi vijori tako blizu Bele kuće, na 16. Aveniji, jednoj od najprestižnijih ulica u Vašingtonu. Ta zgrada je istorijsko zdanje Elihu Rut, jednog od tvoraca američke spoljne politike s početka 20. veka u vreme administracije Tedija Ruzvelta - kaže Đurić.

Dodaje da je poseban govor imao general-major Džon Haris, komandant Nacionalne garde Ohaja. Naš sagovornik ističe da je bilo izuzetno zapaženo izlaganje prve dame Srbije Tamare Vučić, a da je za njega bila čast što su ceremoniji prisustvovali Vladimir Orlić, predsednik Skupštine, Maja Gojković, ministarka kulture, i guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković.

Najboljima je mesto u državnoj upravi

* Srećete uticajne ljude u Americi, gledate i kako taj sistem funkcioniše. Koja biste njihova iskustva, kada je reč o državi, voleli da primeni i Srbija?

- Sanjam da u Srbiji napravimo meritokratsko društvo, gde ćemo uspeti da najškolovanije, najobrazovanije i najtalentovanije uvučemo u sistem javne uprave, da ih kvalitetno platimo, da time napravimo snažno uporište za našu državu kojim ćemo istovremeno sprečiti da takvi ljudi odlaze iz zemlje.

Ana ima šampionski tim

Dobili smo šampionsku vladu, koja će nasaviti s reformama. Premijerka Brnabić i mnogi ministri u Vladi imaju želju, energiju i nameru da nastave s transformacijom Srbije u moderno i visoko razvijeno društvo koje građanima isporučuje usluge kakve narod zaslužuje, kaže Đurić.

Iako su ga mnogi videli kao ministra i kandidata za najvažnije resore, kaže da nije razočaran time što nije ušao u u Nemanjinu:

- Čast mi je da služim zemlji i borim se za nju u Sjedinjenim Američkim Državama u jednom od ključnih i prelomnih trenutaka. Srećan sam i zadovoljan što imam otvorena vrata u ministarstvima, Predsedništvu i svim institucijama jer mi to omogućava da svoj posao radim na odgovoran način. Ko prati moj rad u proteklih godina, zna da sam po tom pitanju drugačiji. Suština mi je važnija od forme.

Pohvale koje je na njegov račun izrekao šef države Aleksandar Vučić mu prijaju, ali, kako kaže, obavezuju ga da s još više snage po povratku u Vašington nastavi borbu za srpske interese.

Na pitanje da li ga je iznenadila burna reakcija Zorane Mihajlović posle gubitka fotelje Đurić odgovara:

- Ne mogu reći da su me emotivne pomalo ishitrene reakcije iznenadile i razočarale. Smatram da treba da pokazujemo poštovanje prema stranci koja nas je kandidovala, predložila i omogućila da učestvujemo u organima izvršne vlasti.

Foto: St/N. Pančić

 

Izazovi kao planine

Izazovi poput planina su pred novom vladom, ocenjuje srpski diplomata koji službuje u Vašingtonu. Prema njegovim rečima, predstoji nam velika borba na različitim poljima, a među najtežim je ona koja se tiče Kosova i Metohije:

- Značajno je što u Vladi imamo iskusan tim i premijerku koja je marljiva, posvećena i izdržljiva s obzirom na to da je Vladu vodila u kriznim vremenima na veoma uspešan način. O tome govore statistički podaci i činjenice. Srbija je u uslovima globalne krize uspela da zabeleži rekordnu godinu po prilivu direktnih stranih investicija i po treći put je najbolja u regionu jugoistočne Evrope. Izgradnja infrastrukture neometana je krizom evra i globalnim geopolitičkim previranjima... Srbija trenutno gradi deset novih auto-puteva, ni od jedne kapitalne infrastrukturne investicije nismo odustali, nastavljen je kumulativni rast plata i penzija i to do nivoa koji prevazilazi nivo inflacije, po čemu je Srbija zaista jedinstvena u Evropi. Pred Vladom je da nastavi s unutrašnjim reformama.

Petković radi važan posao

Petra Petkovića, direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju, koju je inače Đurić vodio pre odlaska na ambasadorsku funkciju, očekuje izazovan period:

- On brine o našem narodu na Kosmetu, obavlja koordinaciju dijaloga Beograda i Prištine. Znam kako taj posao izgleda. Ujutru vodite računa o steonim junicama i uzgoju svinja u Leškoj i Leposaviću, u podne razgovarate s komandantom Kfora, po podne razgovarate s vladikama, monasima, a uveče s Lajčakom, Eskobarom, Boreljom... To je važan posao koji traje 24 sata. Ono što malo ljudi zna to je da je direktor Kancelarije za KiM prvi kojeg pozovu u četri ujutru kada nešto pođe naopako.

Njih trojica će imati najteže zadatke

* Navedite trojicu ministara koji će u ovom mandatu imati najteži zadatak?

- S obzirom na situaciju, celokupan sistem je od izuzetnog značaja. Ukupna odgovornost za ukupnu bezbednost je na Milošu Vučeviću i Bati Gašiću. Reč je o proverenim i iskusnim kadrovima koji su rodoljubi, ali i uspešni menadžeri. Od njih imam velika očekivanja i s optimizmom gledam na njihov izbor. Težak zadatak će imati Nikola Selaković, novi ministar za rad, s obzirom na to da Srbija trećinu svog budžeta mora da troši na nabavku energenta. Zahtevi sindikalnih organizacija i institucija biće izraženiji u narednom periodu, biće od važnosti dijalog i dogovori koji će se s njima postići.

I Siniša Mali. Od njegove veštine upravljanja srpskom blagajnom zavisi rad svih ostalih ministarstava. On je Laza Pačua našeg vremena (reč je o najboljem srpskom ministru finansija. Oštrim merama napunio je državnu kasu, podigao je životni standard, a srpski dinar bio jedna od najjačih svetskih valuta i čak jači od francuskog franka, prim. aut.) s obzirom na to da u finansijama, kao i Pačua, rukovodi u teškom i izazovnom vremenu.

* A kako ćete sa Dačićem, koji je novi šef diplomatije?

- Čestitao sam mu na izboru. Kao šef diplomatije, posebno kada je reč o povlačenju priznanja prištinske državnosti, ostvario je značajne rezultate. S moje strane imaće punu saradnju da bismo jačali saradnju između Srbije i Amerike.

 

Bonus video: